Kako usvojiti psa

Celog života sam imao pse, sve neverovatno lepe, različite i teške na svoj način. Usvojio sam dva psa za spasavanje, a trećeg sam udomio i naučio na život u domu. Upravo sam udomio u spasenog bivšeg trkačkog hrta po imenu Bazil, koji je sreća mog života i duboko se protivi najmanjoj promeni okolnosti. Ako sam nešto naučio, to je da psi zaslužuju da ih udome ljudi koji razumeju šta dođavola rade; ili bar imaju neku ideju o tome.

Zato smo kreirali ovaj konačan vodič o stvarima koje treba da razmotrite pre nego što donesete najbolju odluku u svom glupom malom životu.

Pas je mnogo više od modnog detalja, a pokušaj da ga uključite u svoj život sa takvim stavom može da vam se obije o glavu. Dakle, valjalo bi da budete načisto zašto želite psa i kako zamišljate svoj život sa psom.

Prva stvar koju treba da uradite je da procenite da li je vaš život zaista prikladan za psa? Imate li dvorište za velikog psa? Da li ste kod kuće dovoljno za emocionalno ranjivog psa? Da li imate kapacitet da vodite energičnog psa u svakdnevne šetnje po više puta? Takođe postoji velika razlika između usvajanja psa kada ste sami i usvajanja psa sa partnerom. Ako to radite sami, to može biti veoma izolovano i definitivno ograničava vašu sposobnost da radite stvari, jer kod kuće uvek postoji mala životinja koja želi hranu i ljubav.

Takođe je vredno osigurati da imate pristojnu kontrolu nad svojom stambenom situacijom. Pre mnogo godina, udomio sam psa u stanu, i skoro odmah sam morao da se iselim jer ukućani nisu bili spremni za intenzitet novog šteneta. Takođe: ako raskinete vezu, deljenje starateljstva sa bivšim može biti smešno užasna situacija.

Kao i ljudi, svi psi dolaze sa svojim problemima. Možete potrošiti malo bogatstvo na psa sa pedigreom koji seže u zoru vremena, a ipak završiti sa uznemirenim čudovištem koje neće prestati da piša svuda. Možete da trenirate svoje štene od rođenja, a da još uvek imate tvrdoglavog psa koji ne želi da radi ono što mu se kaže. To je samo sreća na kockicama, i morate biti svesni da će vaš život možda morati da se promeni kako bi odgovarao vašem psu.

„Istražite o potrebama različitih rasa pasa i razmotrite koje su vaše mogućnosti realno“, kaže Džuli Grej iz Border Collie Rescue Australia. „Napravi dobar izbor. Da li ćete promeniti svoje navike da biste imali psa ili biste trebali izabrati onog koji će se uklopiti u vaš život kakav jeste? Ideja da će vas pas koji mora da trč 5 km svakog dana navesti da počnete da trčite je… problematična.”

Postoji mnogo mesta na kojima možete kupiti psa ili štene, ali nisu sva jednaka pred očima Boga ili interneta. Uvek se pozivajte na organizacije koje su potpisale grupe za zaštitu životinja. Velika zla koja treba izbegavati su farme štenaca i odgajivači u dvorištu, koji ne samo da smanjuju troškove tako što imaju nehumane uslove za svoje životinje, već će vam opušteno prodati pse sa zdravstvenim problemima.

Prednosti kupovine od registrovanog, etičkog odgajivača—posebno kada kupujete štene—je u tome što obično možete biti sigurni da kupujete određenu rasu, sa specifičnim poželjnim osobinama (kao što je hipoalergeno krzno koje ne linja) i bez traume. Međutim, i dalje je vredno napomenuti da su svi psi - čak i veoma poželjne, skupe rase - pojedinci, i da nikakav novac ne može kupiti "savršenog" psa.

Hajde da na trenutak razgovaramo o psima za usvajanje

Drugi glavni oblik usvajanja psa je pronalaženje psa preko spasilačke kućne službe, što ima mnogo velikih prednosti. Kao prvo, pružate dom psu koji je maltretiran ili napušten, što je neverovatno korisno i važno. I takođe ćete moći da živite od tog osećaja etičke superiornosti do kraja života: „Oh, moj pas je spašen.”

Međutim, postoje očigledna pitanja koja treba uzeti u obzir, kao što je činjenica da možete dobiti psa sa nekim oblikom traume, problemima socijalizacije ili drugim neobičnostima. Dobra vest je da mnoge službe za usvajanje zaista naporno rade na pronalaženju odgovarajućeg para i za psa i za vlasnika.

Iako postoje razne stvari koje možete da uradite da biste učinili tranziciju psa u novi dom udobnijim, saveti stručnjaka imaju tendenciju da se fokusiraju na nekoliko stvari, kao što je da im odmah pokažete gde je dozvoljeno da piški. „Za pse je često stresan dolazak u novo okruženje u kojem ne znaju gde su sve važne stvari poput hrane, vode, kreveta i toaleta“, rekla je Melisa Starling, istraživač sa Univerziteta u Sidneju. „Oni se oslanjaju na svog novog ljudskog vlasnika da im obezbedi život i pomogne im u ovome, tako da je lepo ako možete biti tu da ih uverite”.

Ona preporučuje korišćenje barijera kako bi njihov svet u početku bio malo manji, tako da je manja verovatnoća da će se izgubiti ili doneti loše odluke. „Ovo je posebno korisno za toalet, kako bi bili sigurni da ne misle da su sobe kojima imaju pristup, ali u kojima ne provode mnogo vremena, toalet”.

Biti dobar građanin psa znači dresirati svog psa, i iako ja zaista verujem u to da svom psu date prostor i vreme da raste, takođe morate da stvorite granice dobrog ponašanja. Preporučio bih da nađete dresera ili trenera koji će raditi s vama od početka, tako da možete strukturirati nešto što je prikladno za vašeg psa. Ne oslanjajte se previše na Facebook grupe - ti ljudi su ludi.

Stručnjaci za obuku i ponašanje često mogu napraviti ogromnu razliku: pola vremena čak ni ne menjaju ponašanje psa, oni obučavaju vlasnike da razumeju i prilagode se svom novom ljubimcu na mnogo produktivniji način.

Nažalost, psi koštaju novca. Dnevni troškovi se nagomilaju, posebno ako imate velikog psa koji mnogo jede. Jednom kada počnete da slažete redovne račune za veterinare ili bilo koje lekove, ne možete poreći da je posedovanje psa finansijski teret.

Ako se vaš pas razboli ili ima hitan slučaj, ti troškovi mogu biti ozbiljni, kao što može da potvrdi svako kome je trebala hitna pomoć veterinara jer mu je pas upravo pojeo celo uskršnje jaje. Neki se zaklinju u osiguranje kućnih ljubimaca, dok drugi preporučuju da umesto toga odložite novac za hitne slučajeve. Istraživanja pokazuju da u SAD prosečan roditelj psa može potrošiti od 480 do 3.470 dolara godišnje na svog psa, tako da je to u proseku 40-290 dolara mesečno.

Postoji velika šansa da se vaš pas neće uklopiti u vaše unapred stvorene predstave o tome šta pas treba da radi. Možda biste želeli da ga odvedete u kafanu; a on se plaši. Možda želite umiljatog, ultra ljubaznog prijatelja na kauču; a on voli svoj prostor. „Mislim da smo skloni da zaboravljamo koliko kontrole imamo nad životima naših pasa i kako smo skloni da donosimo odluke umesto njih ne razmišljajući mnogo o tome da li je to u njihovom najboljem interesu ili bi uživali ili su spremni za to“, kaže Starling.

„Čak i kod kuće, mi smo ti koji odlučujemo kada naši psi jedu, šta jedu, gde će spavati, kada će izaći, gde ćemo ih voditi i kada će se igrati. Treba da im damo što je moguće više mogućnosti da donesu neke svoje odluke. Ako možete, dajte im pristup različitim opcijama za spavanje, pristupu zatvorenom i otvorenom prostoru i izboru gde i kako provode svoje vreme.”