Black Mirror je vrhunac svake aktuelne serije pravljene po receptu "trava je zelenija na drugoj strani". Možda vam ide loše, ali Ogledalo želi da vam pokaže da postoji nešto još gore. Potrebna je samo ta tehnologija koju toliko volite, da iscedite svu tu dobrotu iz njeg, sve dok se ne nađete na farmi sa slamnatim šeširom i bradom od tri dana.To je nešto što Black Mirror Čarlija Brukera radi neiscrpno dobro; uzima naše oslanjanje na modernu tehnologiju, natrljava nam njome nos i naziva to TV serijom — sa sve katastrofalnim, distopijskim nihilizmom pride. Pogledavši 4. sezonu, uznemireno mogu da vam kažem da se u međuvremenu ništa od toga nije promenilo, ali da je baš zato važno shvatiti kako treba gledati novu sezonu. Ne smete da je zgutate celu u jednom hapaljivom gutljaju, morate malo da zauzdate te emocije. Uz različite žanrove i tonalne razlike, pokriva prilično širok raspon, a vi morate da znate kako njim da upravljate. Dozirajte epizode, da biste se posle gledanja zamislili ali tako da možete da podnesete prizor svog pametnog telefona a da ga ne razbijete.
Ovo vam je bazična celovečernja parodija na Zvezdane staze i po, ali je i đavolski pitka. Nije jedna od onih epizoda Black Mirrora koju morate odmah da izbrišete iz sećanja. Jer za razliku od drugih primera, postoji koncept iza virtuelne realnosti i moral koji važi za sve svetove, kroz objektiv đavolski klišetiziranog štiha potrage za neistraženim predelima svemira. Džesi Plemons ( Friday Night Lights, Breaking Bad) koji radi savršenu imitaciju kapetana Kirka tek je jedan mali bonus u poređenju sa celokupnim ugođajem. Pogledajte ovu prvo kao uvod u noćnu moru koja sledi.Epizoda 3: Krokodil
Ono što dobru laž čini ubedljivom jeste činjenica da zvuči ubedljivo. Ali uzmite svo to sranje koje vam se krčka u mozgu, sve te alternativne činjenice/rečenice i izbacite ih napolje. To je scenario koji pokušava da vam proda Krokodil; tehničko sokoćalo koje može da vam čita misli kao projektovanu epizodu na displeju. Koliko smo daleko spremni da idemo da bismo sačuvali tajne kad to više ne budemo mogli? Prilično jebeno – dođavola… ubila je tu… blagi Bože… zajebi tu ribu… – daleko. Držite piće pri ruci dok gledate ovu.
Ovo je definitivni odmor od Krokodila. Koncept je prost. Zamislite svet u kom bukvalno pratimo naše mečeve sa Tindera. Kao da je sve po zakonu i tome slično. Uparujemo se, rasparujemo, sve dok ne pronađemo savršenog para. Hang the DJ je klasična oda ljubavi u eri društvenih medija s obrtom i prstohvatom "šta to bi?". Zapravo je jedina prava ljubavna priča koju ćete dobiti od Black Mirrora ove sezone, tako da bolje uživajte u njoj.
Ovo je praktično Terminator, narode — kad bi Terminator bio metalni pas bez pozadinske priče i svog ostalog sranja. U poređenju sa temama koje bi mogle da vas uznemire, ova je najslabija, najviše zbog toga što još nismo stigli do situacije sa Skajnetom; najmanje je ubedljiva od svih. Ali kad je u pitanju tenzija, ona je vrhunska, većinom zbog onoga što ostaje neizrečeno. Toliko smo naviknuti na tehnologiju bez lica. Onu koja ne ispoljava emocije. Ali zamislite naše najveće strahove oblikovane kao što nešto što bi trebalo da volimo. Nešto što je jače od nas i želi da nas ubije. Kako bi to izgledalo? Zvučalo? Kako bismo se osećali? Metal Head je najbliže tome, u fazonu sveta iz Black Mirrora, što ćemo da dobijemo. A ako ste filmska glava, ova epizoda je snimljena najviše u umetničkom registru.
Svako bi trebalo da može da se identifikuje s ovom. Ako ste imali roditelja ili brata i sestru koji su vas voleli, toliko vas voleli da ste mogli da osetite neizdrživu težinu te mučne ljubavi, onda je ovo to. Arhanđel, kao i mnoge druge epizode, koristi tehnologiju da se poigra sa temom preteranog majčinskog i zaštitničkog ponašanja. Poput današnjih uređaja za praćenje koje roditelji već ubrizgavaju svojoj deci i ljubimcima, ovde imate još i dodatni nivo prismotre. I to onaj koji opasno flertuje sa moralnim granicama privatnosti. Ovde nema robota ubica i tome sličnog, ali ima mnogo toga za razmišljanje i preispitivanje roditelja.
Ova će vas s pravom spustiti nazad na Zemlju. Ovo vam je kvintesencijalna epizoda Black Mirrora u okviru epizode Black Mirrora. Uzmite Tales From the Crypt, dajte mu tehnološki aspekt i dobićete "Crni muzej". Priča prati devojku koja se zatiče usred muzeja zločina, a kustos kreće da joj priča sve priče upozorenja na osnovu tehničkih sprava izloženih u tom prostoru. Ova mi je bila najmanje uzbudljiva u smislu da je delovala kao epizoda sa porukom "nemojte da se drogirate" — s tim što je u tavi umesto jajeta ajfon. Dobra zabava, ali ćete je brzo zaboraviti.
Pratite Noela Rensoma na Tviteru.JOŠ NA VICE.COM:Najbedniji likovi četvrte sezone serije "Black Mirror"Spremite se 'Black Mirror' seriju knjigaRazgovarali smo sa Čarlijem Brukerom o seriji 'Black Mirror,' strahu i budućnosti satire
Reklame
