Svi stanodavci su iz pakla, ali ovo su najgori koje sam ja sreo

Samo što su i stanodavci potpuno nesvesni toga, a mnogi i vole sebe da smatraju gazdama, pa misle da iako im plaćate stan oni polažu neka dodatna prava na njega. Što nas dovodi do prvog problema:

Privatnost ne postoji

Platili ste stan i sve se lepo dogovorili, ali to ne znači da stanodavac shvata da ste činom plaćanja njegovu nekretninu trenutno učinili svojom i samo svojom. Pa često svraća, nekada potpuno nenajavljeno “samo da vidi šta ima”. Pa ima, ima... ima da jedeš govna. Dobio si pare i sedi tamo u svojoj kući ili stanu i radi nešto drugo, nemoj da jebeš u mozak ljude koji ti plaćaju za prostor, privatnost, mir i izbor svojih gostiju - u koje najčešće ne spadaš ti.

Stanodavac je naziv za poseban tip poremećaja ličnosti (koji još uvek nije prepoznat po DSM-u, ali ide se ka tome): osobu koja vas nikada ne razume, nikad joj nije sve po volji i često aktivno pokušava da vam se usere u život iako od vas ima vrlo opipljivu korist - najčešće u evrima ili dinarskoj protivvrednosti ist€ valut€.

Ovo sam shvatio već kod mog prvog podstanarskog iskustva u Beogradu, u koji sam došao u septembru 2009. godine. Stan je bio rupa, ali je bio stan u centru grada, pa sam ga i uzeo - od one vrste stanova rupa koje stanodavci uz obavezne bajke izdaju studentima brucošima.

Prošlo je par meseci od mog useljenja, zima je, januar 2010. godine. Ulazim u stan i čini mi se kao da neke stvari stoje malo izvan mesta na kojima sam ih ostavio da me čekaju (što je, složićete se, strašnije nego da je pošteno ispreturano sve) pa ceo prizor ima blago jeziv prizvuk. Kao da je čitav prostor pomeren za milimetar.

Pošto sam svinja, ne odlazim odmah u wc (pranje ruku po ulasku u kuću sačekaće da se kao praksa ustali tek nakon pojave pandemije korona virusa, a ni tada ne baš čvrsto), već prvo sređujem neke stvari u sobi i kuhinji. Nekoliko minuta kasnije otvorio sam vrata wc-a. Sve je naizgled bilo na svom mestu, ali daljim istraživanjem utvrdio sam da je tu bilo i nekih stvari viška. Sa wc šolje, napola spremno da se baci u provaliju šolje, a napola još uvek fluidno i živo, sa daske me je posmatralo parče govneta.

Žuto, dosta nekoherentno (ako bih morao da procenim - u pitanju je bila petina govneta) i prolivasto. Samo je stajalo tu, veoma očigledno ne moje. Pored govneta na dasci je stajala i vlažna maramica na kojoj se nalazila čitava paleta nijansi braon boje.

Obrisao sam wc, pa sam nazvao stanodavku:

- Dobar dan, vidim bili ste u stanu.

- Da, bila sam u gradu i išlo mi se u wc, pa sam svratila pošto sam imala ključ.

- Jasno mi je da imate ključ - vi ste vlasnica stana, bilo bi čudno da ga nemate, ali to ne znači da taj ključ možete da koristite kad hoćete. Ja sam vam platio stan i mislim da nije u redu da tek tako ulazite u iznajmljeni stan bez najave.

- Ali to je moj stan.

- Da, ali ja sam ga platio. Uostalom i to bi bilo ok, priteralo vas, ali mogli ste da ponesete govno sa sobom kad već niste hteli da ga bacite u wc šolju.

Sa druge strane se nije čulo ništa.

- Halo, halo, halo - vikao sam kao da se veza izgubila - ne čuje se dobro. Jeste li me čuli? Samo budite pažljiviji i najavljujte se, važi? Ključ nema veze sa tim da li vi umete da me pozovete na telefon.

- Važi, naravno.

- Doviđenja, odoh sad da udavim vaše govno.

Završio sam razgovor a ubrzo i stanovanje u tom stanu prelaskom u Studentski grad. O Studenjaku i tome kako tamo usred noći može da vam uleti u sobu neki pijani brat student i da utripuje da je ćošak sobe wc, pa krene da šora, možda više nekom drugom prilikom, a sad nastavljamo sa stanodavcima.

Prijava prebivališta

Na Karaburmi sam imao stanodavca koji je uvek gledao srednji kurs evra po NBS, insistirao na tome da dođe u stan da pokupi pare i da nikako, ali nikako, ne platimo račune za struju, info stan i internet sami, već da njemu damo pare. Uživao je čovek u svemu tome. Dođe matori, kaže bila gužva - propade mu ceo dan, jedva je stigao iz Železnika (pa jbt, burazer i ja jedva čekali da ne dođeš, a ti si zapeo i zaglavio u gužvi i sad se tu žališ), pa doda: vidi molim te na internetu koji je srednji kurs danas. Pregledamo sajt NBS dobro, on uključi kalkulator pa krenu oči da mu se cakle. Damo mu pare, ja mu pomenem da bi mi trebala prijava u Beogradu na adresi stana, a on se napravi da nije čuo i ispali kako mora da žuri. A prijava? Aaa, prijava...da, znaš, to je komplikovana procedura, plus bih morao da vam podignem kiriju. Može, kažem mu ja. Ali baš je komplikovano, žurim sad, pričaću ti sledećeg meseca, kaže on.

Prijava prebivališta je posebna priča. Ni u jednom stanu u kojem sam živeo nije postojala mogućnost prijave, a tamo gde je to bilo izneto kao mogućnost pre useljenja, na prvi pomen realizacije promene prebivališta ljudi bi kasnije zaboravljali dogovor ili izmišljali neke gluposti.

Najluđi, a najviše ih je i bilo, su baš ti koji ti kažu da bi onda morali da plaćaju porez 20 posto i da zbog toga onda moraju i da ti podignu kiriju, a kad im ti kažeš da ti je to ok, oni počnu da se gube i izmišljaju izgovore na koje ne biste naseli ni da imate 5 godina. I šta posle? Ništa, pozdravite se, kažete čoveku doviđenja, a u sebi mislite "puši kurac, živim tu dve godine, plaćam ti 250 evra svaki mesec i da bih otišao kod lekara moram kući u Požarevac" i tražite drugi stan. Bilo je i situacija kad sam nakon nekih svađa pri izlasku iz stana zbog izmišljotina stanodavca pomišljao jedi govna a onda to i izgovarao naglas i tad sam se osećao baš dobro. A stanodavac bi ćutao i pravio se da ne čuje da ne bi došlo do fizičkog obračuna, ali još bitnije - da bi dobio pare koje hoće da izvuče.

Depozit - ni na nebu ni na zemlji

Uzimao sam stanove i preko agencija, što generalno uopšte nije loše, jer agentima lešinarima obično date 50 posto od jedne kirije ako uzimate stan, potpišete ugovor sa stanodavcem i agenta više nikad ne vidite. Ali imao sam i jednog agenta koji je u ime stanodavca koji je živeo u inostranstvu bio ovlašćen da uzima kiriju.

Sve je bilo kul u početku. Prešli smo i preko toga što je čovek pre našeg ulaska u stan obećao neke sitne popravke, a posle ih nije izveo nego mi je kad sam to primetio rekao: “Znaš, kad god se useliš negde, treba nešto malo da se popravi, da se dotegne, da se namesti.” - a nisu dobro radile roletne na prozorima, plus sa plafona je visilo pola garnišne. Bile su tu i priče o tome otkud kvarovi u stanu. "U stanu je pre vas živeo jedan momak - jako neodgovoran i neuredan".

Kasnije se taj momak pretvorio u dve studentkinje koje su zanemarivale prostor i bile veoma, veoma neozbiljne, a posle godinu dana našeg stanovanja, kad smo pričali o ozbiljnim oštećenjima prozora koja su tu bila još otkako smo se uselili, dve studentkinje postale su grupa prljavih stranaca koja je stvari na prvi sprat useljavala kroz prozor (?!?!) i tako nagnječila štok od prozora.

Svi oni su jedan stanar koji je pre vas sjebao sve, a vi ste odličan stanar, oličenje manira, ali ne brinite, čim odete stopiće vas u svoju himeru stanara grešnika. Tu dolazimo do depozita.

Izlazim iz tog stana u kom je pre mene stanovala čudovišna smesa neodgovornih stranaca-studentikinja-samaca i najavim čoveku mesec dana unapred da će se to desiti 15. sledećeg meseca. On prvo preko telefona kaže da je sve ok, a onda par nedelja kasnije kad svrati do stana da dogovorimo primopredaju ključeva kaže: Znaš, ostavio si me sad 15 dana bez kirije. Dok ja objavim oglas, dok nađem nove stanare, dok ovo, dok ono...

Tu normalno popizdim i iznapušavam lika, ali on stoji nepomično i netaknuto napušavanjem, prava stanodavačka stena koja stoji na tom mestu otkad je sveta i veka i strpljivo odoleva besu stanara. Na kraju, da bih skinuo tu stenu sa grbače i otišao što pre odatle ja normalno popustim. Dobro, naplati mi tih 15 dana od depozita. “Može!” - usklikne stanodavac odjednom i osmeh se probije kroz njegovo stegnuto lice.

Rastanemo se kao ljudi. Kasnije se sreli još jednom, čovek nije uopšte bio pogođen napušavanjima. Čak počne i da priča o pivu koje sam ostavio u frižideru, kaže dobro mu došlo da se osveži neki dan.

U razgovor o depozitu i natezanje oko tih para koje vam pripadaju na izlasku iz stana ulazi i čuveno: kad ste ovde ušli sve je bilo novo okrečeno, zamenjene sve slavine i sijalice, parket nov, sveže hoblovan, a sad ste vi za 6 meseci sve to sjebali. Jeste, i tv je bio LCD novi od 5 hiljada inča ali je zbog vaše nebrige postao tužan i polako se pretvorio u desetoinčni TV iz kineske radnje sa sve dupetom. Verovatno je i stan bio veći za petnaestak kvadrata, ali sve se nekako skupilo otkad ste vi došli tu sa vašom nebrigom za prostor!

Ona jedna soba

Uvek je tu ta jedna SOBA. Na jednom od gledanja stanova na Zvezdari ušli smo u stan devojka i ja. Na netu su slike prostora izgledale odlično - sobe su bile prostrane i sve je izgledalo nekako svetlo - a u realnosti to je bila malo veća kućica od lego kockica iza jedne stambene zgrade od koje svetlo dana ne bi videli sve dok ne izađete na Bulevar. Stan je navodno imao 53 kvadrata, što definitivno nije bio slučaj. A plafon je bio visok jedva 2 metra i 30 centimetra. Naši već uznemireni pogledi pali su na vrata u čijem štoku je, sa rukom na kvaki, stajala uokvirena gazdarica.

- A ta soba iza vas?

- Aaaa, tu sobu ja koristim. Tu su neke moje stvari.

Žena je htela da nam izda stan u kojem jednu sobu koju je verovatno računala u kvadraturu drži kao svoju ostavu u koju bi onda, naravno, povremeno svraćala. Najgore je što me to nije toliko iznenadilo - već sam u Požarevcu živeo u kućama u kojima iznajmiš sprat, a onda na tom spratu imaš sobu u koju ne možeš da uđeš. Imaju magacin kod vas, plus im i platite.

Veći kvarovi

Pokvari se bojler. Vi pozovete stanodavca koji već u pola vaše rečenice o kvaru kaže: “Nemoguće, nov je bojler, zamenio sam ga baš pre nego što ste vi ušli. Da ga nisi isključivao tokom dana kad...”. Tu bukvalno ogluvim da ga ne bih slušao i pozovem majstore. Dođu dva čoveka, skinu bojler i istresu iz njega 15 kila kamenca i raspuknuti grejač, pa kažu: ovaj debeli ti je tu bar 5 godina.

Moj burazer je u jednom stanu imao vlagu koja se pojavila sa prvim jačim padavinama i malo jačom zimom. Ne treba ni da napominjem da je pri ulasku u stan stanodavac pričao kako je to najkvalitetnije sagrađena zgrada još od Tadž Mahala, kako nema ni govora o vlagi i nekim sličnim problemima. A onda kada se ispostavilo da vlage ima dovoljno za omanju gljivarsku revoluciju, priča je bila: "a da, ne palite grejanje ravnomerno. Da imate po jednu TA peć u svim ćoškovima svih soba i da ih redovno punite i praznite, ne bi bilo problema".

Na iseljenju iz stana može vam se desiti, kao mom bratu, da pozovete vlasnika da proveri da li je sve ok sa stanom a da on kaže: "Ma ok je, verujem ti, plus bio sam ti u stanu pre dva dana", a onda na dan iseljenja dok vi pakujete kombi sa stvarima čovek počne da uključuje mašinu za pranje sudova i da tvrdi kako jedan program sad ne radi dobro. Vi se izvinite čoveku i kažete kako ste ga zvali da sve to proveri i kako je rekao da je sve ok, a on vas čovek ne gleda u oči, rukuje se i uzima ključeve od stana uz rečenicu: Ništa, oštetio si me za mašinu za sudove. Tebi na savest, tebi na dušu. U takvim situacijama šta drugo da kažete čoveku, nego "serem tebi na savest, i na dušu"?