2022. je najgora godina po broju masovnih pucnjava u Americi

Ova godina je do sada najsmrtonosnija godina po pitanju masovnih pucnjava u SAD, prema profesoru koji prati masovna ubistva 40 godina.

U 2022. godini do sada je bilo 36 masovnih pucnjava, a samo od 3. oktobra ih je bilo 15, rekao je Džejms Alan Foks, profesor kriminologije, prava i javne politike na Univerzitetu Northeastern. Ta cifra premašuje rekord oboren 2019. kada ih je bilo 33, rekao je Foks, koji definiše masovne pucnjave kao pucnjave koje rezultiraju sa četiri ili više smrtnih slučajeva. Ne postoji standardna definicija šta predstavlja masovnu pucnjavu u SAD, što otežava praćenje podataka. Foks je rekao da se posebno fokusira na pucnjave koje rezultiraju gubitkom brojnih života.

„Razumem da povrede mogu da budu užasne, ali postoji velika razlika između umiranja i povrede i ne bi trebalo da mešamo povrede i smrti“, rekao je Foks, dodajući da u suprotnom rizikujemo da izazovemo strah i preuveličamo rizike sa kojima se ljudi suočavaju kada odu u neki javni prostor.

Prema Foksu, 186 ljudi je poginulo u masovnim pucnjavama 2022. godine, u poređenju sa 175 u 2019. U 2017. je bilo 177 smrtnih slučajeva iako je bilo manje pucnjava nego 2019. delom zato što je masakr u Las Vegasu odneo skoro 60 života.

Ovogodišnja statistika je sumorna i dolazi nakon dve smrtonosne pucnjave u roku od nedelju dana: prošlog vikenda, muškarac je otvorio vatru uLGBTQ klubu u Kolorado Springsu, ubivši petoro, samo nekoliko dana pošto je vođe tima u Volmartu u Virdžiniji u utorak ubio šest ljudi.

„Trajektorija je zapanjujuća“, rekao je Foks za VICE News. „U proseku imamo oko dva masovna pucanja mesečno. Od početka oktobra, imali smo dva u proseku nedeljno."

Foks je zadužen za prikupljanje podataka za bazu podataka masovnih ubistava u saradnji sa AP i USA Tudej. Sve u svemu, u 2019. je i dalje bilo više masovnih ubistava, uključujući ubistva izazvana oružjem i drugim oružjem, nego 2022. U 2019. bilo je 45 incidenata, dok je 2022. do sada zabeleženo 40, rekao je Foks.

„Očekivao sam da (2022.) bude relativno mirna u poređenju sa drugim godinama“, rekao je Foks, jer je u prvoj polovini godine bilo uporedivo manje masovnih pucnjava.

„Od početka jeseni stvari su se pogoršale“, rekao je on.

Foks je rekao da osećanje razočaranja među nekim Amerikancima i političke podele mogu biti delimično krivi za porast nasilja.

„Raspoloženje u SAD ovih dana teško da je pozitivno. Ljudi čak pričaju o građanskom ratu, za koji mislim da se neće desiti, ali čak i činjenica da ljudi pričaju o njemu je zapanjujuća“, rekao je Foks.

Ali važno je zapamtiti da su masovne pucnjave, posebno one koje se dešavaju u javnosti, retke i čine samo manje od jednog procenta svih ubistava, rekao je Foks.

„Zastrašujuća stvar u vezi pucnjave u javnosti – iako su veoma retke – je da se one mogu desiti na bilo kom mestu, u bilo koje vreme i bilo kome, čak i vama“, rekao je Foks. „Najveća kategorija masovnih pucnjava su porodični masakri, ali oni ne privlače veliku pažnju jer većina ljudi ne misli da će se to dogoditi njihovoj porodici.

Ovonedeljno nasilje, posebno pucnjava u Club K, takođe se poklapa sa porastom mržnje usmerene na LGBTQ ljude i porastom fatalnog nasilja nad trans i nebinarnim osobama. Otkako je Kampanja za ljudska prava počela da prati fatalno nad nasilje trans i nebinarnim ljudim, grupa je zvanično zabeležila najmanje 300 smrtnih slučajeva, uključujući 32 samo u 2022. Trans i nebinarne žrtve nasilja su nesrazmerno crne i mlađe od 35 godina.