Želite da se osećate manje depresivno? Probajte da učinite nešto lepo za nekoga.

Ne želimo da umanjili ili negiramo vaša osećanja, ali ponekad je najbolja stvar koju možete da uradite da biste se osećali bolje da učinite dobro delo za nekog drugog – barem tako kaže ova nova studija.

Studija, koju su predvodili istraživači sa Državnog univerziteta u Ohaju i koja je objavljena u Journal of Positive Psichology, otkrila je da činjenje drugima pomaže ljudima da ublaže simptome anksioznosti i depresije. Prema njihovom izveštaju, dobro delo je efikasnije od nekih utvrđenih tehnika kognitivne bihejvioralne terapije (CBT) u poboljšanju mentalnog blagostanja.

Jedna važna mera mentalnog blagostanja je društvena povezanost, ili ono što je studija definisala kao „unutrašnji osećaj pripadnosti i međuljudske bliskosti sa drugim pojedincima i grupama“. Društvena povezanost je narušena kod ljudi koji se bore sa anksioznošću i depresijom. Dok CBT pristupi kao što su prisustvovanje društvenim skupovima i snimanje i analiziranje misli mogu pomoći kod simptoma anksioznosti i depresije, kao što su osećanja tuge, razdražljivosti i krivice, istraživači su utvrdili da su neadekvatni u poboljšanju društvene povezanosti.

S druge strane, kada ste fini prema drugima, to je „kandidat za poboljšanje društvenih veza i povezanih dimenzija blagostanja“. Prethodne studije su to pokazale, ali se malo njih fokusiralo na efekte činova ljubaznosti na ljude koji se bore sa anksioznošću i depresijom.

Istraživači su ispitali 122 odrasle osobe sa povišenim simptomima anksioznosti, depresije ili oboje, i nasumično dodelili svakog od ovih učesnika u jednu od tri grupe. Svaka grupa je zamoljena da izvrši jednu od tri aktivnosti tokom pet nedelja.

Jedna grupa je dobila instrukcije da planira društvene aktivnosti dva dana u sedmici. Društvene aktivnosti su definisane kao „velike ili male aktivnosti koje namerno planirate sa drugim ljudima u svrhu uživanja“. Druga grupa je dobila instrukcije da zapisuje svoje misli najmanje dva dana svake nedelje. Psiholozi koriste zapise misli kako bi pomogli ljudima da identifikuju, procene i modifikuju negativne misaone obrasce. I planiranje društvenih aktivnosti i popunjavanje zapisa misli su tehnike koje se koriste u CBT-u za pomoć kod anksioznosti i depresije.

Treća grupa je dobila instrukcije da obavlja tri dela ljubaznosti svakog dana dva dana svake nedelje, koje su istraživači definisali kao „velika ili mala dela koja koriste drugima ili čine druge srećnim, obično po neku cenu za sebe u smislu vremena ili resursi.” Učesnici su mogli da biraju koja dela ljubaznosti da izvedu, i navodno su radili stvari kao što su nudili ljudima vožnju, pekli kolačiće i pisali promišljene beleške.

Na kraju pet nedelja, istraživači su procenili mentalno blagostanje učesnika merenjem njihove samoprocene simptoma anksioznosti i depresije, zadovoljstva životom i osećaja društvene povezanosti. U proseku, sve tri grupe su pokazale poboljšanje u prve dve mere. Takođe su zadržali ova poboljšanja pet nedelja nakon što su prestali da obavljaju svoje dodeljene aktivnosti.

„Ovi rezultati su ohrabrujući, jer sugerišu da su sve tri studijske intervencije efikasne u smanjenju uznemirenosti i poboljšanju zadovoljstva životom“, napisali su istraživači u studiji. „Štaviše, činjenica da su i [zapisi misli] i društvene aktivnosti pokazale značajno poboljšanje ovih ishoda sugeriše da su to bila rigorozna poređenja za dela ljubaznosti. To jest, nije bio slučaj da su dela ljubaznosti bila u suprotnosti sa inertnim uslovima studiranja ili uslovima koji su rezultirali lošijim mentalnim zdravljem.”

Ali grupa koja je imala zadatak da izvrši dela ljubaznosti pokazala je najviše poboljšanja u sve tri mere - i samo je ova grupa pokazala značajna poboljšanja u društvenoj povezanosti, na šta su istraživači primetili da CBT tehnike možda nisu adekvatno rešene.

Prema istraživačima, to može biti zato što su ljubazni postupci pomogli ljudima da skrenu pažnju sa sopstvene anksioznosti i depresije.

Osećanja anksioznosti i depresije mogu postati toliko konstantna i neodoljiva da ljudi koji se bore sa njima postanu zaokupljeni tom borbom. Neki takođe mogu misliti da je traženje od ljudi sa anksioznošću i depresijom da brinu o dobrobiti drugih tražiti previše jer oni moraju da razmotre svoje dobro.

Studija pokazuje, međutim, da činjenje nečega dobrog za druge može bar zaustaviti tu preokupaciju i pomoći ljudima da se i sami osećaju bolje.

„Rezultati ove studije naglašavaju klinički potencijal dela ljubaznosti, a buduća istraživanja će potvrditi da li dela ljubaznosti treba da budu uključena u kanon kliničkih tehnika zasnovanih na dokazima“, napisali su istraživači.