Deset pitanja koja ste oduvek hteli da postavite medicinskoj sestri

Ovaj članak prvobitno je objavljen na VICE Nemačka

Medicinske sestre često imaju glavnu ulogu u ljubavnim pričama ili pornografiji, ali u stvarnom životu njihov rad često je nedovoljno cenjen i nedovoljno plaćen. Iskreno, verovatno nema tog novca na svetu kojim bi mogao da se plati njihov svakodnevni trud – svi bismo bez njih umrli užasnom smrću, dok one moraju da istrpe najodvratnije i najtužnije delove onoga što nas čini ljudima. Uz sve to, u Velikoj Britaniji je ogromna nestašica medicinskih sestara, što će se verovatno pogoršati posle Bregzita, budući da se neke bolnice oslanjaju na ljude iz Evropskog ekonomskog prostora koje čine dva odsto medicinskog osoblja. Medicinske sestre su pod velikim pritiskom, a taj pritisak im oduzima vreme koje provode sa pacijentima.

"Srećna sam kad ljudi razumeju da se moj posao ne sastoji samo od brisanja dupeta nepoznatim ljudima", kaže dvadesetdvogodišnja medicinska sestra Jana iz Donje Saksonije u Nemačkoj. Ona radi već šest meseci kao obučena sestra u jednoj nemačkoj bolnici i kaže da za tih šest meseci nijednog trenutka nije osetila da je dobila dovoljno vremena za svoje pacijente, zato što je svaki dodatni minut potrošen na nekog pacijenta mogao da se posveti dvadesetorici drugih koji su čekali na njenu negu.

Jana je bila ljubazna da odgovori na svako pitanje koje sam želela da postavim nekom ko radi sa ljudima u njihovim najtežim trenucima.

VICE: Dugi nokti, fekalije, gnoj – šta ti je najodvratnije kod tvojih pacijenata?

Jana: Postoje dve stvari sa kojima se posebno mučim – pranje penisa i čišćenje ispod noktiju. Možda sam medicinska sestra, ali sam i ljudsko biće. Kad perete penis, morate prvo da navučete kožicu. To nije uvek lako. Ponekad se pacijenti nisu prali nedeljama i mnogo se nehigijene nakupilo tamo. Samo od mirisa ume da mi se smuči.

Slično se osećam kad čistim ispod noktiju ljudi – stvari koje se nađu tamo ispod može biti svašta. Jedna moja koleginica se jednom ispovraćala u kantu za smeće, ali meni se to nikad nije desilo.

Da li tvoji muški pacijenti ikad dobiju erekciju dok ih pereš?

Naravno, to se dešava. To je poput refleksa; ljudi na to ne mogu da utiču. Nije to toliko strašno – i makar je tad lakše oprati penis. Nedavno sam ušla u sobu sa poslužavnikom dok se pacijent igrao sa sobom. On nije stao s tim kad sam ušla – nije bio baš u sjajnom mentalnom stanju u tom trenutku. Neki ljudi se stvarno svedu na svoje iskonske instikte u stanju u kom se nalaze. I često mi upućuju odvratne šale, koje umeju prilično da uznemire. Ili imam pacijente koji mogu sami da se operu, ali mi kažu: "Bolje ti to uradi." Od toga ume da mi bude posebno neprijatno.

Koliko često na poslu radiš stvari koje bi trebalo da radi doktor?

To se dešava svakog dana – vađenje krvi, uvlačenje intravenoznog katetera, pokretanje infuzije. Praktično mnogi doktori samo uvaljuju posao nekom drugom, a strašno me iznervira kad zaborave da je to zapravo njihov posao. U bolnicama često postoji jasno izražena hijerarhija. Neki doktori baš vole da vam u svakom trenutku daju do znanja da su oni doktori a vi medicinska sestra. Jedan glavni doktor me je čak jednom nazvao maeuschen ("mišica"). Ne dozvoljavam da im takve stvari prođu – pitala sam ga da li je ozbiljan. Inače se na to ne bi ni obazreo. To je tako, a neke sestre to prihvataju.

___________________________________________________________________________________________________

Pogledajte VICE Srbija film Materinstvo: odloženo

___________________________________________________________________________________________________

Kad moraš da ideš u bolnicu, da li ideš u onu u kojoj radiš?

Apsolutno ne. Znam kako stvari funkcionišu tamo i znam koliko vremenska ograničenja umeju da otežaju osoblju da održe standard ukazane nege. I nije mi prijatno da me operišu ljudi koje poznajem. Znam kako neki doktori i sestre pričaju o pacijentima dok su oni u nesvesti.

I šta govore o pacijentima dok nisu pri svesti? Da li se, na primer, podsmevaju veličini njihovog penisa?

Naravno, to zna da se desi. I ne samo oko operacionog stola – iza zatvorenih vrata takođe. Ali iskreno, mislim da morate da posedujete određeni smisao za humor da biste mogli da izađete na kraj sa svojim poslom. Na primer, užasno je sretati se sa ljudima sa demencijom. Ali može da bude i veoma smešno kad vam neko svaka tri minuta govori da brine da će zakasniti na autobus. Ponekad prosto morate tome da se smejete. Ali uvek morate apsolutno da se ophodite prema ljudima sa poštovanjem. Osoba sa demencijom možda više ne zna šta joj se dešava, ali i dalje ima pravo da se prema njoj ophodite kao prema ljudskom biću.

Jesi li ikad krala lekove?

Ne, to bi bilo pogrešno i maltene nemoguće, mislim. U skladištu uvek ima nekoga, a ozbiljnije stvari se drže pod ključem. Samo jedna sestra ima ključ od skladišta i kad god uzimate stvari kao što su opioidi ili morfijum, morate to da zabeležite.

Da li nekad ne opereš ruke pre ili posle pacijenta?

Imamo standarde higijene u bolnici. Ti standardi su veoma visoki i, da budem sasvim iskrena, ne poštuju se uvek. Ali dok god niste nesterilni, to nije tako strašno. Taj standard je praktično samo teorija i ne možete u praksi uvek da ga poštujete zbog vremenskih ograničenja. Postalo bi kritično ako, na primer, ne biste imali dovoljno vremena da očistite rane kako treba. Pazim samo na to da izdvojim dovoljno vremena za svakoga – čak i kad ga možda nemam uvek dovoljno.

Da li se mnogo pacijenata zaljubljivalo u tebe?

Mislim da je "ljubav" prejaka reč, ali su mi nekoliko puta ponuđeni telefonski brojevi. Možda su, međutim, to već isprobali sa nekoliko sestara pre mene ili to rade iz dosade. Nikad ništa nisam imala ni sa jednim pacijentom, ali do sada mi se zapravo nijedan nije ozbiljno dopao.

A da li muškarci izvan bolnice ikad od tebe traže da se igrate seksi sestrice kod kuće kad otkriju da ti je to zanimanje?

Nikad još nisam upoznala muškarca koji je reagovao na taj način. Naravno, ljudi su mi tražili da se "igram doktora" sa njima ili mi rekli da ih boli između nogu – mogu li da proverim je li tamo sve u redu? Ali dajte, nemam vremena za takve likove.

Jesi li videla mnogo ljudi kako umire?

Bila sam prisutna smrti šestoro ljudi. Najgore mi je bilo prvi put kad sam videla jednu ženu kako umire – kad sam ušla u sobu odmah sam shvatila da ima problema sa disanjem. Kad ljudi umiru, pluća im se često ispune vodom i počnu da proizvode užasan zvuk grgoljanja. Gotovo se ugušila kad sam ušla. Od morfijuma se opustila i počela lakše da diše, ali već je bilo prekasno. Nikad neću zaboraviti taj zvuk. Ljudi svake nedelje umiru u bolnici – često dođem ujutro na vest da je pacijenti umro preko noći ili da je prebačen na palijativnu negu. Ne bih rekla da sam se navikla na smrt, ali mislim da sam naučila kako da se nosim s njom.

Jana nam je poslala svoju sliku koja je išla uz originalnu nemačku verziju ovog intervjua. Posle nekih ličnih napada na nju, zamolila nas je da je učinimo neprepoznatljivom na slici.

Još na VICE.com

Bolničari i medicinske sestre nam pričaju o najluđim stvarima koje su viđali na poslu

Naloženi na medicinske sestre: Kad se bavite stereotipnim seksi zanimanjem

Noć u životu medicinske sestre na odeljenju za mentalna oboljenja