Zamisli: Na dejtu si sa slatkišem koji pokušavaš da smuvaš već neko vreme. Ostavio si snažnu, nezavisnu macu kod kuće (hvala bogu pa te nisu navukli da kupiš psa kojeg moraš da tetošiš), dok šarmiraš uz svetlost sveća i šampanjac. Imao si sjajno veče i vraćaš se kući, sa bi saznao da ne gori samo mala s kojom si se video. Nego i kuhinja!
Odmah se zabrineš za mačku, za koju si mislio da se ugodno gosti tunjevinom iz konzerve dok ti zabavljaš osobu sa kojom si izašao nekim mačkastim mimom. Ispostavlja se da tvoja maca izvire iz plamena neozleđena, i pita se zašto si uznemiren. Nekako dođeš do snimaka sa sigurnosnih kamera, i pripremaš se za najveći šok u životu. Ponovo shvataš da je žrtva, u ovom slučaju, zapravo zločinac. Mačka ti je piroman.
Videos by VICE
Ako ti ovo deluje isuviše distopijski, Odeljenje za požare i katastrofe Seula ima poruku za tebe. Prošlog meseca su dali izjavu i otkrili da su naizgled bezopasne mačke ovog grada izazvale ukupno 107 kućnih požara između januara 2019. i novembra 2020. godine. Uradile su to „slučajno“, uključivši dugmad indukcionih šporeta, pregrevajući lonce i tiganje, čak i jureći mokrim šapama po otvorenim razvodnim tablama. Nemirne mačke su iza većine kućnih požara koje su izazvali kućni ljubimci i u Sjedinjenim Američkim Državama. Prema procenama, kućni ljubimci izazivaju oko 1.000 kućnih požara u SAD-u svake godine.
Mačke i ljudi su oduvek imali komplikovan, negujući odnos. U knjizi Mačkari, koju su ranije ovog meseca objavili Simon & Schuster, autorka Devaprija Roj pripoveda da je jednom upoznala ženu koja je mačku nazvala Surili („melodična“ na hindu jeziku) jer „peva“ uz radio. Druga prijateljica je ispunila kuću mačkama u bobri protiv pandemijske usamljenosti. U dirljivoj priči, Roj piše kako povređene mačke često posećuju kuću njene prijateljice jer je opšte poznato da leči i usvaja mace u nevolji.
Ali mačke znaju da budu i strašno manipulativne, i roditelji mačaka prvi potvrđuju ovakvu tvrdnju. Studija koju je sproveo Univerzitet u Saseksu, otkrila je da „mačke kontrolišu ljude“ tako što predu posebnim, visokim tonom (između ostalog). Nedavno je tim istraživača sa Univerziteta u Liverpulu i Univerziteta Džon Murs iz Liverpula u Velikoj Britaniji osmislio anketu za vlasnike mačaka kako bi otkrio da li su mačke koje žive sa njima zapravo psihopate. I baš je prošle nedelje predsednik Bajden je doveo mačku po imenu Vilou, prvu mačku u Beloj kući posle više od deset godina. Manipulacija je, takoreći, stigla do najmoćnije kancelarije na svetu.
Da bismo saznali više o tome kako su mačke potajno majstori manipulacije, zamolili smo ljude da podele neke priče o neobjašnjivim, čudnim i povremeno zlim ponašanjima ljubimaca.
„Tog dana je unakazio i ubio goluba, iskidao mu je utrobu kao da želi da mi kaže ‘ako ti ne možeš da me nahraniš na vreme, nahraniću se sam.’”
Imam dve mačke – jednu crnu koja se zove Vudu, i jednu riđu, Čita. Obe su usvojene. S obzirom na to da se u Indiji crne mačke smatraju zloslutnim, moji susedi i nisu bili najsrećniji kada sam ga dovela kući. Ali Čito je taj sa zlom, čak ubilačkom crtom. Zahteva da se svakog jutra nahrani u 7.
Ponekad je teško ustati rano tokom teških zima u Delhiju. Prvi put kada se nisam probudila na vreme, jasno mi je dao na znanje da neće moći ovako. „Tog dana je unakazio i ubio goluba, iskidao mu je utrobu kao da želi da mi kaže ‘ako ti ne možeš da me nahraniš na vreme, nahraniću se sam.’”
Ovo se, tokom poslednjih nekoliko godina, desilo skoro četiri puta. I dalje ne znam kako je uspeo da nađe sve ove jadne golubove koje je ubio. Ali, jasno je: ako ne nahranim mačku do 7 ujutru, na terasi će me sačekati unakažen, mrtav golub.
Takođe živi dvostruki život. Skoro kao da sam belkinja u romantičnoj komediji, saznala sam da Čito ima drugu porodicu koju sam tek kasnije otkrila, što mi je slomilo srce. Jednom se nije vratio kući skoro nedelju dana, i toliko sam brinula da mi se slošilo. Kuvarica mi je saopštila da ga je videla kod komšija kako kulira. Čak su imali i poštansko sanduče namenjeno njemu. Ispostavilo se da je sve vreme imao drugu porodicu. – Saumja Vohra
„Mačke su uspele da doguraju grejač do mesta odmah ispod akvarijuma. Spržile su sve ribice.“
Živim sam sa dvanaest mačaka. Tokom zime, u gradu Džamu (severna Indija) postaje nepodnošljivo hladno. Jednog takvog posebno ledenog dana, odlučio sam da ih držim zaključane u prostoriji sa grejačem, jer mašina sa vrućim vazduhom nije bila dovoljno efikasna. Ja sam univerzitetski profesor, tako da obično nemam drugog izbora osim da ih zaključam u kuću kada sam odsutan.
Kada sam uveče došao kući, doživeo sam najveći šok u životu. Još uvek ne znam kako, ali mačke su uspele da doguraju grejač na mesto tačno ispod kućnog akvarijuma, koji se zapalio! Plastika i stiropor ispod akvarijuma su se zapalili. Ispalo je skoro kao da se ribice peku u velikoj posudi na šporetu. Neke od ribica su bile skupe, a sve su maltene izgorele. A mačke? Pa sve su me gledale kao da se ništa nije dogodilo. Veče se spustilo na njihova stoička, ravnodušna lica.
Takođe imam herpetofobiju, ili strah od gmizavaca. Možda moje mačke znaju za to. jer zašto bi inače pronalazile najjezivije gmizavce, smrskale im lobanje i skrivale njihove male leševe ispod mog jastuka? Spavam na bračnom krevetu i svih 12 mačaka spavju oko mene. Ponekad se desi da nađem mrtvog kameleona sa razbijenom glavom. Ili iznutrice veverice istrgnute na mojoj krvlju poprskanoj posteljini. – Salil Set
“Drugi mačor mi se čudno primao na grudnjake dok nije napunio dve godine. Ušetao bi u sobu punu gostiju sa grudnjakom koji se vukao po podu u njuški.”
Dobila sam je kad je još bila mače, belu persijsku kojoj je bio potreban dom. Ali, verovala je da je ćerka mog izuzetno starog koker španijela, zaljubljenog u mog zlatnog retrivera.
Sve osim moja tri psa udara i šamara. Takođe seksualno uznemirava retrivera – žudno pilji u nju i svuda je prati. Divno je to što je psi vole koliko i ona njih. Međutim, takođe verujem da ima toksičnu vezu sa mojom majkom. Doslovno svaki put kada su fizički zajedno je ošamari, ali se dosta izdeprimira kad ona nije kod kuće.
Ne možemo da je sterilišemo jer nikome ne dozvoljava da je dodirne tokom postoperativne nege. Svi imamo rane po telima. Kada nas posete gosti ona ih dočeka u miru, i čim se udobno smeste, išamara ih ako probaju da je dodirnu.
Drugi mačor mi se čudno primao na grudnjake dok nije napunio dve godine. Ušetao bi u sobu punu gostiju sa grudnjakom koji se vukao po podu u njuški. Oduvek je tako čudan. Svake ponoći stane u određenom ćošku kuće i ispusti bolan, dosta glasan mjauk. Ovo je neko nasleđeno ludilo jer mu se i otac isto tako ponašao. – Nur Enajat, Delhi
„Htela sam da ih nazovem Mari i Kondo jer su upropastili sve što mi je u životu donosilo radost, uključujući i bakarnu kutijicu za parfeme koja je preživela podelu Indije i Pakistana 1947. godine.“
Pre nego što nabavite mačku, morate shvatiti da odgajate rođenog predatora. Moje dve mačke su me naučile poniznosti. Potrudile su se da uspostave vladavinu i čistu dominaciju nad našim životima. Primera radi, ako je posebno vruć letnji dan i znaju da nam je potreban klima-uređaj, sešće na njega. Dakle, ne postoji način da koristimo električnu opremu dok sede na njoj. Ako želimo da gledamo televizor, sedeće i na njemu, dok kolektivno zadržavamo dah, i brinemo da li će ga srušiti. Smešteni visoko na uzvišenim predmetima, žele da nam saopšte jednostavnu istinu – da su superiorni.
Jedna kuje detaljne planove, druga jurnja u avanture u kojima mi kršimo pravila izolacije i hodamo po ulici u sred noći, plačno dozivajući njeno ime. Htela sam da ih nazovem Mari i Kondo jer su upropastili sve što mi je u životu donosilo radost: posuđe, zavese, sofe, knjige, novine, poslastice. Bila sam podjednako bespomoćna kada su razbili bakarnu kutijicu za parfeme koja je preživela podelu Indije i Pakistana 1947. godine.
Ne gube vreme u nastojanju da nam predoče da smo zaista samo beznačajna mrvica u kosmosu. Postoji viša sila od tebe, i počiva u ovim mačkastim bogovima i boginjama. Moje mačke su me dovele do suza. Koliko ću lekcija morati da naučim? Svakoga dana u Delhiju, gradu Nizamudina Aulije (sufijskog sveca), guraju me sve bliže životu odvojenosti od sebe, ega i materijalnih dobara. – Anila Babar. Ravalpindi i Delhi
„Noću bi besciljno lutala i siktala na nevidljive stvari. Idućeg dana sam pronašla uzan put od kućice do groblja iz trinaestog veka.“
Kada sam studirala u Oksfordu pre dve godine, nisam želela da se preselim u stan sa cimerima zbog straha od virusa. Srećom, pronašla sam prelepu viktorijansku kuću na periferiji starog grada, u kojoj živi samo jedna starica. Bila je voljna da mi iznajmi sobu po iznenađujuće niskoj ceni, ali pod jednim uslovom: morala sam da joj čuvam mačku kada nije kod kuće. Kuća kao da je iz istorijske drame – viktorijanska, u gotičkom stilu i preteće tiha. Čula sam čak i vodu kako teče kroz cevi u gluvo doba noći i maglu kako se mota okolo. Mačka i ja smo uglavnom bile same u veličanstvenoj kućici.
Prve noći, nakon što sam je nahranila, probudila sam se iznenada, tačno u 3 ujutru. Popela se na jedan od kofera i pažljivo je zurila kroz prozor, u daljinu. Ovo se dešavalo svake noći kada sam živela u kući. Definitivno me je prestrašila. Čak sam nazvala prijateljicu i rekla joj šta se dešava. Kasnije sam saznala da, ako mačke nasumice zure u daljinu, to uglavnom znači da su uočile duha. Činjenica da je kuća bila takva kakva je, definitivno nije pomogla mom slučaju. Noću bi besciljno lutala i siktala na nevidljive stvari. Idućeg dana sam pronašla uzan put od kućice do groblja iz trinaestog veka. Komšiluk je pričao priče o čoveku koji proganja okolinu, vozi bicikl i nestaje u mraku.
To objašnjava mnoge stvari. Na kraju sam morala da se naviknem na njeno ritualno zveranje u nešto ispred prozora. – Gurmehar Kaur, Oksford
