Ako se kojim slučajem nađete u Kraljevu i vaš domaćin vam kaže: „Nađimo se kod Tenka“, nemojte se zbuniti što na predviđenom mestu od tenka nema ni traga ni glasa. Baš na tom mestu, sada Trgu Svetog Save, nalazio se pravi pravcati tenk ili, tačnije, spomenik posvećen tenkovima koji su učestvovali u prvom pokušaju oslobađanja Kraljeva oktobra 1941. godine. Nažalost, nastradao je kao koletaralna šteta istorijskog revizionizma i palanačkog političarenja kada je lokalna vlast koju su činile Demokratska stranka Srbije i Nova Srbija je usvojila Program uređenja građevinskog zemljišta, što je podrazumevalo i preuređenja ovog trga. Bilo je to 2007. godine, gradska Skupština je usvojila Program, a zatim sprovela konkurs na kojem je pobedilo arhitektonsko rešenje grupe autora iz Beograda. Sve je realizovano u leto 2008, od kada tenka više nema. Umesto njega, tu je sada prazan prostor koji čine nekakve stepenice, fontana koja je navodno trebala da svira i menja boje i par stabala, i mnogi Kraljevčani ni danas, devet godina kasnije, nisu zadovoljni izgledom novog trga i žale za tenkom.
Otkud tenk na gradskom trgu? Početkom oktobra 1941. godine, u napadu združenih snaga oba pokreta otpora na Kraljevo – setite se četničkog evergrina „Nad Kraljevom živa vatra seva“ – pored ostalog su učestvovala i dva tenka, marke Hočkis i Reno. Prethodno su oteti od Nemaca u drugim borbama, preuređeni u fabrikama pokreta otpora i data na raspolaganje onima koji su učestvovali u napadima na Kraljevo sa idejom da ga oslobode i pripoje ostatku oslobođene teritorije u Srbiji. Jedan od tenkova je stigao do centra grada i po svedočenjima očevidaca, pucao na hotel „Pariz“ u kom su bili smešteni nemački vojnici. Drugi je stigao do mesta gde će kasnije i biti postavljen spomenik.
Videos by VICE
Sastav posade je dugo bio predmet sporenja, pa se licitiralo brojem jednih i drugih, u zavisnosti od političkog opredeljenja. Činjenice govore da je u pitanju bila mešovita posada i ona u izvesnom smislu simbolizuje zajednički pokušaj ideološki suprostavljenih strana da oslobode Kraljevo. Kasnije, nakon oslobođenja Kraljeva, postavlja se spomenik „Prvom partizanskom tenku“, kako je tada nazvan, ispred Doma JNA ili Crkve Svete Trojice, daleke 1964. godine. Autor spomenika, prostora i postamenta, bio je Aleksandar Vasiljević, a tenk tipa „Stjuart“ je dao lokalni Garnizon JNA u Kraljevu.
Spomenik je postao mesto okupljanja, druženja, blejanja, prvih poljubaca i svega što čini život jednog grada. Ipak, nekima je jednostavno bio trn u oku. Borbe suprostavljenih ideologija su se nastavile i nakon završetka rata, pa su nakon raspada Jugoslavije novonastalu situaciju iskoristili dojučerašnji gubitnici. Kraljevačka čaršija je bila bombardovana obrazloženjima stručnjaka različitih fela zašto je potrebno ukloniti ovaj spomenik. Tako smo mogli da čujemo kako je u pitanju simbol bratoubilačke borbe, što istorijski apsolutno nije tačno. Jer, upravo je suprotno – tenk je bio simbol zajedničke borbe dva ideološki suprostavljena pokreta otpora. Bilo je onih koji su upozoravali da tenku nije mesto među civilima, već u kasarni jer je, tobože, u pitanju stroj za ubijanje ljudi i kao takav, simbol militarizma. Svakako je najbizarniji razlog zbog koga se zahtevalo uklanjanje tenka to što svojom cevkom, navodno,„gađa“ direktno u drugi spomenik, Spomenik srpskim ratnicima na gradskom trgu.
Razlozi su svakako bili raznovrsni i sasvim se uklapaju u kontekst srpske kulture sećanja ili kao što istoričarka umetnosti Suzana Novčić smatra, „kulture zaborava“, to jest, „traumatične situacije kada se na svakih pola veka ili nešto kraće briše sve i onda nemamo nikakav kontinuitet, pa onda nemamo ni znanja o vremenu koje je prethodilo.“
– Bez obzira na ideologiju i politička opredeljanja, svako vreme je imalo svoju ideju i mi ne moramo da se slažemo sa njom, ali moramo da je poznajemo, da bi diskutovali o njoj, da bi iz toga što nam se ne dopada mogli nešto da naučimo – kaže Suzana.
Kraljevo već ima istoriju izmeštanja spomenika – 1960. godine je sa centralnog gradskog trga, tada Trga Maršala Tita, uklonjen Spomenik srpskim ratnicima i premešten na groblje. Upravo ovi slučajevi uklanjanja spomenika, sa vremenskom distancom od svega pedesetak godina, predstavljaju pravi primer našeg odnosa prema kulturnoj baštini. Suzana se priseća prvog odlaska u Pariz, kada se „iznenadila količinom kaldrme koja je tamo još od 19. veka na ulicama.“
– A ovde kod nas vlada skorojevićki odnos prema kulturnoj baštini. U Kraljevu više nemamo kaldrmu, a možda joj više pripadamo nego Pariz. Naš narod je, jednostavno, sklon zaboravu i to nije mit. Naprotiv, to je realnost – zaključuje ona.
Sećanje na tenk je ipak ostalo urezano u kolektivnoj svesti Kraljevčana da je opstao kao toponim i važan gradski orijentir. Koliko je važan, svedoči i činjenica da njegovu popularnost koriste i politički pokreti, poput Lokalnog Fronta, kojem je upravo tenk glavni simbol. Vladan Slavković iz ovog pokreta kaže da je tenk bio „spomenik oslobodiocima i oslobođenja Kraljeva u Drugom svetskom ratu i predstavlja simbol borbe za slobodu, a ne komunistički simbol ili nekakav borbeni tenk“. Vladan kaže da je Lokalni Front uzeo tenk kao simbol jer „jer predstavlja pravi primer kraljevačkog zaboravljanja sopstvene istorije i simbola.“
– Sve ostale političke opcije koriste simbol spomenika srpskim ratnicima sa glavnog gradskog trga, popularnog Milutina, pa je naš tenk izazvao veliko interesovanje, jer smo samim izborom simbola postali prepoznatljivi – kaže on.
Nema Lokalni Front autorska prava na korišćenje ovog simbola, niti su oni jedini kojima je stalo do tenka. Mnogima je spomenik ostao u lepom sećanju, pa otud i mnogobrojne zvanične i nezvanične kampanje čiji je cilj da ga vrate na staro mesto. Svako malo, društvene mreže izgore od bezbrojnih komentara u kojima se poziva i traži njegovo vraćanje. A većina ne zna da, zapravo, postoji gradska odluka da se tenk vrati. Rade Erac, koji je u jednom momentu bio deo vladajuće koalicije u gradu, kaže da je, dve godine nakon njegovog uklanjanja, on sam ispred partije Nova Srbija podneo predlog za vraćanje tenka.
– Moj predlog je prošao, međutim, desile su se nasilne promene lokalne vlasti te godine čije se posledice i ovih dana osećaju sa brojnim tužbama, tako da nije došlo do realizacije. Formalno, postoji odluka o vraćanju tenka, ali sumnjam da će se ikada desiti – kaže Erac.
___________________________________________________________________________________________________
Pogledajte VICE Srbija filma Jednom sam poginuo šezdeset puta
___________________________________________________________________________________________________
I bez tenka, trg je u jednom momentu i stvarno postao središte kulturnog života u gradu. Aleksandra Kljajević je, dok je rukovodila lokalnim Kulturnim centrom Ribnica, 2011. godine pokrenula niz festivala čija je lokacija održavanja upravo bio prostor kod Tenka – džez festival JazzIbar i Festival umetnosti „Maglič“.
– Naš cilj je bio oživljavanje delova grada van glavnog gradskog trga, gde mora sve u Kraljevu da se dešava. E, pa, mi smo hteli da pokažemo da ne mora – priča Aleksandra i kaže da je u odabiru lokacije „puno pomogao i pokojni Miša Blam, umetnički direktor JazzIbara.“
Od novog trga nisu profitirali samo ljubitelji umetnosti, već i zaluđenici za ekstremne sportove i alternativnu kulturu. Lokalni skejteri su shvatili sve prednosti koje novi trg pruža, pa su krenuli u njegovo osvajanje da bi ubrzo, u nedostatku skejt parka, ovo postala njihova baza.
Nikola kaže da je posle rekonstrukcije, trg „postao savršeno mesto za vožnju skejta.“
– Da je malo samo bolje napravljeno, bila bi najbolja skejt plaza. Podloga sama je očajna, ali ovde ima skoro svega što je neophodno za vožnju, a što je i važnije za učenje. Postoje stepenice, male i veće, ivice za slajd, pravi prostor za street vožnju – priča Nikola.
Kaže da su i skejteri iz drugih gradova hvalili prostor.
– Dolazili su Boardshop, Kobaz, Zerpo Team i kad bi se vratili u svoje gradove ostavljali bi fotke sa ovog mesta uz propratni komentar da je najbolje mesto u Srbiji za vožnju skejta – kaže.
Tenk se nalazi na sigurnom, u obližnjoj kasarni. Bilo je priča kako su ga gradske vlasti prodale nekom bogatom kolekcionaru jer je navodno vrlo redak, pa čak i da je istopljen u staro gvožđe. Niti je prodat, niti rastopljen, već stoji u dvorištu kasarne i čeka neku novu inicijativu da se vrati na staro mesto. No, to što samog spomenika više nema, ne znači da je nestao iz kraljevačkog govora – teško će se naći neko ko će nazvati ovo mesto drugačije nego „kod Tenka“.
Još na VICE. com
Zašto je Tito triput posetio Kraljevo
Anfiteatar – pozorišni festival za mlade ljude sa margine
Kraljevo u kojem se pljuge prodaju i na komad, gradi krst od 100 soma evra
