Gušenje tokom seksa bez pristanka je nasilje

Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE US

Reći ću to jasno i jednostavno: ne želim da mi svršiš po licu. Ne želim da mi svršiš po sisama, niti po bilo kom drugom delu tela, kada smo već kod toga. Kada je reč o seksu, ne uživam u tom da budem ponižena. Ne volim da se izgovaraju prljavštine po kojima nisam barem ravnopravna s tobom, i definitivno ne cenim zadovoljstvo koje neki muškarci crpe iz saznanja da su ti kitom naneli modrice po grliću materice. Muka mi je od pritiska da se povinujem takvoj seksualnoj dinamici. Ili, jednako frustrirajuće, muka mi je od toga što me kada progovorim o tome proglase za „dosadnu“ glupaču.

Ako sam išta naučila u godinama otkako sam seksualno aktivna, to je da je grub seks u kome dominiraju muškarci – kakav često prikazuje mejnstrim pornografija – duboko prodro u kulturu smuvavanja. A studije su pokazale da konzumacija pornografije korespondira sa agresivnim seksualnim ponašanjem u stvarnom životu. Moja iskustva to izgleda potvrđuju: u ranim dvadesetim godinama, u mom životu su se nizali momci koji su mislili da nije ništa strašno ako me dave, pljeskaju, vuku za kosu i/ili nabijaju se u mene svojim kitama, bez stvarnog obzira prema tome da li ja uživam u njihovom besciljnom grčenju. Ovo poslednje je možda tako zato što penisi ovih dana sve više postaju tupe, pornografijom izvitoperene noćne more, ali to nije opravdanje – sve to su mi radili partneri koji prethodno nisu tražili moju saglasnost. Nikada me nisu pitali da li mi je takva vrsta seksa u redu i da li uživam u njemu. Moji partneri su ili bili suviše opsednuti sobom da bi razmišljali o mojim osećanjima, ili nisu bili svesni da seks nije samo ono što su videli u pornićima, i imali su groznu pretpostavku da je takvo ponašanje jednostavno nešto što žene „vole“.

Nekoliko godina sam osećala neizgovoreni pritisak da se povinujem takvoj vrsti požude, seksualne ili druge. U životu mi je bilo toliko teško da kod muškaraca u svom životu izazovem posvećenost ili naklonost, da sam izbegavala da kažem šta zaista osećam, iz straha da ću izgubiti vezu u kojoj sam. Bila sam ubeđena da ću, ako to učinim, brzo biti napuštena i zamenjena ženom koja ne diže toliku „frku“ i nije „previše zahtevna“. Najgore je to što su se ti strahovi često dokazivali kao istiniti. Muškarci su ignorisali moje pritužbe i ostavljali su me kada bih pokušala da im se supotstavim, potpuno mi potvrđujući predstavu da je žena koja kaže šta misli usamljena žena. Naravno, vremenom sam naučila da to prebrodim i da me boli uvo za to. Sada znam da se pravi, odrasli muškarci ne ponašaju na takav način. Ali trebalo mi je više godina da to shvatim – najiskrenije, predugo vremena, i tek kada sam poljubila previše žabaca (koji bi mi onda silom okrenuli glavu ka svojim kitama).

Previše heteroseksualnih muškaraca misli da se seks vrti samo oko njih. Vreme je da se s time prekine jednom za svagda, i da se apsolutno jasno kaže: seksualni čin izveden bez potvrdne saglasnosti partnera je vid seksualnog nasilja.

Sećam se jednog tipa koji me je uhvatio za grlo i stegnuo toliko jako da nisam mogla da dišem, samo zato što se loži na to. U kom univerzumu je to okej? Trebalo mu je isuviše dugo vremena da ispuni moju molbu i pusti me. A ja sam ipak još triput izašla s njim.

Sećam se kada sam imala 22 godne, i kada me je jedan mnogo stariji čovek u koga sam verovala da sam zaljubljena nasilno okrenuo i počeo da se zabija, ne poslušavši me kada sam mu rekla da me ta poza previše boli. Šta više, to ga je samo još više uzbudilo. Moje ćutanje koje je usledilo je bila neka vrsta dozvole da završi, ali ja sam imala osećaj kao da se tu ništa ne pitam.

Sećam se na desetine takvih stvari koje su mi se događale – posle kojih sam ostajala u neželjenim modricama i sa bolovima u različitim delovima tela. Čak i kada me ne bi fizički povredili, takvi činovi su u meni često izazivali ophrvavajući osećaj užasa. A čak i kada seks ne bi bio isuviše grub, i dalje bih se osećala poniženo i omalovaženo, kada su muškarci radili stvari koje su danas nekako postale standardne: kada su ejakulirali po meni, pljeskali me i verbalno ponižavali.

Moje rane dvadesete godine su bile period prepun zbunjenosti i razočaranja, i skoro svaki put kada bih upražnjavala seks, pomislila bih, Zar ovo ne bi trebalo da bude zabavno? Zar seks ne bi trebalo da se završi osmesima i euforijom? Sranje, u najgorem slučaju, zar ne bi trebalo da se posle toga mazimo?

Svime ovime naravno ne želim da kažem da kod grubog seksa i seksualne potčinjenosti ima bilo čega urođeno pogrešnog, i ne želim da postidim ili prozivam one koji to vole. Potčinjenost može da bude sjajna! Znam mnogo žena koje vole potčinjeni seks na moćne, osnažujuće načine. Ali žena nikada ne sme da bude potčinjena protiv svoje volje. Muškari ne treba da „podrazumevaju“ da je njihov uloga u seksu da budu dominantni. I žene ne bi trebalo da budu primoravane da pomisle da su njihove seksualne veštine nikakve ako nisu potčinjene. Kada naš savremeni kultorološki diskurs kvalifikuje uzbudljiv seks kao onaj pri kome se devojka guši njegovom kitom, onda imamo ogroman problem.

Ako je to slučaj, onda da, dosadna sam k’o proliv. Potpuno sam iskrena oko svoje sklonosti ka seksu u kome nisam predmet nasilja i u kome se poštuju fizičke granice. A nije da sam loša u tome, barem po mom skromnom mišljenju. Šta više, što sam više imala seks u kome se nije radilo samo o tome šta tip želi, više sam se prepuštala, i baš dobro jahala kitu, ili šta već. Ako čitajući ovo mislite da ja ne volim seks, nimalo niste u pravu, i verovatno ste jedan od onih tipova koji su mi uništili dvadesete. Ja sam u stvari među najnapaljenjim ljudima koje poznajem, i iskreno volim seks – to jest, kada se izvodi kako treba.

Sada sam malo starija, i ovakve stvari se dešavaju mnogo ređe nego ranije. Muškarci sa kojima se viđam su postali bolji. Nekako sam došla do spoznaje da je divno to što me zabole da li sam ih „razočarala“ u krevetu (Mada to ponekad ume da bude zaista, zaista teško). Ženama koje još nisu stigle do te faze poručujem da je to u redu – i što je važnije, da apsolutno ne treba da se plaše da kažu ne, kada im se ne sviđa nešto što tip radi tokom seksa. Dignite glas i zahtevajte da dobijete najbolji mogući seks, čak iako se ne uklapa u zastrašujuću predstavu nekog tipa, koju je stekao na Pornhabu. Na kraju krajeva, ovde se ne radi o vašem orgazmu – radi se o vašoj moći i snazi.

A muškarcima koji shvataju da govorim o njima, poručujem da imaju dozu odgovornosti prema načinu na koji se karaju. Ne terajte žene da se stide i da se osećaju neadekvatno zbog toga što neće da se guše vašim kitama. A ne budite ni defanzivni. Budite empatični. Budite realni. I pametniji.

Još na VICE:

Seksizam i Beograd: Koliko je naš grad planiran i za žene?

"Prisustvujemo galopirajućem trendu mržnje prema ženama"

Pitali smo ljude u Beogradu da li su nekad prijavili nasilje