Kako muževnost ubija muškarce

Ovaj tekst je preuzet sa Broadly-a

Bukvalno! Prema najnovijoj Ratgersovoj studiji, muškarci koji upadnu u zabludu o muževnosti ređe prijavljuju svoje simptome lekarima.

Svinajstariji ljudi na svetu su žene. Muškarci u proseku umiru pet godina pre žena, i takođe je veća verovatnoća da će umreti od raka. I dok neki imaju teoriju da su muškarci jednostavno biološki prokleti, istraživači Univerziteta Ratgers misle da je otrovna muževnost kriva za to.

U novoj studiji pod nazivom, „Muževnost u lekarskoj ordinaciji: Muževnost, davanje prvenstva lekaru na osnovu pola i komunikacija na relaciji lekar – pacijent", koju je objavila Preventivna medicina, Meri Himelstin i Dijana Sančez su rešile da otkriju zašto muškarci imaju kraći životni vek i podložniji su nekolicini glavnih uzroka smrti. Nadovezujući se na naučnu literaturu u kojoj se žilavost i izbegavanje slabosti povezuju sa negativnim implikacijama po zdravlje, među ostalim osobinama koje se vezuju za muške norme, Himelstinova i Sančezova su otkrile da muškarci koji se drže tradicionalnie definicije muževnosti i veruju da je muškost neizvesna – ili da bi mogla da se „izgubi" – češće biraju muškog lekara, zbog pristrasnosti koja se podrazumeva. S druge strane, muškarci koji se savetuju sa muškim lekarima se teže otvaraju i iskreno pričaju o svom zdravlju, što je integralni korak u ranom otkrivanju i preventivnoj nezi. Drugim rečima, muškarci koji se „kurče" i ne odlaze kod lekara kada imaju manjih zdravstvenih problema, zato što veruju da je odlazak kod lekara znak slabosti, jednim delom ubijaju sami sebe.

„Istraživanjem sam otkrila da je podržavanje ideala o polovima i za muškarce i za žene veoma ograničavajuće", rekla je Sančezova za Broadly preko telefona. „U poslednje vreme je bilo dosta diskusija o tome kako muževnost ima brojne negativne efekte, pa nas je zanimalo da li muževnost igra ulogu u voljnosti muškaraca da se bave preventivnom negom i na koji način iznose lekaru svoje simptome".

Za prvi deo studije, istraživači su regrutovali 250 muškaraca da odgovore na set pitanja vezanih za njihove ideje o muškosti i o muževnosti. Isti učesnici su takođe popunili upitnike o tome da li im je važno da im je lekar muškarac, i o tome da li pol ima veze sa medicinskom stručnošću. Iako muškarci ne veruju eksplicitno da su muški medicinski stručnjaci kompetentniji od ženskih, ispitanici koji su imali najviše poena na skali muškosti su se radije odlučivali za muškog nego za ženskog lekara.

„Da li muškarci više vole da im je lekar muškarac je važno samo ako izbor muškog lekara nekako utiče na komunikaciju na relaciji lekar – pacijent", pišu istraživači. Zatim su izveli treći test da vide da li muškarci umanjuju svoje simptome kada ih iznose muškim lekarima; Himelstinova i Sančezova su regrutovale 250 muškaraca sa univerziteta i nasumično ih podelili u dve grupe. Jedna grupa je o razgovarala o svom zdravlju sa ženskim ispitivačem u belom laboratorijskom mantilu. Druga je razgovarala sa muškim, takođe u belom laboratorijskom mantilu. Učesnicima je rečeno da su ispitivači studenti medicine – stažisti koji žele da steknu kliničko iskustvo. Svi učesnici su zamoljeni da urade test muškosti, a kontrole radi su ih takođe pre intervjua propitali o pet najčešćih zdravstvenih problema.

„Otkrili smo da su muškarci inhibirani i neprecizniji u iznošenju svojih simptoma, kada su u interakciji sa muškim lekarima", kaže Sančezova. „Muškarci koji su imali visok rezultat na testu muškosti su teže otkrivali stažistima svoje simptome".

Himelstinova i Sančezova su 2014. izvele zasebnu studiju u kojoj su pokazale kako verovanja na osnovu pola doprinose tome da muškarci izbegavaju da se staraju o svom zdravstvenom stanju. Studija je „pokazala da se muškarci koji su postigli visok rezultat na testu muškosti ređe odlučuju za preventivne mere i skloniji su tome da odlažu odlazak kod lekara". Rezlutati obe ove studije dokazuju negativne efekte muževnosti po zdravlje, rekla je Sančezova. „Može se reći da muževnost igra ulogu u višoj stopi smrtnosti kod muškaraca nego kod žena", kaže ona.

S toga, objašnjava Sančezova, jedan od načina na koji bi muškarci mogli bolje da se staraju o svom zdravlju je da promene način na koji odlaze kod lekara. „Tražimo načine da navedemo muškarce da poveruju da je odlazak kod lekara muževan čin", kaže ona. „Pokušavamo da smislimo načine da intervenišemo kod muškaraca koji misle da se briga o zdravlju ne uklapa u muževnost".

Naravno, drugi način bi bio da se mitovi o polovima potpuno rasprše, mada je to teži zadatak. „Muškarci se godinama zalažu za muževnost", kaže Sančezova. „Pošto bi moglo da bude veoma teško da nateramo muškarce da se okanu te ideje o muškosti, možda moramo da počnemo da im menjamo pogled na zdravstvenu zaštitu".

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu