VICE vodič kroz Milano sa studentskim budžetom

Milano važi za najskuplji grad u Italiji, kao i za svetsku prestonicu mode i umetnosti. To se da osetiti i na samim ulicama, jer ako nešto fali ovom gradu to je skromnosti. Pored vas stalno prolaze besna kola, Milanke mašu svojim Prada kesicama, a verovatno će se desiti da naletite na nekog modela ili dva. Za nekog ko je u Milano doleteo niskobudžetnim letom sa debelim rancem na leđima, ovaj prizor u najmanju ruku izaziva šok. Već prvi pogled na meni u restoranu aktivira beogradsku nervozu, preračunavanje budžeta ispod daha i preispitivanje prioriteta: parče tiramisua ili pakla cigara. 

Međutim, nakon četiri dana provedena u Milanu došla sam do zaključka da za ovaj grad važi izreka Ko laje taj ne ujeda. Dok standard življenja svakako jeste visok, Milano ipak nije toliki finansijski bauk ukoliko imate dobro razrađen plan. Neki troškovi su neizbežni, ali kao i u svakom gradu postoje tajna mesta i varijante za koje nećete čuti u putnim emisijama i blogovima. Sve što vam treba je dobra ekipa i potpuna turistička sloboda da pitate glupa pitanja. 

Milano je jedan od modernijih gradova u Italiji zbog svoje razvijene modne industrije, ali i dalje ima bogatu istoriju i krcat je muzejima. Od galerije renesansnih slika do muzeja nauke i tehnologije, svako može naći nešto što ga interesuje.

Ovom prilikom stvarno treba biti selektivan i razmišljati unapred, pošto za neke atrakcije treba nabaviti karte ranije ili stajati u podužem redu. Tokom svog puta obišle smo tri velika muzeja i jedan zamak, dok smo se nekim građevinama divile isključivo sa spoljne strane.

Ono što bih svakome preporučila je poseta galeriji Brera, koja se nalazi u centru Milana. Galerija je ispunjena italijanskim slikarima od 13. pa sve do 20. veka, i možete videti remek-dela majstora poput Karavađa, Rafaela, Belinija, Hajeza i mnogih drugih.

Šetnja laganim hodom kroz galeriju će vam oduzeti oko sat i po vremena, a možda i duže uz pažljivo čitanje opisa ispod slika. Karta za studente je samo 2€, ali mora se uzeti unapred pošto se karte prodaju po satnici. Nisu nam tražili nikakav dokument da potvrdimo da smo studentkinje, tako da verujem da i oni večiti studenti mogu da se proguraju. 

Najveće iznenađenje puta je bio zamak Sforzesco, unutar kog se krije devet muzeja - arheološki muzej, galerija, muzej muzičkih instrumenata, muzej dvorskog drvenog nameštaja, dekorativnih figura i ostali. Zamak čak i sadrži jednu Mikelanđelovu skulpturu i kolekciju Leonarda da Vinčija. Poseta zamku je besplatna utorkom nakon pola tri, što smo mi, naravno, maksimalno iskoristile i obišle sve dostupne muzeje. Dvorište zamka je uvek otvoreno za javnost a tu je i prelepi park Sempione kroz koji ćete doći do istoimenog trga. 

Muzej koji po mom mišljenju nije bio vredan posete jeste muzej moderne umetnosti Fondazione Prada. Aktuelna izložba je o ljudskim mozgovima i bolestima, a stalna postavka moderne umetnosti nije posebno zanimljiva, štaviše deluje prazno i pomalo besmisleno. Ulaz za studente je bio 12.5€, a standardna karta je 15€, što je možda bolje uložiti u porciju dobrih špageta.

Varijanta za uštedu: Svake prve nedelje u mesecu državni muzeju u Milanu su besplatni. Međutim, bitno je da se dobro raspitate pre nego što dođete u neki muzej, pošto je i u tom slučaju nekad potrebno da se karta nabavi ili rezerviše unapred. Čak i kada je besplatno, broj poseta je ograničen stoga se informišite i rezervišite svoju posetu na vreme. 

Ako o nečemu ne treba da brinete, to su hrana i piće u Italiji. Gde god da sednete i šta god da probate zagarantovano će biti dobro. Cene restorana u Milanu jesu malo jače, mada se može naći i odlična pica margarita za 7.50€ a pasta od 9€. Dobar espreso se može svuda popiti za 2 do 3€, a kapućino ide i do 4€. Kolači su svuda bili oko 7€ parče, a peciva između 2 i 5€.

Međutim, za večeru se ne sme propustiti milanski aperitivo. U pitanju je tradicija pića i zauske između šest i deset sati uveče, kada barovi vrve od ljudi i penušavih koktela. Obično se uz naručeno piće dobije zauska u vidu parčića pice ili tortilja čipsa, međutim postoje i barovi koji nude i švedski sto.

Onaj koji smo mi najčešće posećivale je Duomo Dal 1952 gde koktel i usluge švedskog stola koštaju 14€. S obzirom da standardna cena koktela nije ispod 10€, mala doplata za švedski sto se veoma isplati. Od hrane nude bareno povrće, meso, testeninu u raznim sosevima, picu, fokaču i razne osvežavajuće salate, a tu je naravno i tiramisu za dezert.

Dok Italijani ovo tretiraju kao zausku pred večeru, nešto da im otvori apetit, nama je ovo bio celokupan pristupačan obrok i maksimalno smo iskoristile sve pogodnosti ove tradicije. Za 14€ popila sam koktel, pojela dva tanjira hrane i na kraju uzela parče tiramisua da se nagradim za uspešnu uštedu para. Možete verovati da smo ovo praktikovale svako veče do kraja putovanja. Tradicija se ipak mora poštovati.

Sladoled je nešto nezaobilazno u Italiji, a nas je Google odveo do poslastičarnice Il Massimo del Gelato. Dve kugle su bile 3.50€ i to su bile dve velike kugle izuzetno kvalitetnog sladoleda, tako da zaslužuje svaku preporuku.

Varijanta za uštedu: Usluga je u Italiji uračunata u cenu i iznosi od 1.50 do 2€ po osobi. Međutim, postoje kafići u kojima se možete i sami uslužiti, odneti svoju kafu i kolač do stola i tako izbeći troškove usluge. Još jedna stvar koju smo praktikovale jeste česmovača. Voda sa česme u Milanu je pijaća, čak i postoje česme po gradu gde možete napuniti svoju flašicu, stoga nema potreba da u restoranu naručujete vodu koju bi vam naplatili. Ovo sve deluju kao sitni troškovi, ali dva po dva evra pa skoro da imate za kesu iz Gucci butika. 

Prvi korak po sletanju u Italiju je ne sesti u taksi, tako ste već uštedeli barem 50 i više evra. Aerodrom se nalazi na oko 40 minuta od centra Milana i postoje autobusi koji će vas odvesti do glavne železničke stanice. Povratna karta nas je izašla 20€, nema potrebe za rezervacijom mesta za povratak, samo je bitno da sačuvate kartu i pojavite se kad vam odgovara. Autobusi idu na svakih pola sata i prtljag se ne doplaćuje.

Što se tiče kretanja po gradu, milanski metro je izuzetno praktičan i koristan. Prve tri zone vas mogu odvesti na sva željena mesta, stoga je najbolje kupiti trodnevnu kartu koja košta 12€. Jedna obična metro karta je 2€, ali s obzirom da ćete verovatno dosta koristiti metro isplativije je uzeti trodnevnu. 

Varijanta za uštedu: Smuvajte italijanskog modela koji će vas vozati u svom crnom Mercedesu. (Ne) Šalim se.