Krajem 2015, Roling Stoun je pisao o neverovatnoj „novoj pomami među poslovnim ljudima” koja je naprečac osvojila Silicijumsku dolinu: mikrodoziranje LSD-em. To je bio unos koji je lansirao na hiljade bologova, a u godinu i po dana proteklih od tada, skoro sve medijske platforme su o mikrodoziranju pisale barem jednom.
Kao što i sam naziv kaže, mikrodoziranje podrazumeva redovan unos toliko malih doza esida (između jednog i deset mikrograma, ili ispod desetine regularne doze), da korisnik ne oseća nikakve tripozne efekte. Ipak, u zajednici mikrodoziranja se kunu u tu praksu i tvrde da im uvećava kreativnost, podiže nivo energije i osećaj dobrobiti, kao i da smanjuje nivo depresije. Ali uprkos sve većem interesovanju za mikrodoziranje u proteklih godinu i po dana, ima malo naučnih dokaza koji b potkrepili iskustva o kojima govore oni koji uzimaju mikro doze. Da li je možda u pitanju samo placebo efekat i tehno-hipsteri iz Silicijumske doline džabe žvaću perforirane parčiće papira?
Videos by VICE
Ovde na scenu stupa Džim Fadiman, pionir psihodeličnih studija koji je istraživao efekte LSD-a sve dok 1966. nije bio zabranjen na federalnom nivou (iako izgleda nikada nije prestao sa nezvaničnim istraživanjima). Poslednjih pet godina, Fadiman postavlja temelje naučnog istraživanja mikrodoziranja, i prošlog vikenda je tokom konferencije psihodelične nauke Multidisciplinarne asocijacije za psihodelične studije (MAPS) otkrio neke iznenađujuće inicijalne rezultate svoje nezavisne studije mikrodoziranja.
„Koliko od vas je probalo mikrodoziranje”, pitao je Fadiman okupljene na MAPS-u, u prepunoj velikoj balskoj dvorani, pre nego što je započeo svoju prezentaciju.
Sve ruke u publici su se podigle.
Džim Fediman govori na psihodeličnoj konferenciji MAPS-a 2017. Slika: Daniel Oberhaus/Matična ploča
Studija o mikrodoziranju je trajala oko pet godina, ali tek ovog februara je formalizovana kroz upitnik koji je osmislio Fadiman. Da bi učestvovali u ovoj studiji, dobrovoljci (koje Fadiman naziva „građanskim naučnicima”) su morali da imaju pristupa sopstvenom LSD-u, i ohrabrivani su da uzimaju mikro doze na svaka četiri dana u roku od jednog meseca. Prema Fadimanu, preporuka za raspon od četiri dana potiče od opservacije da efekti mikrodoziranja često traju dva dana, što ostavlja jedan dan za ponovno uspostavljanje osnovnog raspoloženja kod dobrovoljca. Osim samog uzimanja LSD-a, jedina stvar koja se prilikom studije zahtevala od učesnika je to da zapisuju dnevne beleške o svojim iskustvima i osećanjima.
Podaci koje je Fadiman predstavio na MAPS konferenciji prikupljeni su iz izveštaja o 418 dobrovoljaca, od kojih su 284 bili muškarci, 126 žene, a petoro se idenitfikovalo kao trans, nebinarno, ili rodno kvir. Starosno doba se kretalo od 18 do 78, sa prosekom od 34 godine, i pune tri četvrtine učesnika je navelo ‘depresiju’ kao glavni razlog za uzimanje mikro doza.
U skladu sa očekivanjima, oni koji su uzimali mikro doze LSD-a prijavili su izuzetno uvećanje osećanja odlučnosti, svesnosti i energije, kao i veliko umanjenje osećanja depresije. Međutim, interesantno je da je Fadiman primetio da uzimanje mikro doza LSD-a ne pomaže toliko mnogo kod onih koji su se pridružili istraživanju samo na osnovu toga što su anksiozni – mikrodoziranje LSD-em im je izgleda samo povećalo anskioznost. Ali oni pacijenti koji su naveli da su i anksiozni i depresivni, a ne samo anksiozni, primetili su da se generalno mentalno osećaju bolje.
Iako su ovi lični izveštaji bitni utoliko što pružaju osnovnu kvalitativnu i kvantitativnu metriku za budućnost, najzanimljiviji rezultati studije nemaju nikakve veze sa mentalnim zdravljem, već više sa neočekivanim materijalnim, ili telesnim reakcijama na mikrodoziranje. Uzmimo za priper pet učesnika koji su daltonisti, koji su svi prijavili da su videli senke (sjajne tragove koji prate predmete u pokretu koje tipično vide ljudi koji tripuju na esidu), uprkos neverovatno malim dozama koje su uzimali. To je bilo prvi put da takvi efekti mikrodoziranja LSD-em budu uočeni. „Ako voliš nauku, to je jednostavno tripozno”, rekao mi je Fadiman.
Šta više, jedna žena koja je učestvovala u studiji, koja ceo život proživljava parališuće menstrualne bolove, je prijavila da su ti bolovi sasvim nestali kao rezultat mikrodozoranja – još jedno neočekivano otkriće.
„Kada otkrijemo jedinstven slučaj, imamo nešto što možemo da istražujemo”, kaže Fadiman.
Iako su facinantni, ove rezultate treba shvatiti uslovno. Studije zasnovane na ličnim izveštajima su kamen temeljac psihologije i medicine, ali suočene su sa brojnim problemima validnosti, zasnovanim na varljivim sećanjima učesnika, ili namernim iskrivljavanjem subjektivnih iskustava. Ipak, u polju koje je bilo pod ključem u proteklih pedeset godina, studije kao što je Fadimanova su neophodne prekretnice za kvantitativno rigoroznije kliničke studije.
Zbog ovoga Fadiman svoj rad radije naziva „potragom”nego „istraživanjem” – on mapira buduće pravce za kliničke studije. Da li mikro doze utiču na menstruaciju? Šta je sa vidom kod daltonista? Pre Fadimanovih studija, teško da su kliničarima uopšte na pamet padala ovakva pitanja. Ali sada, kada drugi psihodelici, kao što su MDMA i psilocibin, pronalaze svoj put sa ulice do klinika, zbog svega, od posttraumatskog stresa do palijativne nege, nije nezamislivo da u bliskoj busućnosti materijalni efekti mikrodoziranja LSD-em postanu tema nečije doktorske disertacije. Do tada, Fadiman na svom sajtu još uvek prima izveštaje neustrašivih mikropsihonauta.
Još na VICE.com:
Ljudi nam pričaju o njihovim najgorim iskustvima na drogama
Mikrodoziranjem LSD-a i pečuraka do vrha u korporativnom bankarstvu
