Studenti Pravnog fakulteta za VICE: “Nastavljamo proteste, uprava da izađe u susret studentima”

Usred pandemije, studentski život na Univerzitetu u Beogradu zaista se može opisati kao buran, iako se ovoga puta to ni približno ne odnosi na noćni život. U ponedeljak je grupa nezadovoljnih studenata ušla u zgradu Pravnog fakulteta uz povike “Lopovi”. Ovaj protest dogodio se, kako studenti kažu, kao kulminacija nezadovoljstva studenata, kako zbog otkazivanja ispitnih rokova, tako i zbog finansijskih okolnosti i drugih otežavajućih uslova studiranja. 

Tog dana je obavljen i razgovor sa upravom od strane tri studenta koji istupaju mimo svih organizacija, dakle, nisu predstavnici nijedne studentske organizacije, već, kako kažu, istupaju isključivo kao studenti. 

Novi protest najavili su za sutra, 26. februar, u podne. Razgovarali smo sa dvoje od troje predstavnika studenata koji su istupili pred upravom Pravnog fakulteta nakon prethodnog protesta. 

Amira Barkat, studentkinja četvrte godine, za VICE kaže da je tokom razgovora upravi predočeno da će sutradan podneti predlog za uspostavljanje vanrednog aprilskog roka, kao i predlog za promenu Statuta, što će biti izneto na sednici nastavno-naučnog veća koja je planirana za prvi mart. “Tada ćemo izneti našu inicijativu i o njoj će se izjasniti svi članovi ovog veća, profesori i asistenti, koji imaju pravo glasa”, objašnjava Amira.

Jevrem Mićović, student treće godine, kaže da je ova situacija reakcija na višegodišnje zanemarivanje i nazadovanje u položaju studenata Pravnog Fakulteta do kojeg su dovedeni od strane same uprave koja ne pokazuje sluh za probleme i potrebe studenata. 

“Cela stvar datira još od pre dve godine kada je promenom statuta ukinut redovan aprilski ispitni rok koji je iz nekog razloga prethodne dve godine zapravo bio sprovodjen”, objašnjava Jevrem. “Ove godine, međutim, to nije bio slučaj zbog čega je došlo do  nezadovoljstva velikog broja studenata koji su se spontano organizovali i odlučili da to nezadovoljstvo iskažu direktno samoj upravi fakulteta ali i nastavnom osoblju, koje podizanjem ruke, odnosno glasanjem igra kljucnu ulogu u sprovodjenju bilo kakve odluke.”

Amira kaže da na Pravnom fakultetu postoje formalni studentski predstavnici koji čine Studentski parlament i čijim radom i zastupanjem interesa studenti nisu zadovoljni. “Oni možda jesu izabrani na legalan način, ali na legitiman nisu. Studenti koji su se priključili protestu su studenti bez obeležja organizacija, mada ne možemo sprečiti da protest poseti svaki student nezadovoljan svojim položajem, bio on u nekoj organizaciji ili ne.”

”Nas dvoje predstavljamo isključivo studente mimo bilo kakve organizacije”, kaže Amira.

“Ponašanje naših legitimnih predstavnika u parlamentu se u više navrata pokazalo kao sušta suprotnost većinskom interesu studenata iskazanom na našim platformama za komunikaciju (fejsbuk grupe) na kojima je jasno stavljeno do znanja da je očuvanje aprilskog ispitnog roka neophodno”, objašnjava Jevrem. “Pošto naši legitimni predstavnici po tom pitanju nisu uradili apsolutno ništa, došlo je do spontanog organizovanja velikog broja studenata koji su samoorganizovano izašli pred upravu da to nezadovoljstvo iskažu direktno i kroz pregovore pokušaju da pronađu zajedničko rešenje za ovaj problem.”

Ključni problemi sa kojima se studenti Pravnog fakulteta susreću su, kako ovo dvoje studenata ističu, mnogobrojni. Jedan od njih je porast cene školarine, koji se dešava iz godine u godinu, uz, kako navode, drastično smanjenje i pogoršanje uslova studiranja. “U pitanju je vrlo bitna disproporcija”, kaže Amira.

“Studenti su nezadovoljni finansijskim momentom - a tu ću navesti primer uzimanja dokumenata na revers, ispisa - pre dve godine se revers plaćao pet stotina dinara, a novim Statutom ukoliko želite da uzmete svoja dokumenta na revers, to morate platiti čak desert puta više. Poskupljenje je hiljadu posto”, zaključuje Amira. “Ovo je samo jedan od mnogih primera.”

“Drugi je da se izveštaji za studiranje, koji se nisu plaćali, kao i izveštaji o polaganju ispita, od ove godine naplaćuju čitavih pet dinara po papiru, što je samo još jedan od rashoda za studenta, a jedan od prihoda za budžet fakulteta. Takođe, molbe koje su se plaćale 5 dinara, sada se placaju 10, a izveštaji za polaganje ispita koji se nisu plaćali od postojanja fakulteta, sada se naplaćuju. U isto vreme, pogoršanje uslova je primetno.”

Od kada je proglašeno vanredno stanje ona dodaje da postoji veliki problem oko odlaganja ispita i promene ispitivača - praktično je nemoguće to učiniti, upravo zbog toga što su, kako njima uprava kaže, smanjeni kapaciteti, a samim tim po terminu mora biti određen manji broj ljudi. “Mi ne smatramo da je to validan argument, i da ukoliko se vidi da postoji izuzetno velika tražnja studenata za promenama, mora se odrediti još nekoliko novih termina.”

Što se tiče uslova studiranja, kako Amira kaže, Pravni fakultet jeste jedan od težih fakulteta, baš zato što obrađuju obimno štivo za koje potrebno vreme. “Navešću kao primer ispit iz četvrte godine, a u svakoj godini studija postoji makar po jedan predmet s kojim se studenti muče. U januarskom ispitnom roku, u dva ispitna termina, od nekoliko desetina ljudi koji su izašli na polaganje Međunarodnog privrednog prava, položila je ukupno samo jedna osoba. Ispit iz Građanskog procesnog prava u februarskom roku nije položila nijedna osoba”, priča Amira. 

Ona kaže da se tu odmah nameće problematika - ako su uslovi polaganja i provere znanja dosta teški sami po sebi, ukidanje aprilskog roka znači apsolutno pogoršanje uslova studiranja. “Jedan problem povlači drugi, i tako u nedogled.”

Otežavanje uslova se, kaže Amira, primarno odnosi na ukidanje aprilskog ispitnog roka Statutom koji je donet pre dve godine. “Tim Statutom je aprilski ispitni rok, kako oni kažu, zamenjen drugim junskim rokom. Ipak, to nije ništa drugo nego već postojeći junski rok koji je trajao mesec dana, a sada je to dva odvojena roka koji traju prekratko. Važna je i pozicija aprilskog roka, koji se nalazio između februarskog i junskog roka”, kaže Amira.

“Smatramo da argument uprave da studenti ne prate sa dovoljnom pažnjom nastavu tokom drugog semestra, te da će ukidanjem aprilskog roka studenti moći da se fokusiraju na predavanja, umesto da su posvećeni spremanju ispita takođe nije dovoljno dobar, jer je nastava onlajn.”

Jevrem ističe da su ključni problemi koji postoje na Pravnom fakultetu nerešivi, a odnose se na takozvani sistem zaključanih godina, gde student koji je preneo bilo koji ispit iz prethodne u naredni godinu ne može da polaže nijedan ispit iz naredne godine, dok ne položi sve ispite iz prethodnih godina. “Ipak, to sada nije tema; u ovom konkretnom slučaju reč je o sužavanju prostora u kom studenti mogu da ostvare svoje pravo da polažu ispite”, kaže Jevrem. “Ovim potezom uprave praktično se taj rok ukida a samim tim se velikom broju studenata otežavaju studije koje su same po sebi vrlo teške i izazovne.”

Amira dodaje da apsolventski rokovi sada važe isključivo za studente upisane po starom Statutu. “Novim Statutom se ukidaju apsolventski rokovi za studente upisane nakon 2006. Godine. Nekada smo imali novembar, decembar i mart. Apsolvent više nema priliku da u kraćem vremenskom periodu očisti ono što mu je ostalo već mora da čeka - eto, recimo od februara do juna meseca”, zaključuje ona.

“Strašno smo ogorčeni svojim parlamentarnim predstavnicima, jer apsolutno ne odražavaju volju studenata, već zastupaju isključivo svoje lične interese ili interese uprave. Nijedna organizacija ili parlament koji radi u interesu studenata ne bi dopustio donošenje spornog Statuta pre dve godine”, kaže Amira i dodaje da je tada to proteklo u miru, jer niko od njih nije bio preterano obavešten o važnosti svega ove promene. “Sve nam je predstavljeno na benigni način, dok nije prošlo dve godine, a onda su studenti zapravo videli po čijim leđima će to da se lomi.”

Zbog toga, oni zaključuju da su njihovi zahtevi vrlo konkretni i da se odnose na dve stvari. “Prvo, usled nemogućnosti da se u kratkom vremenskom periodu promeni Statut i aprilski rok vrati kao redovni, tražili smo od uprave uvođenje vanrednog aprilskog roka. Drugi zahtev odnosio se na pokretanje procedure za promenu Statuta i vraćanje aprilskog kao redovnog roka, što je ranije i bio slučaj”, kaže Jevrem. 

Što se nastavka borbe tiče, oboje ističu da je važno šta će odlučiti uprava i nastavno-naučno veće. “Važno je imati na umu to da smo za sada u lošoj poziciji i da je raspoloženje profesora takvo da će verovatno glasati protiv naših zahteva. To nam je u više navrata i predočeno”, kaže Jevrem.

“Nastavljamo sa mirnim protestima, uz poštovanje svih propisanih epidemioloških mera, bez ikakvih političkih ili organizacionih obeležja,” kaže Amira. “Ovo su isključivo studentski protesti za uvođenje vanrednog aprilskog roka, uzevši u obzir činjenicu da za promenu Statuta kojom bi ovaj rok ponovo bio redovan trenutno nemamo vremena. Protesti su glavni element otpora studenata u čitavoj ovoj priči.”

“Blokada fakulteta je najradikalnija moguća varijanta, ali ona isključivo zavisi od spremnosti studenata da je sprovedu i da se složno bore za svoje interese”, zaključuje Jevrem.