Prerušavanje leša u lutku za seks: (skoro) savršen zločin u Japanu

Ubistva i kasapljenja su dovoljno česta u Japanu da bi imala svoj naziv: „bara bara" ubistva. Bara bara je onomatopejska i mimetička fraza za zvuk prskanja kiše ili tečnosti (drugim rečima, krvi); u mimetičkom smislu, to znači odvajati stvari (drugim rečima, udova od tela).

Ali ako živite u jednom od prenaseljenih japanskih gradova i morate da se otarasite leša, namučićete se. Ljudi ima posvuda, mesta za plitke grobove ima malo, a zidovi stanova umeju da budu veoma tanki, pa je rizično paliti motornu testeru.

Zašto onda ne biste stavili leš u kutiju, označili ga kao „lutku", i poslali u neki drugi grad?

Mika Okada je nestala 21. marta u Osaki. Dva meseca kasnije, ova dvadesetdevetogodišnjakinja je pronađena mrtva u skladištu, u 370 kilometara udaljenom Hačiojiu, u Tokiju. Zajedno sa Okadinim telom, policija je našla i dva metra visoku kutiju na kojoj je pisalo „lutka".

Autopsijom su otkrivene mnogobrojne ubodne rane na stomaku, grudima i leđima, a istražitelji su utvrdili da je smrt nastupila u isto vreme kada je Okada nestala. Takođe su ustanovili da je većina rana nastala nakon što je Okada izgubila svest ili umrla – nije bilo rana na rukama, nastalih u samoodbrani, kojih po pravilu ima kada žrtva pruža otpor.

S toga je tačan uzrok smrti i dalje nepoznat.

Obaveštenje na Okadinom Fejsbuku je dovelo policiju do osumnjičenog. Tačno pre nego što će da nestane, Okada je napisala da treba da se sretne sa starom drugaricom iz osnovne škole, japansko-brazilskog porekla, za koju su vlasti kasnije otkrile da je navodno zalepila svoju sliku u Okadin pasoš i sa njime odletela u Šangaj.

Slanje lutke od 55 kilograma, u kutiji veličine ljudskog tela, možda bi izazvalo sumnju u mnogim zemljama, ali ne obavezno i u Japanu.

Predstavnik za štampu transportne kompanije koja je prevozila kutiju je rekao da ih je zvala žena koja je tvrdila da je Okada. Kada su nosači 24. marta došli u Okadin stan, data im je kartonska kutija težine 55 kilograma, na kojoj je pisalo „lutka". Žena koja ju im je dala je rekla, „U redu je. Sadržaj kutije je od gline, pa se neće razbiti."

Slanje lutke od 55 kilograma, u kutiji veličine ljudskog tela, možda bi izazvalo sumnju u mnogim zemljama, ali ne obavezno i u Japanu, gde lutke na naduvavanje više liče na čovekolike lutke za seks – koje zovu „holandske supruge" – i njihova kupovina nije toliko retka. Postoje čak i saloni u kojima možete da iznajmite lutku za seks u raznolikim kostimima. Zvuči neverovatno, ali seks sa lutkom je često skuplji od unajmljivanja prostitutke – može da dostigne cenu i do 300 dolara na sat pa i više, u zavisnosti od vrste kostima.

Pogledajte i VICE dokumentarac o industriji ljubavi u Japanu:

Holandija nikada nije uručila zvaničnu protestnu notu Japanu zbog toga što tamo lutke za seks zovu „holandske supruge" (što je u Japanu takođe i žargonski naziv za „frigidne" žene). S druge strane, Turska se pre nekoliko godina žalila zbog toga što legalne kupleraje sa kupatilima tamo nazivaju „turska kupatila". Sada takve kupleraje u Japanu zovu „zemlja sapuna". I dalje su legalni, zahvaljujući rupi u zakonu, jer seks nije ni zagarantovan ni uključen u tarifu za upotrebu kupatila. Slično tome, sasvim je legalno iznajmiti lutku i oblačiti je u različite kostime.

Ovo nije bio prvi put da je neka lutka za seks prevarila vlasti. 2008, jedan par koji je šetao svog psa u Izuu naišao je na lutku za seks, čvrsto umotanu u najlon. Pobrkavši je s lešom, zvali su policiju; na desetine policajaca je poslato da započnu opsežnu istragu povodom ubistva, koje je čak pomenuto i u večernjem izdanju lokalnih novina. Lutka je dospela čak i na sto u mrtvačnici, pre nego što su otvorili omot i otkrili da nije u pitanju leš, već ne tako nežno upotrebljena lutka za seks.

Vlasti su se obrukale, ali možemo ih razumeti, kada uzmemo u obzir koliko su lutke za seks u Japanu postale čovekolike.

Uprkos činjenici da je navodno uspela da pošalje mrtvo telo i napusti zemlju sa ukradenim pasošem, osumnjičena će verovatno biti privedena pravdi. Predala se u japanskom konzulatu i verovatno će biti izručena Japanu. Bilo kako bilo, u ovom trenutku je otpužena samo za „neprimereno uklanjanje leša", ali prema izvorima iz snaga reda, policija Osake sumnja da je Okada ubijena i da je motiv za njeno ubistvo bio novac – osumnjičena je Okadinom kreditnom karticom kupila avionsku kartu do Kine, kao i neke elektronske uređaje.

Ta kreditna kartica je takođe bila upotrebljena za dostavu i skladištenje Osakinog tela.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu