Deset pitanja koja ste oduvek želeli da postavite finansijskoj domini

Na papiru, finansijska dominacija (findom) je jedan od najjednostavnijih fetiša na svetu. Muškarci (popularni pay pigs) preko interneta uplaćuju ženama velike sume novca. Domina i njen sab se uživo sreću vrlo retko, ili čak nikada. Sve se obavlja onlajn, seksualna transakcija u pravom smislu ne postoji. Muškarcima u toj ulozi pričinjava zadovoljstvo prilika da zasipaju dominu novcem i skupocenim poklonima, a zauzvrat ne traže ništa.

Findomina Pramila Ganguli iz Kalkute ima dvadesetak godina, završila je englesku književnost. Bavi se samo ovim poslom, puno radno vreme. „Od jedanaest ujutru do jedan popodne, pa onda opet od šest do pola jedanaest uveče,“ kaže ona za VICE.

Ganguli prima mušterije isključivo onlajn, preko mejla ili telefona. Muškarci koji joj traže da ih „izmuze“ odnosno „iscedi“ žele da joj prepuste kontrolu nad svojim novčanikom. Pričali smo sa Ganguli o odrastanju bez oca, plaćanju školarine, i pozivu domine.

VICE: Šta to čini finansijsku dominaciju posebnom?
Pramila Ganguli: Fetiš kao fetiš. Čovek daje novac svojoj Gospodarici. Bavim se ovim već dve godine, a među klijentima imam samo tri-četiri Indijca.

Zauzvrat se ne dobija ništa, nikakve mu slike ne šaljem. Ne radi se uopšte o seksu. Ako sam na kameri, lice im ne prikazujem.

Ne radiš ništa drugo?
Trenutno mi je ovo jedini posao. Laptop ne zatvaram.

Kako si došla do tog posla?
Od malih nogu sam bila dominantna. Jednom prilikom sam gledala neki dokumentarac od dominaciji, videla glamurozne manekenke koje se time bave. Fasciniralo me je sve to. Jedna prijateljica mi je preporučila da probam, pa sam počela da kačim slike stopala na Fejsbuk. Oko 2015., ljudi su počeli da mi traže „nešto više.“

Često sam na Fejsbuku pisala o „bezuslovnom čašćavanju“ – nisam im ništa naplaćivala. Primala sam njihove uplate kao poklone. Insistirala sam da mi novac daju ne očekujući ništa za uzvrat. Stizali su mi pokloni, nekad novac, u početku obično cipele, gaćice, i slično. Danas poklon-kartice sa Amazona.

A šta od toga ima pay pig?
Njih to uzbuđuje. Kad su u pravom raspoloženju, lako je ubediti ih da počnu da troše. Van toga možda i nisu neke trošadžije, ali kad su pod mojoj kontrolom sve bi mi dali. Pitaju me „Šta mogu da učinim?” Ja kažem, možeš dame častiš bezuslovno. Obično preko mejla ili telefona, nekad preko četa.

Šta još rade za tebe?
Plaćaju mi sve. Šalju poruke, kažu „Iscedi me molim te, daj račune da ti ih platim, koliko te košta kad izađeš u grad?“ Šalju mi novac za kupovinu i izlaske. A tu je i fetiš rogonje – traže da im pričam o muškarcima sa kojima sam bila, i plaćaju za to. Čak i kad nisam u vezi, ja izmislim nekog dečka. Ne dajem im ništa zauzvrat. Imam listu želja na Amazonu kojoj samo moji redovni klijenti imaju pristup.

Ima li ih mnogo?
Mali broj u Indiji, većinom su stranci. To me je iznenadilo. Trenutno ih ima stotinak, neki od njih su redovni, dok se neki samo ponekad jave da ih izmuzem a posle ih dugo nema. Jedna redovna, stara mušterija mi je i Pune, sa njim sam u kontaktu već četiri i po godine.

Dali ti se dešavaju neke čudne stvari u tom poslu?
Jednom prilikom, 2016. godine, poslali su mi jedan lakh (100,000 rupija; 1,500 dolara) a notifikacija uplate je iz banke otišla kod moje majke na telefon. Tada sam još pisala za sajtove, nisam imala lični račun u banci – morala sam mami da objasnim da radim na nekom novom projektu. Ustvari je novac bio za novi laptop i neku BDSM opremu.

A jedan mi je u kratkom vremenskom periodu uplatio 30, 40 hiljada rupija – insistirao je da ga iscedim. Šta god bi zaradio, meni bi slao.

Da li znaš za neke muške findomine u Indiji?
Sumnjam da to postoji.

Da li neko iz tvog okruženja zna za tvoj findom?
Nemam prijatelje koji se ovim bave. Nemam dečka. U principu nemam nikakve prijatelje.

Zar nisi usamljena?
Retko. Muškarci mi više nisu važni. Muškarac mi treba samo da bi me finansirao. Ni od koga ne tražim ništa osim novčanika. Ljudima ne verujem i ne želim da ih upoznajem ako za to nisam plaćena.