Dim od cigarete iz treće ruke je najteže izbeći

Ovaj tekst je prvobitno objavljen na TONIC

Ne morate uvek da vidite zapaljenu cigaretu da biste znali da je neko mesto pušačko. Možete to da namirišete u trenutku čim negde uđete — taj blagi, ustajali, mošusasti miris duvana koji se zadržava dugo nakon što su sve pepeljare ispražnjenje.

Izvor tog mirisa zapravo je tip taloga poznatog kao tercijarni dim, mešavine nikotina i drugih hemikalija iz duvana koja se nataloži vremenom, zadržavajući se u presvlakama za sedišta, tepihu, zidovima, pa čak i česticama prašine. I istraživači tek sada počinju da shvataju dejstvo koje on može da ima na naše zdravlje.

Za razliku od primarnog i sekundarnog dima, tercijarni dim veoma se bukvalno lepi za sve, naročito u pušačkim okruženjima kao što su stari kasini i barovi. Iako je zabrana pušenja koju su uvele neke države korak u pravom smeru, teško da je prekonoćno rešenje: u novoj studiji objavljenoj ovog meseca, istraživač sa Državnog univerziteta u San Dijegu Džordž Met pronašao je tragove tercijarnog dima u jednom kalifornijskom kasinu šest meseci nakon što je država sprovela takvu zabranu.

“Od samog početka smo očekivali visoke nivoe tercijarnog dima, ali smo bili iznenađeni masovnom količinom koju smo pronašli”, kaže Met, dodajući da su tragovi nikotina i karcinogenih jedinjenja ostali visoki čak i više meseci posle uvođenja zabrane.

Do sada većina ljudi već zna osnove primarnog i sekundarnog dima: dobrovoljno udisanje dima — obično pravo iz cigarete — predstavlja primarni. Udisanje dima koji niste nužno nameravali da udahnete, kao kad prođete pored nekog ko puši na ulici, sekundarni je dim.

Tercijarni dim je, međutim, perfidniji — teško je tačno reći koje su površine kontaminirane i u kojoj meri. Moguće je da većina ljudi ni ne zna da je u dodiru s njim. Jedan od razloga za to je što nikotin može da se pomeša sa molekulima ozona napravivši tako potencijalno opasna jedinjenja znana kao duvanski specifični nitrosamini, kaže Manuela Martin-Grin, profesorka i predsedavajuća katedre za molekularnu, ćelijsku i sistemsku biologiju na Univerzitetu u Kaliforniji. I kod dece i kod odraslih, ova jedinjenja mogu biti apsorbovana kroz kožu, što može da se završi ulaskom karcinogena u vaše telo.

Istraživanje je već pokazalo da su deca i ljudi sa narušenim imunitetom suštinski skloni komplikacijama ako su izloženi ovom dimu. U jednoj maloj studiji sa pet novorođenih beba majki koje su pušile, na primer, istraživači su pronašli tragove nikotina u inkubatorima beba. Metaboliti nikotina pojavili su se i u uzorcima mokraće novorođenih beba. (Sekundarni dim nije bio faktor pošto je studija sprovedena u porodilištu.)

Iako još nije jasno koliko ozbiljno dugoročno dejstvo ovog izlaganja može da bude, rana istraživanja na ljudskim ćelijama već su povezala tercijarni dim sa mogućom genetskom štetom. U studijama na glodarima, novorođeni miševi izloženi tercijarnom dimu tokom perioda od nekoliko nedelja bili su značajno lakši od miševa iz kontrolne grupe. Takođe su imali niže nivoe belih krvnih zrnaca, koji telu pomažu da se odbrani od infekcija. Druge studije na miševima pokazale su da izlaganje tercijarnom dimu može da dovede do otpornosti na insulin, što je preteča dijabetesa tipa 2.

Za razliku od primarnog i sekundarnog dima, tercijarni dim je i visoko istrajan — izbeći ga nije toliko jednostavno kao ostaviti cigarete ili se udaljiti od nekoga ko puši. Ako su strastveni pušači nedavno delili prostor u kom obitavate — kao što su hotelska soba ili iznajmljena kola — velike su šanse da je tercijarni dim prisutan.

Da sve bude gore, nema lakog načina da se oslobodite tercijarnog dima — ili da se osećate bezbedno zbog činjenice što ga više nema. U zavisnosti od stepena zagađenosti, otklanjanje može da zahteva obično čišćenje — pranje i usisavanje — ili može da zahteva uklanjanja tepiha, nameštaja i lamperije, kaže Met. “Krečenje zidova može privremeno da zatoči tercijarni dim vezan za površinu”, kaže on, “ali ne može trajno da zapečati zidove i spreči nasilna jedinjenja da uđu u gipsani zid ispuštanjem gasova.”

Što se tiče preventivnih mera, uređaji kao što su čistači vazduha takođe ne pomažu uvek. “Neki prosto pokriju mirise tako da ljudski njuh više ne može da ih identifikuje kao jedinjenje neprijatnog mirisa”, kaže Met. “Drugi izazivaju hemijsku reakciju koja transformiše mirišljavo jedinjenje u jedinjenje bez mirisa. Nažalost, neke od ovih hemijskih reakcija samo proizvedu nova toksična jedinjenja.”

Rizik je, međutim, u direktnoj vezi sa stepenom vaše izloženosti — što manje vremena provedete u blizini kontaminiranih površina, manja je verovatnoća da će ona uticati na vas. Met savetuje da izbegavate hroničnu izloženost — što znači da treba da izbegnete da kupite kuću ili iznajmite stan ako su pre toga u njima živeli strastveni pušači. “Ovo posebno važi za ugrožene i osetljive populacije — novorođenčad i decu, ljude sa astmom i ljude čiji je imunitet narušen”, kaže on.

U međuvremenu, sve dok se ne razviju sofisticiraniji metodi detekcije, pomaže ako koristite prosto najprimitivnije koje imamo. “Ako možete da ga namirišete”, kaže Martin-Grin, “onda je tercijarni dim prisutan.”