Populacija Kine je opala prvi put za 60 godina

Stanovništvo Kine se smanjilo prvi put u poslednjih šezdeset godina, što je prekretnica koja je došla ranije nego što su neki očekivali usred demografske krize koja bi mogla da promeni putanju druge najveće svetske ekonomije.

Stanovništvo Kine je na kraju 2022. iznosilo 1,41 milijardu, što je smanjenje od 850.000 u odnosu na 2021. godinu, prema podacima koje je u utorak objavio kineski biro za statistiku. Poslednji put kada je broj smrtnih slučajeva bio veći od broja rođenih u Kini bio je tokom Mao Ce Tungove katastrofalne kampanje Velikog skoka, koja je izazvala rasprostranjenu glad i procenjenih 30 miliona smrtnih slučajeva između 1958. i 1961.

Istorijski preokret dogodio se najmanje osam godina ranije nego što je većina predviđala, rekao je Ksiujian Peng, viši naučni saradnik u Centru za političke studije na Australijskom univerzitetu Viktorija. „To je uznemirilo mnoge ljude jer se kineska vlada nije pripremila da se ovo dogodi tako brzo“, rekao je Peng za VICE Vorld Nevs.

Peng je okrivio kinesku politiku „nulte kovid tolerancije“ za doprinos brzom padu nataliteta tokom pandemije. Buduće roditelje odvratila je i ekonomska neizvesnost i gubitak pristupa medicinskim uslugama, kao što se videlo u drugim delovima sveta u prvim danima pandemije, rekao je Peng.

Ovo je loša vest za Kinu. Dvostruki udar smanjene radne snage i starenja stanovništva usporio je njenu ekonomiju, koja je 2022. zabeležila najslabiji rast od 1970-ih.

Ovo nije bilo potpuno iznenađenje, jer je natalitet u Kini godinama padao. A njena stopa fertiliteta, procenjena na 1,15 dece po ženi 2021. godine, već je bila daleko ispod stope zamene od 2,1 koja je potrebna da bi se obezbedila stabilna populacija, ali i niža od one u Japanu, koji ima najstarije društvo na svetu. Čak i pre pada 2022. godine, predviđalo se da će Kina ove godine Indiji ustupiti titulu najmnogoljudnije zemlje na svetu.

Ujedinjene nacije su 2022. revidirale svoja predviđanja i predvidele da bi kineska populacija mogla da se smanji na ispod 800 miliona ljudi do kraja veka, što je mračnije od prethodne prognoze od 1,06 milijardi u 2019.

Bert Hofman, direktor Istočnoazijskog instituta na Nacionalnom univerzitetu u Singapuru, rekao je da bi predviđeni dalji pad mogao koštati Kinu čak 1 procentni poen rasta godišnje.

Zajedno sa sve brojnijom starijom populacijom, smanjenje kineske radne snage bi moglo da izvrši pritisak na njen penzioni i zdravstveni sistem i da optereti javne finansije. Studije su pokazale da bi glavni državni penzioni fond mogao da presuši do 2035. godine.

Kina je nastojala da odgovori na ove demografske izazove. U velikom preokretu svoje „politike jednog deteta“ 2021. godine, kineska vlada je dozvolila parovima da imaju do troje dece. Takođe se razmatra postepeno podizanje starosne granice za odlazak u penziju.

U avgustu je Nacionalna zdravstvena komisija predstavila niz pogodnosti kako bi podstakla porodice da rađaju.

Lokalne vlasti širom zemlje takođe su pokrenule sopstvene inicijative. Južno proizvodno središte Šenžena, na primer, nudi isplatu u gotovini roditeljima do 19.000 juana (2.825 dolara) za novorođenčad, dok su drugi gradovi produžili roditeljsko odsustvo i dodelili poreske subvencije roditeljima.

Vodeći kineski demografi, uključujući Cai Fanga, bivšeg zamenika direktora Kineske akademije društvenih nauka i vladinog savetnika, predložili su dalju urbanizaciju kako bi se popunio fond radne snage i povećala potrošnja.

Ali ostaje da se vidi koliko su ove mere efikasne, s obzirom na složenu prirodu demografskih promena.

„Društvo neće odmah osetiti posledice“, rekao je Peng. „Ali iz iskustva evropskih zemalja, kao i azijskih zemalja poput Japana, Singapura i Južne Koreje, nije lak zadatak vratiti stopu fertiliteta”.