Koja je razlika između "najbolje upotrebiti do" i "upotrebljivo do"

Možda imate tu naviku da pogledate ona silna slova na poleđini pakovanja nekog proizvoda. Ukoliko ste alergični na neke sastojke, oči vam automatski skeniraju kutiju u potrazi za alergenima, ali obično pogledate i brojke koje ne označavaju cenu, već nešto mnogo bitnije – rok trajanja.

I postoji više fora za upisivanje roka trajanja. Pre nego što šampon zafrljačite prodavcu u lice zato što na njemu stoji 2016. godina, utrošite još nekih dvadeset minuta kako biste u nekom zabačenom kutku plastične ambalaže našli da piše da je rok za upotrebu 36 meseci. Ozbiljno, ko upisuje datume tako, terajući ljude da rešavaju rebus kako bi otkrili rok trajanja nekog proizvoda? Neko ko priča u šiframa, šalje adresu ljudima u koordinatama i mrzi digitalne satove. Neko kome uopšte nije stalo do kupaca, očigledno.

Ali čak i kada je normalno upisan datum koji označava (blisku ili daleku) budućnost do kada je nekim napolitankama određeno da požive, postoji začkoljica. Izgleda da nije isto kada na deklaraciji za hranu piše da je proizvod “najbolje upotrebiti do” i “upotrebljivo do”. Prvo sam mislio da se radi samo o stilu izražavanja, da je “najbolje upotrebiti do” samo fin način da se kaže “upotrebljivo do”, ali postoji razlika i to ne samo semantička, već zdravstvena i pravna.

Kontaktirao sam Gorana Papovića, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije kako bih razbio jednu od najvećih potrošačkih nedoumica.

VICE: Koja je razlika kada na deklaraciji za hranu piše da je proizvod “najbolje upotrebiti do” i “upotrebljivo do”?

Papović: Treba naglasiti da je to u skladu sa vrednosnim standardima, direktivama, propisima i da je data sloboda proizvođaču da deklariše na osnovu pravilnika o deklarisanju, pošto on (proizvođač) određuje rok upotrebe.

Kada piše “upotrebljivo do”, znači da tada ističe rok trajanja. Sa druge strane “najbolje upotrebiti do” znači da je do određenog perioda najbolje upotrebivo, što ne znači da nije upotrebljivo još neko vreme. Za oređene vrste proizvoda, poput začina, piše da je “najbolje upotrebiti proizvod do…”, jer nakon tog datuma mogu da izgube svojstva, ali ne i da budu neupotrebljivi. Dozvoljeno je i jedno i drugo koristiti na deklaraciji.

Ali ako stoji “najbolje upotrebiti do”, kako da znamo još koliko možemo da koristimo taj proizvod nakon označenog datuma?

Možda će zvučati smešno, ali recimo imate čokoladu na kojoj piše da je najbolje da je pojedete do određenog perioda, ali možete i posle toga. Ja sam znao da pojedem i čokoladu koja je stara godinu dana posle označenog perioda i ništa joj nije falilo. Tako je i za začine. Ako ih čuvate u adekvatnim uslovima, moći ćete da ih upotrebite i nakon tog perioda. Isto važi recimo i za med.

Ali da li postoji datum nakon kog oni postaju neupotrebljivi?

Neki proizvodi mogu biti stalno upotrebljivi, ali potrošači iz iskustva znaju da li nešto mogu da koriste neograničeno. Zakonom nije regulisano do kad neko mora da prepiše. To je slobodna volja proizvođača. Znači proizvođač određuje rok upotrebe i on daje preporuke za svoj proizvod. Zbog toga smo i dozvolil mogućnost “najbolje upotrebiti” i “upotrebljivo do”.

Da li ima dosta prijava za hranu kojoj je istekao rok trajanja?

Naravno. To je česta pojava i samo dokaz da se ne poštuje zakon o zaštiti potrošača. Roba kojoj se bliži istek roka trajanja mora da bude vidno označena, stavljena na posebnom rafu.

Koji su proizvodi najopasniji po isteku namirnice?

Mleko i mlečni proizvodi i suhomesnati proizvodi.

A oni ne koriste “Najbolje upotrebiti do”?

Ne. Oni to izbegavaju, baš zato što nosi rizik po same potrošače.

To je dobro znati.

Još na VICE.com:

Život je pakao kada si probirljiv u ishrani

Ovaj par je fotografisao buđavu hranu i prljavu kuhinju

Ljudi nam pričaju o najtraumatičnijim susretima sa hranom