Zaposleni u hotelima nam pričaju najbolesnije stvari koje su videli da bogati rade

Postoji mnogo stvari koje se mogu kupiti novcem. Možeš se probuditi dok

riba klizi pored tvog kreveta u podvodnoj sobi u odmaralištu na Zanzibaru; možeš da se provedeš u ultra-luksuznom staklenom igluu u Finskoj sa panoramskim pogledom na severno svetlo; da zaplešeš u đakuziju isklesanom iz drevne pećine u Meksiku; ili da isprobaš brojna čuda bolivijskog hotela napravljenog skoro u potpunosti od soli u najvećoj solani na svetu.

Ali pristup takvim divljim i ekskluzivnim iskustvima često je praćeno još nečim divljim – implicitnom pretpostavkom da bogatstvo daje nosiocu navedenog bogatstva odrešene ruke da postavi najčudnije zahteve. Ne samo za sebe, već ponekad i za svoje kućne ljubimce i osoblje.

Somelije iz Mišlenovog restorana sa tri zvezdice u Pijemontu u Italiji nedavno je svedočila za VICE da je jednom srela par u šezdesetim godinama koji je naručio najfiniji teleći biftek od retko kuvanog mesa. Sve to zvuči dobro dok ne shvatite da je porudžbina bila za njihovog psa.

Dakle, da bismo razumeli koliko ljudi mogu dabudu vrhunski kreativni kad je reč o željama i zahtevima na tim ekskluzivnim lokacijama namenjenim samo sumanuto bogatima, zamolili smo insajdere iz nekoliko hotela da nam daju pogled izbliza na taj. (Sakrićemo njihovih imena jer bi, očigledno, mogli imati problema sa svojim poslodavcima zbog prosipanja ovog visokokvalitetnog sadržaja.)

„U ponoć bi ušao u lobi hotela sa preko dvadesetak radnika obezbeđenja i počeo da puzi po podu, tražeći od svojih čuvara da urade isto.”

Pre samo nekoliko meseci, predsednik multinacionalnog automobilskog konglomerata koji ima ogroman uticaj na to ko je ko u indijskoj politici odseo je u hotelu u kome radim u odeljenju za održavanje domaćinstva. Kasno uveče bi ušao u lobi hotela sa preko dvadesetak radnika obezbeđenja koji su ga okruživali i počeo da puzi i reži po podu kao životinja. Čak bi zamolio neke od svojih čuvara da učine isto. Verovatno mu to daje neki trip da je moćan.

Zatim bi nastavio da večera, ne iz svog tanjira, već iz tanjira njegove dvojice pratilaca koji bi sedeli sa obe njegove strane. On bi ih zvao Sundari (što znači "lepota") i Param Sundari ("najveća lepota"). Sprovodio je taj životinjski ritual svake večeri u predvorju skoro mesec dana pred drugim posetiocima koji bi u tišini gledali užas koji se odvija pred njihovim očima. — Šristi

„Bio je to čudan prizor – gledati holivudsku zvezdu i ambasadorku PETA-e kako pozira sa dva slona”.

Radio sam u jednom od najpopularnijih hotela na svetu kao menadžer za hranu i piće. Ovaj hotel posećuju mnoge holivudske slavne ličnosti i velikani, jer je u pitanju ustanova sa ozbiljnom tradicijom. Jedna takva poznata ličnost, tada istaknuta ambasadorka PETA-e (organizacije za etički tretman životinja), insistirala je na fotografisanju sa dva slona. Što je bilo nečuveno. Morali smo da uzmemo specijalne dozvole od lokalne opštine da ove slonove dovedemo čak sa periferije grada, skoro 70 kilometara od hotela. Takođe smo otkrili da lokalna pravila nalažu da se slonovi odmaraju dovoljno vremena, da budu pravilno hranjeni i hidrirani. Tako smo, usput, morali da se rastrčimo da sve pripremimo kako bismo usput imali dobro provetrene sale i terene za odmor slonova. Morali smo da kupimo i ogromne kante za njihovu vodu.

Glumica je, naravno, bila blaženo nesvesna ogromnih napora koje smo morali da uložimo samo zato što je želela da pozira sa slonovima iz samo njoj poznatih razloga. Bio je to čudan prizor – gledati holivudsku zvezdu i ambasadorku PETA-e kako pozira sa dva slona pored nje. —Anjum

„Šeik je rezervisao dva sprata hotela za svoju pratnju koja se uglavnom sastojala od njegovih mnogobrojnih žena i dozvolio je samo ženskom hotelskom osoblju da uđe tamo”.

Kada šeici milijarderi iz zemalja Zaliva putuju u inostranstvo, to je spektakl. Često je licemerje u svom najboljem izdanju jer žele da se drže svojih verskih vrednosti, ali da zadrže sav luksuz. Kada je posebno visokorangirani šeik iz Saudijske Arabije posetio hotel u kome sam radila kao marketing menadžer, tražio je da dva sprata budu potpuno ograđena od svih posetilaca, osim ženskog hotelskog osoblja. Saznali smo da su mnoge sobe zauzele njegove supruge. Često bismo, usred noći, čuli treštanje det metala sa prozora ovih prostorija. Možemo samo da zamislimo šta se događalo tih sati. —Rhea

„Tražio je da mu se 20 kuvanih jastoga polože na telo i umočio svoju košulju u kantu za led napunjenu tri boce italijanskog crvenpg vina”.

U restoranu u našem hotelu gde radim kao front office menadžer, imamo redovnu mušteriju koja je redovno na listama 500 najbogatijih ljudi na svetu. Iako je obično veoma priseban, jednog dana njegove akcije su pale na rekordno nizak nivo. Te noći je želeo da spava na stolu u restoranu i tražio je da mu se po telu položi oko 20 kuvanih jastoga. Kao da ovo nije bilo dovoljno čudno, zamolio je hotelsko osoblje da isprazni tri boce italijanskog crnog vina u kantu za led. Umočio je svoju košulju u tu kantu i nastavio da briše lice narednih nekoliko sati tom košuljom natopljenom vinom od hiljadu dolara. Naravno, on je unapred rezervisao restoran za ekstravagantno privatno naricanje nad svojim berzanskim akcijama. — Vili

„Konj je morao da prati mladoženju svuda, bez obzira da li je jeo ili srao”.

Radio sam kao recepcioner u luksuznom hotelu koji je jedan od najstarijih u Indiji. Venčanja su ovde haotična i mogu proći na i ovako i onako; svako hotelsko osoblje će vam to reći. Neka vam unište dušu, a drugi vas iskreno usreće parama.

Krajem 1980-ih, venčanje sina mega industrijalca dovelo nas je do granica razuma. Za početak, mladoženja je imao konja i želeo je da uvek bude na njemu ili oko njega, čak i u predvorju. Konj je morao da ga prati svuda, bilo da jede ili sere. Tek drugog ili trećeg dana saznali smo da je razvio nezdravu, gotovo seksualnu, zaljubljenost u konja. Nije bio potreban detektiv da ga provali; dao je ime konju po svojoj bivšoj ženi. I svi u njegovoj porodici i porodici njegove [nove] žene nekako su bili u redu sa tim. –Vadžiha

„Hteo je da večera sa lutkom na naduvavanje koja liči na Tejlor Svift”.

Ovaj milioner iz Kine imao je katastrofalnu pevačku karijeru pre nego što se obogatio na tehnologiji. Nekako, čini se, nikada nije preboleo svoju prošlost. Dakle, kad god bi došao u naš hotel, gde ja radim kao potrčko, zahtevao bi da mu se hrana servira u specijalnoj gitari koju je sam izdubio. U početku smo ga sažaljevali jer je našim amaterskim očima izgledao kao klasičan slučaj traume. Ali stvari su otišle malo predaleko kada je zapravo tražio da večera sa lutkom naduvavanjem koja je ličila na Tejlor Svift. Sama lutka je bila bogato ukrašena draguljima i na sebi je imala skupi kupaći kostim. Ovo se nastavilo nekoliko dana dok nismo našli lutku izrešetanu nečim što je ličilo na rupe od metaka, kako leži na leđima ispred njegove sobe. —Raina