Pet pitanja povodom zabrane uvoza vešala, giljotina i električnih stolica

Evo nekih vesti na polju uvoza i izvoza koje bi mogle da utiču na jedan segment domaće privrede. Vlada Srbije je usvojila uredbu o zabrani izvoza, uvoza i tranzita robe koja bi mogla da se koristi za izvršenje smrtne kazne, mučenje ili drugo okrutno postupanje i kažnjavanje. Kako piše portal 021, nećemo moći više da kupujemo ni prodajemo vešala, giljotinje, električne stolice, gasne komore i aparate za ubrizgavanje smrtonosnih supstanci.

I na prvi pogled deluje da su ovom zabranom pokrivene sve potencijalne metode mučenja. Međutim, lista se nastavlja, jer izgleda da su električne stolice i gasna komora previše mejnstrim. Zabranjen je uvoz, izvoz i tranzit uređaja za zadavanje elektrošokova, namenjene da ih mučenik nosi na telu – dakle, rukavice, lisice i pojasevi. Zatim, zaboravite i na nazubljene i ne nazubljene lisice za palčeve i prste (peti januar ću odsad pamtiti i kao dan kada sam saznao za specijalizovane lisice za palčeve), okove u obliku poluge i zbirne lance koji uključuju takve okove.

Ako neko voli lisice kojima se ljudi pričvršćuju za pod, zid ili tavanicu, stolice, ploče i krevete sa okovima, rešetkama ili mrežom, pendreke, palice i štitove od metala sa šiljcima, knutove ili devetostruke bičeve, može slobodno da se oprosti sa njima, jer novom uredbom, naravno, ćaolino svemu tome.

I kada ovakve zabrane stupe na snagu, nisam siguran šta da mislim. Ne znam koliko je to dobro, a koliko loše, koliko može da šteti ljudima, a koliko da im ide na ruku. Ali zato imam nekoliko pitanja.

Smrtna kazna je kod nas primenjivana od nastanka moderne države 1804. sve do 2002. godine, kada je zakonom ukinuta. Zašto se tek sada zabranjuju električne stolice, giljotinje i vešala? Nije kao da je doskoro bilo potrebe za njima. Nadam se da nije. Vidim da je poslednja smrtna kazna izvršena 1992. u prostorijama Okružnog zatvora u Somboru, ali i tada je čovek bio streljan. Logično je da ne mogu da zabrane puške. Samo ne znam šta se toliko čekalo.

Da nije giljotina još jedna stvar koje kao država moramo da se odreknemo zbog pristupa Evropskoj uniji? Da nije predstavnik EU prilikom posete Srbiji u kabinetu nekog našeg zvaničnika video vešala i rekao “Uh, ovo morate da sklonite ako hoćete uspešne pregovore. Znam da je samo za ukras i da je iz devedesetsedme, ali to mora da leti. Istu frku smo imali sa Rumunima.”

Znam da na netu može da se nađe sve i svašta, ali da li stvarno postoje tipovi koji su se specijalizovali u proizvodnji i distribuciji ovakvih sprava? Da li negde postoji čovek koji čita ovu vest i treska kompjuter, svestan da će ovo loše uticati na njegov biznis i da će morati da ode u ilegalu ili da traži rupe u zakonu kako bi preživeo? Da angažuje tim advokata i eksperata iz oblasti veterine koji bi mu omogućili da proda električnu stolicu pod izgovorom da je, prema najnovijim istraživanjima, to najhumaniji način za ubijanje svinja pred Božić. Ili da volovi efikasnije vuku zapregu ako ih bičujete kanapom opremljenim bodljama, kukama ili metalnom žicom.

Mušterije mogu biti jednako oštećene kao i sami distributeri. I dok nekako u glavi mogu da povežem da ljudi nabavljaju palice, bičeve, lisice i ostale prenosive zajebancije koje u mogu stati u ranac, ko kupuje one ogromne statične sprave? Mislim, gde smestite vešala ili giljotinju? To ne može baš da stoji u sobi ili podrumu, jer se retko prave stanovi sa visokim plafonima. Što znači da može da stoji samo u dvorištu, što i nije tako loša ideja. Ako imate giljotinju u dvorištu, “Čuvaj se psa” tabla vam uopšte ne treba.

Ali ne želim nikoga da osuđujem, niti da zalazim toliko u potrebe domaćih potrošača. Izgleda da potražnja za ovim predmetima nije toliko retka.

Čim postoji zabrana, znači da ovakvi predmeti cirkulišu zemljom. I ako već imate neki od ovih rekvizita, a za njih ste izdvojili popriličnu količinu novca, verujem da vam neće biti lako da se od njih odvojite. Da li postoji način da ih legalno poseduje? Ne znam, da probate da registrujete nazubljene lisice za palčeve i prste. Možda u Službenom glasniku ili na nekom drugom mestu objave da “….svako ko poseduje električnu stolicu, pendrek sa šiljcima ili neku sličnu spravu za mučenje, može da je registruje u prostorijama MUP- a, u kancelariji 13, svakog radnog dana od 9 do 11 časova”. Možda.

Jedno je zabraniti giljotinu i injekcije otrova, ali zašto bi nekome smetali kreveti sa okovima ili lisice za pod, zid i tavanicu? A bičevi? Šta je sledeće? Biće dozvoljena samo misionarska poza?

Mada dobro, evo svetla na kraju tunela. Zabranjene su lisice sa okovima, ali se ne zabranjuju stolice opremljene samo trakama i kaiševima. Isto važi i za krevete i ploče.

Dakle, jebite se koliko hoćete i kako hoćete, ali obratite malo pažnju na materijale. Ali ako vam treba električna stolica, tu ne mogu da vam pomognem.

Još na VICE.com:

BDSM stolar koji pravi nameštaj za bičevanje i pljeskanje po guzi

Hteli ste mučenje, evo kako ono zapravo izgleda

Neki car iznajmljuje BDSM stan u centru Beograda