Greške koje ćete praviti zauvek

Novogodišnje odluke su još jedna stavka "koju smo pokupili sa Zapada" i to je možda najbolji produkt zimskih praznika. Liste odluka su dobre, pa makar ih se ne pridržavali u potpunosti. Unose kakav-takav red u vaše živote i ako ispunite samo jednu stvar sa liste, napravite jednu promenu i poboljšanje, vi ste apsolutni šampion životnih navika.

Međutim, neke stvari se nikada neće promeniti, ma koliko ih puta stavili na listu ili pokušali da ih iskorenite. Neke od grešaka su genetski upisane u vaš sistem i predodređeni ste da ih ponavljate, bez obzira na sav uloženi trud i spoljne faktore. Vaš um će slati signale upozorenja telu koje će pokušati da se odupre, ali bezuspešno. U pitanju su sile kakve vaš mozak ne može da pojmi.

Evo grešaka koje ćete, bez obzira na sve, nastaviti da pravite.

Ovo nema veze sa tim što više vremena provodite za tastaturom nego nad sveskom ili skicen-blokom, vaš rukopis je sranje i takav će ostati zauvek. Možete da vežbate do mile volje, ali nećete to uraditi kako vas ukućani ne bi gledali čudno, jer koja budala vežba rukopis nakon trećeg razreda osnovne škole. Zato će sve što budete napisali u svesci izgledati kao da ste hemijsku olovku vukli pod strujnim naponom na granici onog koji bi vas ubio.

Obično se za takav rukopis kaže da je doktorski. To je fin i laskav način da se kaže da je potpuno nečitljiv i da ono na papiru više podseća na merenje magnitude zemljotresa, nego na slova.

Beban nije njegovo pravo ime, ali toliko je duboko usađeno, da većina ljudi i ne razmišlja o Bebanu kao fiktivnom liku iz televizijske serije, već kao o stvarnoj osobi. I nikome nije jasno koji se đavo glupira sa tim intstrumentima i autotjunom, kad ima obaveze oko škole.

Tako da Vukašin može da snimi trideset albuma, osvoji Nobela i iskoreni promaju, ali on će zauvek ostati Beban. A možda i zaslužuje da bude Beban? Možda jednostavno treba da prihvati to prokletsvo i skupi snage da nosi to breme RTS-a. Jer na jeziku Kriptona, S je simbol za nadu. Ne znam šta može da bude simbol za Bebana.

Pored milijardu upozorenja koja govore o tome da ovi kvizovi služe za krađu podataka, ponovo ćete kliknuti kako bi ste otkrili svoju funkciju u domaćinstvu ili dvojnika među selebritijima. Ali jebeš viruse i krađu identiteta, ovi kvizovi su stvarno carski. Ja sam sudopera.

Ovaj kanal se nalazi u samom zapećku vašeg televizora. Čak ni marketinški potez javnog servisa da RTS Digital promeni naziv u RTS 3 kako bi ga ljudi stavili na trojku, nije urodio plodom, pa je ostao negde između specijalizovanog kanala za lov i ribolov i crkvene televizje Hram. Mala je verovatnoća da će vas neko pozvati i reći vam “Hej, brzo okreni treći kanal, ide mnogo dobra emisija o ruskim arhitektama koji su nakon Oktobarske revolucije emigrirali kod nas”, ali ako se to desi, dok vi nađete RTS 3, velika je verovatnoća da će se emisija završiti ili će ponovo ugasiti kanal.

Ko je ikada uspeo da razlikuje ovu dvojicu? Verujem da je nenormalno zabavno biti Željko ili Vlado, ali kako je ljudima oko njih? Koliko puta se desilo da Željko Vasić pozove nekog člana porodice ili prijatelja Vlada Georgieva, predstavi se kao on i onda ih troluje o ponovnoj saradnji sa Nigorom povodom jubileja od izalska hita Tropski bar sve dok svima ne postane neprijatno.

Na nekom forumu sam pročitao da kada vam se učini da je u pitanju Željko Vasić, obično to bude Vlado Georgiev i obrnuto. Probao sam ovu tehniku tokom prislinog slušanja radija Karolina, ali mi nije uspelo. Čak sam i na benzinskoj pumpi kupio album Željka Vasića, ali kada sam ubacio disk u plejer u kolima, sa zvučnika se čuo Vlado Georgiev.

Ne znam iz kog kruga kulinarskog pakla je goveđa salata završila na pici, ali verujem da nije u pitanju greška, već tačno planiran potez. Majonez na pici je greška, ali jebena goveđa salata je sam koren te reči. Goveđa salata je greh, ali nije kao da nekoga zabole dupe.

Možda ćete trezni reći sebi “Hej, više nije ’93. i po gradu stvarno može da se nađe dosta dobra pica”. Ali pijani ste u tri ujutru na minus dvanaest u redu ispred Bucka, svađate se još pijanijim budalama jer mislite da imate prvenstvo prolaza zato što ste došli na repete. Kad dođete na red i dobijete svoje parče, reći ćete da ga umoče u goveđu salatu, daju vam još jednu čašu za usput, a ostavićete i vizit kartu sa brojem telefona, uz napomenu da vas pozovu sutra posle dvanaest kako bi vam izdiktirali recept.

Ne volite tu vrstu muzike ili pak ne volite muziku uopšte, ali Evroviziju nećete propustiti. Jer ne radi se ovde o pesmama i takmičenju, već o tome da li će nas i ko će nas ove godine zajebati. Mislim da ljude više pogađa kada im neke države daju manji broj poena za pesmu koju je po pravilu komponovao ili izvodi Željko Joksimović, nego što su priznale nezavisnost Kosova. Sve ima svoju granicu, pa i to Kosovo, ali tri poena za Lane moje? Pa to je čista pljačka!

Iskreno, da li ste ikada sreli osobu koja zna tačan broj ćevapa koji je ljudima dovoljan? Sa svim ostalim specijaltetima nekako i uspe, ali sa ćevapima to nikako ne funkcioniše. Znate onaj trenutak kada njih troje uđu u kafanu i odmah poruče dvadeset ćevapa i salatu. Poruči se dvadeset, kako bi se zaokružilo, jer nedajbože da neko zatraži 22 ćevapa. To predstavlja logističku noćnu moru za sve, od roštilj majstora koji nema predstavu kako da ih rasporedi na skari, pa do konobara kome nije jasno kako to da naplati. Onda dvadeset deluje okej, ali to bi značilo da neko od gostiju treba da dobije jedan manje, pa i tu nastane omanja zbrka. A kako se desi da albanska salata i turšija kasne, pa dođu zajedno sa roštiljem, ljudi odmah navale na ćevape, pomahnitalo gutajući polusažvakane parčiće poput plovana i na kraju ostanu gladni.

Da li je rešenje poručiti trideset komada? Verovatno ne, jer će neki ostati i onda će konobari to zapakovati, a to se ne računa. Pričam o tačnom unosu ćevapa u vaš organizam, nakon kog nijedan nesretni primerak neće ostati da se hladi na ovalu. Poprilično sam siguran da ne možete to da izvedete.

Još na VICE.com:

Klasične greške koje prave brucoši u Srbiji

Ljudi iz Srbije o najgorim stvarima koje su uradili prijateljima u šest reči

Ljudi nam pričaju o najgorim savetima koje su poslušali