Da li treba da dam otkaz na poslu koji me ne ispunjava?

Članak je prvobitno objavljen na VICE Netherlands.

Ask VICE je serijal u kojem čitaoci traže od VICE-a da reši njihove probleme, od toga kako se nositi sa neuzvraćenom ljubavlju do suočavanja sa dosadnim cimerima. Danas pokušavamo da pomognemo čitaocu koji više ne uživa u svom poslu i razmišlja o tome da da otkaz, ali je takođe ophrvan neizvesnošću koja ide uz tako veliku odluku.

Ćao VICE,

U poslednje vreme se osećam pomalo poraženo. Posle godina rada u kreativnoj industriji, uspeo sam da dobijem stalni ugovor, što je izuzetno retko u ovom sektoru. Živim u prelepoj kući i stvorio sam sebi prilično lep život. Ali ova godina nije počela onako dobro kako sam se nadao.

Godinu sam započeo sa veoma pozitivnim razmišljanjem. Pomislio sam u sebi: svi ćemo se vakcinisati, počeće „burne 20-te“, imaćemo leto puno akcije i nadam se da ću čak moći da otputujem na neku daleku destinaciju i pobegnem od svakodnevnice.

To su bile prilike na kojima sam mogao da radim da se ostvare, ali od toga, nažalost, nije bilo ništa. Taj osećaj nade je potpuno nestao. Imam jako malo čemu da se radujem i bojim se da će ova godina biti jednostavno produžetak prethodne, bez ikakvih pozitivnih pomaka.

Ono što čini stvari još težim jeste to što nalazim jako malo zadovoljstva u svom poslu. Moj šef mi nije dao nikakve naznake da će se nešto promeniti ove godine i uopšte me ne čini motivisanim ili inspirisanim. Nisam jedini koji se bori sa ovim problemom, koji je imao veoma negativan uticaj na naše radno okruženje. Borim se da preživim dan i ne mogu da se opustim ni nedeljom jer znam da ću morati da se vratim na posao sledećeg dana. Potrebna mi je neka vrsta perspektive, nešto na čemu bih radio - ali nažalost trenutno nema ništa.

Moji prijatelji kažu da treba da dam otkaz i da nađem nešto drugo. Ali to nije tako jednostavno. Ne želim – i ne mogu to da priuštim – samo da odustanem od svog stabilnog prihoda i stalnog ugovora da bih preuzeo privremeni posao negde drugde u ovim neizvesnim vremenima – ili da rizikujem da ostanem nezaposlen. Ako se to desi, izgubiću dom. A u stvari ni ne znam čime bih voleo da se bavim osim posla koji trenutno imam.

Ukratko, osećao sam se veoma melanholično i to je imalo ogroman uticaj na moj svakodnevni život. Čini se da svi imaju sve ove novogodišnje odluke kojima teže, ali meni se one jednostavno čine beskorisnim, jer ionako ne znamo šta će život imati da ponudi.

Da li je normalno da se ovako osećam? Šta se dešava? Da li treba da napravim veliki korak bez pažljivog razmišljanja o svojoj budućnosti? Ili treba da sedim i nadam se da će se stvari na kraju promeniti?

Živeli,

F.

Dragi F.,

Osećanja sa kojima se boriš su izazovna – ali i povezana. Svet kakav poznajemo se mnogo promenio u poslednje dve godine, a to razumljivo može da izazove konfuziju i strah. Nije iznenađujuće što nisi baš odlepio na 2022.

U tvom slučaju, uspostavio sidirektnu vezu između svog negativnog pogleda na život i trenutne situacije na poslu. To je nešto sa čime se mnogi ljudi takođe bore - toliko da je 2021. nazvana godinom Velike ostavke, jer je toliko ljudi davalo otkaze u pokušaju da povrate kontrolu nad ravnotežom između posla i života.

Nažalost, ne postoji nedvosmislen odgovor na tvoj problem, ali možda ti stručnjak može staviti stvari u neku perspektivu. Radni terapeut Toska Gort se specijalizuje za analizu toga kako ljudi funkcionišu na svom radnom mestu. Gort trenira ljude u njihovim karijerama i procenjuje šta bi mogao biti najbolji sledeći korak ako nisu zadovoljni svojim radom.

„Svako ko prolazi kroz neprijatnu fazu svog života – na primer zbog posla koji nije zabavan, neispunjenog ljubavnog života ili mraka zbog COVID-a – može doživeti osećanja depresije“, kaže Gort. To ne znači nužno da ste klinički depresivni i da morate da počnete da uzimate lekove, ali je korisno da tačno odredite šta vas tačno čini tako depresivnim, kako biste mogli da radite na tome.

„Ljudi koji se ne osećaju dobro često pokušavaju da promene svoje spoljašnje okolnosti nadajući se da će se uskoro ponovo osećati bolje. Ponekad to funkcioniše, ponekad ne“, dodaje Gort. Umesto toga, ona misli da bi vam moglo biti od koristi da posetite terapeuta i prođete kroz ta osećanja tuge pre nego što odlučite da preduzmete veliki korak vezan za posao. „Činjenica da ste nesrećni na poslu takođe može da se odnosi na to da se ne osećate prijatno u sopstvenom telu, pošto svi ovih dana provodimo više vremena unutra i generalno se malo vežbamo“, kaže Gort.

Ali šta da radiš kada shvatiš da ti je posao zaista najveći problem u životu? Pre nego što odustaneš, „pokušaj da proceniš koji faktori na radnom mestu donose radost, a šta te čini najnesrećnijim“, predlaže Gort.

Jednom kada budeš načisto koji specifični aspekt svoga posla ne voliš, možeš početi da shvataš da li postoje neke promene koje možeš da uradiš da bi našao malo više ispunjenja. Postoje li određeni aspekti na koje bi mogao više da se fokusiraš? Da li bi mogao da se usredsrediš na nešto o čemu si oduvek želeo da naučiš? Ima li prostora da zaposle još nekoga da preuzme neke od tvojih zadataka? Postoji li način da se radi manje?

„Mnogi ljudi koji se osećaju loše ne shvataju da još mnogo mogu da urade da poboljšaju svoju trenutnu situaciju“, primećuje Gort, objašnjavajući da za ovo postoji psihološki termin: naučena bespomoćnost. „Toliko toga se dešava – posebno sada, usred pandemije – da se jednostavno predajete jer više ne možete pronaći snagu [za borbu] i jednostavno se osećate preplavljeno”.

To znači da ćeš se možda suočiti sa situacijama u kojima tije neprijatno samo zato što osećaš da se ništa ne može učiniti da se situacija promeni. „Često sam viđala da ljudi koji su zadovoljni svojim poslom lakše prepoznaju prilike i sposobniji su da ih iskoriste“, dodaje Gort.

Na kraju ćeš možda doći do zaključka da moraš početi da tražiš drugi posao. Možda je radna atmosfera postala previše toksična, možda se ne slažeš sa svojim menadžerom ili negativne stvari na poslu jednostavno nadmašuju pozitivne. Možda bis mogao da shvatiš da život u velikom gradu i posao pod visokim pritiskom jednostavno nisu za tebe.

Ova razmatranja se verovatno ne odnose na tebe, F, pošto si spomenuo da voliš svoj dom i način života i brineš se da ćete ih izgubiti. Bilo bi potpuno razumljivo da ti je, posle dve godine neizvesnosti u vezi sa pandemijom, previše zastrašujuće da se odrekneš te vrste stabilnosti. Preteško je pokušati nacrtati sliku o tome kako će svet izgledati u bliskoj budućnosti i šta bi to značilo za tvoj posao.

Ipak, Gort kaže da bi moglo postati jasno da je ovo rizik koji ćeš možda morati da preduzmeš da bi izbegao sagorevanje ili dugotrajnu depresiju. „Ljudi često žele da rade u kreativnom sektoru, ali u praksi bi mogli da shvate da njihov posao postoji i u drugim sektorima gde su uslovi možda bolji“, savetuje Gort. „Ne plašite se ni da krenete u potpuno drugom pravcu. Tržište rada prolazi kroz duboke transformacije i prekvalifikacija će uskoro postati standard. U nekim nišama takođe možete da radite i da se obučavate u isto vreme.”

Na kraju, „toliko ljudi se bori sa ovakvim vrstama osećanja, težak deo je što često traže pomoć kada osete da su dostigli dno“, kaže Gort. Ona predlaže da kontaktiraš terapeuta: „Moraćete sami da donesete konačnu odluku, ali možete slobodno da zatražite pomoć usput.“