Otkriveni tri miliona godina stari alati koji mogu da promene sve što mislimo o istoriji života na Zemlji

Godinama su istraživači verovali da su ljudski preci u Etiopiji bili prva bića koja su koristila sirovo kameno oruđe, pre oko 2,6 miliona godina. Ali nedavno objavljena studija osvetljava nova otkrića koja sugerišu da se pravljenje alata dogodilo pre više od 300.000 godina, na potpuno drugoj lokaciji i od strane vrste koja čak nije ni predak savremenih ljudi.

Takozvana Oldovanska izrada alata često se prikazuje kao prekretnica u istoriji inteligentnog žkivota, jer je omogućila efikasnu obradu hrane. Pojava ovih naprednih (u to vreme) alata se široko smatra ključnom tačkom u razvoju kulture i ostala je kamen temeljac u istraživanjima naučnika o vremenskoj liniji nastanka ljudske inteligencije.

Rad objevljen u časopisu Science — čiji su koautori bili istraživači iz različitih institucija — opisuje lokaciju u Niaiangi u Keniji koja datira od pre 3,032 do 2,581 miliona godina. Arheolozi su iskopavali lokaciju od 2015. i otkrili 330 artefakata (uključujući alate), 1776 kostiju i dva kutnjaka hominina — koji ne pripadaju direktnim ljudskim precima.

„Sa ovim alatima možete da zgnječite bolje od kutnjaka slona i da isečete bolje od limenke lavljeg očnjaka“, rekao je u saopštenju za štampu Rik Pots, stariji autor studije i Katedra za ljudsko poreklo u Nacionalnom muzeju prirodne istorije. „Oldovanska tehnologija je bila kao da iznenada razvijate potpuno novi set zuba izvan vašeg tela, i otvorila je novu raznovrsnost hrane u afričkoj savani našim precima”.

Istraživači su uspeli da datiraju oruđe na period od pre oko 2,9 miliona godina, mnogo ranije od prethodnih zapisa o upotrebi kamenih alata.

„Ovo je jedan od najstarijih, ako ne i najstariji primer Oldovanske tehnologije“, napisao je Tomas Plamer, profesor antropologije na Kvins koledžu i glavni autor studije, u saopštenju za javnost. "Ovo pokazuje da je komplet alata bio šire distribuiran i to ranije nego što smo mislili."

Iako su toliko davno napravljeni alati impresivni po sebi, oni su takođe potpuno funkcionalni. Pored alata, istraživači su otkrili kosti nilskog konja, pokazujući da su hominini bili u stanju da koriste alate za obradu i pripremu velikih životinja.

Najneverovatnije, rad takođe beleži otkriće kutnjaka Paranthropus. Rod Paranthropus nije predak modernog Homo sapiensa, već neka vrsta evolucionog rođaka. Kutnjaci su najstariji fosilizovani ostaci parantropa ikada pronađeni.

Iako je široko rasprostranjeno verovanje da su alatke Oldovana prvi koristili ljudski preci iz roda Homo, otkriće oruđa u kombinaciji sa kutnjacima sugeriše da su naši evolucioni rođaci takođe mogli da rukuju ovim kamenim oruđem — i da je prava istorija ranih hominina kompleksnija nego što smo mislili. „Povezivanje ovih Niaianga alata sa Paranthropusom može ponovo da otvori priču o tome ko je napravio najstarije Oldovanske alate“, rekao je Plameru saopštenju za javnost. „Možda nisu samo Homo, već i druge vrste hominina prerađivale hranu Oldovanskom tehnologijom.

„Nastavićemo da prikupljamo uzorke za datiranje, radimo na rekonstrukciji vegetacije kroz analizu fitolita (tlo ima mnogo drevnih fitolita) i nastavićemo studije ponašanja istražujući širi spektar arheoloških nalazišta, uključujući i u blizini izvora slatkovodne vode“, Plummer je napisao u imejlu za VICE.