Foto: Talibani
Talibani su možda pobedili u ratu u Avganistanu, ali džihadisti koji su nekada provodili dane jašući konje na selu sada su zaglavljeni u kancu za stolom, smarajući se za dosadnim administrativnim poslovima, trošeći sve vreme na Tviteru, gde se žale na visoke kirije i dug put na posao.Prošle su skoro dve godine otkako su se SAD povukle iz Avganistana a talibani su preuzeli vlast. Za to vreme, novi lideri zemlje su imali vremena da preuzmu industriju, zauzmu vladine zgrade i da se uveliko smore od svakodnevnih napora vođenja Islamskog Emirata.U nizu intervjua sa pet bivših mudžahedina koji su postali vladini funkcioneri i policajci, Avganistanska analitička mreža osvetlila je unutrašnje živote ljudi koji su proveli ceo radni vek boreći se protiv imperije da bi pobedili i dobili priliku da vode državu.Afghanistan Analitics Netvork je neprofitna istraživačka agencija. Istraživač Sabavun Samin je lično vodio intervjue, prvenstveno u Kabulu. Intervjuisao je pet članova talibana da vidi kako se prilagođavaju pobedi. „Imali su od 24 do 32 godine i proveli su između šest i 11 godina u talibanima, sa različitim činovima: talibanski komandant, snajperista, zamenik komandanta i dva borca“, rekao je Samin u svom tekstu. Nakon pada Islamske Republike, svi oni su dobili posao za nove vlasti u Kabulu. Dvojica su dobila civilne poslove, a ostala trojica poslove obezbeđenja.Huzaifa, bivši snajperista, rekao je da je život bio jednostavan i slobodan tokom džihada. „Sve sa čime smo morali da se nosimo je pravljenje planova za ta’aruz [napade] na neprijatelja i za povlačenje“, rekao je on. „Ljudi nisu mnogo očekivali od nas, a imali smo malo odgovornosti prema njima, a sada, ako je neko gladan, smatra nas direktno odgovornim za to… Talibani su nekada bili bez ograničenja, ali sada sedimo na jednom mestu, iza stola i kompjutera 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji. Život je postao tako naporan; radite iste stvari svaki dan. Pošto sam daleko od porodice, osećaj je duplo gori”.„Ponekad mi nedostaje život u džihadu zbog svih dobrih stvari koje je imao“, kaže 25-godišnji Abdul Nafi. „U našoj službi imam malo posla. Zbog toga većinu vremena provodim na Tviteru. Povezani smo na brzi internet. Mnogi mudžahedini, uključujući i mene, su zavisni od interneta, posebno Tvitera”.Nijedan od intervjuisanih ljudi nije rodom iz Kabula, svi su to muškarci iz provincija koji su se preselili u grad nakon što su SAD otišle. „Nisam doveo svoju porodicu u Kabul, kaže Omar Mansur. „Najam kuća je veoma visok za nas jer naša plata nije veća od 15.000 avganistana [otprilike 180 USD]. To je sasvim dovoljno za Iahiakhel, ali ne i za Kabul. Čim, ako Bog da, budem imao dobru platu, dovešću svoju porodicu”.Mansu se takođe žalio na saobraćaj. „Prošle godine je to bilo podnošljivo, ali u poslednjih nekoliko meseci postaje sve više i više zagušeno“, kaže on. Zatim je žalio za slobodom koju je izgubio kada su talibani pobedili u ratu.„U grupi smo imali veliki stepen slobode oko toga gde da idemo, gde da ostanemo i da li da učestvujemo u ratu“, rekao je „Međutim, ovih dana morate otići u kancelariju pre 8 ujutro i ostati tamo do 16 časova. Ako ne odete, smatrate se odsutnim, a [plata za] taj dan se ne dobija. Sada smo navikli na to, ali je bilo posebno teško u prva dva-tri meseca.”Čovek po imenu Kamran se takođe žalio na kancelarijski život. „Relativno sam zadovoljan svojim poslom, ali često mi nedostaje vreme džihada. Za to vreme svaki minut našeg života se računao kao bogosluženje“, rekao je on. „Živeli smo među ljudima. Mnogi od nas su se sada zatvorili u svoje kancelarije i palate, napuštajući taj jednostavan život. Veoma sam zabrinut za naše mudžahedine. Pravi test i izazov nije bio tokom džihada. Tačnije, sada je. Tada je to bilo jednostavno, a sada su stvari mnogo komplikovanije. Testiraju nas automobili, položaji, bogatstvo i žene. Mnogi naši mudžahedini, ne daj Bože, upali su u ove naizgled slatke, a zapravo gorke zamke.”Mir i civilizacija imaju svoje nedostatke, a talibanski ratnici su proveli više od jedne generacije boreći se. Teško je okačiti pušku o klin i napraviti presek. Još uvek je teško ne misliti sa setom na dane džihada“, rekao je Abdul Nafi, farmer, unapred žaleći zbog trke za novcem koji će sada dominirati životom u Avganistanu.
Reklame
Reklame
Nafi je takođe shvatio koliko je zamenljiv. „Postoji poslovica na našim prostorima da je novac kao okov“, rekao je on. „Sada, ako se žalimo, ili ne dolazimo na posao, ili ne poštujemo pravila, oni nam smanjuju platu. Za razliku od džihada, posebno sada, kada su bitke odavno nestale, a rizik je nula, Emirat može da nađe bezbroj ljudi koji će raditi sa njima u zamenu za platu”.