Unutar luksuznog restorana smeštenog u kolumbijskom zatvoru

U oronuloj zgradi kraj turističkog kvarta u Kartaheni na severnoj obali Kolumbije, konobarice sa ružičastim mašnama u kosi postavljaju set salveta na stolove dok u pozadini svira Elvisov “Heartbreak Hotel”. U kuhinji iza metalnih vrata, kuvari seckaju povrće i otkoštavaju ribu spremnu za večernje posluženje.

Restoran Interno jedan je od najpopularnijih za gurmane u gradu. Smešten je u Okružnom zatvoru San Dijego, a osoblje mu se sastoji gotovo isključivo od zatvorenika.

Silvija Rosa Reboledo radi kao pomoćnica u kuhinji i upravo je završila pripremu salate koja ide uz posta kartahenera, lokalno jelo od govedine koje se služi večeras. “Kad odem odavde, želim da budem najbolja kuvarica. Obožavam to”, kaže ona, smešeći se dok razgleda po restoranu s ogoljenim ciglama i cvećem naslikanim na zidovima.

Sa druge strane ukrasnih murala nalaze se ćelije u kojima Reboledo završava služenje šestogodišnje zatvorske kazne za iznuđivanje.

“Bilo mi je veoma teško u početku, ali sada sam zaista srećna ovde”, kaže mi ona. “Ponašaju se prema meni drugačije.”

Reboledo je jedna od 180 zatvorenica trenutno smeštenih u Okružni zatvor San Dijego. To je prenatrpana ustanova sa ćelijama bez prozora i vrlo malo prilike za bekstvo od često neizdržive vlage u severnoj Kolumbiji.

Žene, međutim, uspevaju da pronađu izvestan otklon radeći u restoranu Interno. Otvoren krajem 2016. godine u organizaciji fondacije Acción Interna, ovaj restoran želi da unapredi kvalitet života zatvorenih žena i pruži im podršku i veštine neophodne da bi dobile posao kada jednom izađu na slobodu.

“Neke od nas su imale težak život u prošlosti, ali neke tu prošlost ostavljaju za sobom i žele da budu slobodne da žive svoje živote”, kaže Reboledo.

Najvažnije od svega, restoran služi i kao program za rehabilitaciju jer premošćava jaz između onih koji borave napolju i unutra. To je prvi projekat te vrste u Latinskoj Americi.

“Zatvorenici su zaboravljeni u većem delu sveta”, kaže Luz Adriana Diaz, koordinatorka restorana. “Ali građansko društvo može da dođe ovamo i sazna kakav je život tu u kolumbijskim zatvorima. Zatvorenici su anatemisani u društvu, tako da se žene osećaju slobodnije nakon što su dobile priliku da rade ovde.”

U restoranu konobarice ćaskaju i smeju se s gostima dok im služe račiće na podlozi od povrća odgajenog u zatvorskoj bašti, i sveži seviče ili posta kartahenera. Svako jelo je predivno aranžirano i jednako mu je dobar ukus — zatvorenice su obučavali slavni majstori uključujući španskog kuvara Kolda Mirandu i Harija Sasona, jednog od najslavnijih kuvara u Kolumbiji, koji je pomogao da se sastavi obrok od tri jela. Kuhinju svakodnevno vodi jedan stalno zaposleni profesionalni kuvar koji upravlja timom od osam članova kuhinjskog osoblja i četiri konobara. Iz bezbednosnih razloga i kako bi pomogli s reintegracijom u društvo, tim se sastoji isključivo od žena koje se nalaze pri kraju odsluženja kazne.

San Dijego je zatvor minimalne bezbednosti, a zločini variraju od iznuđivanja preko pljačke do trgovine drogom i ubistava. Najteža stvar, međutim, nije rad sa zatvorenicima, već “promena stava ljudi prema zatvorenicima”, kaže Johana Bahamon, osnivačica Acción Interne.

“Ima mnogo diskriminacije. Znala sam odranije za zatvorsku situaciju u svojoj zemlji, ali nisam znala priče zatvorenika — da su i oni ljudska bića”, kaže ona. “Nakon što sam prvi put posetila zatvor, nisam mogla da ostanem ravnodušna prema njihovoj situaciji iza rešetaka.”

Kolumbijski zatvori su ozloglašeni po jezivim uslovima života, široko rasprostranjenoj upotrebi droga i hroničnoj prenatrpanosti, koja je dostigla stopu od 52 odsto 2016. godine, prema Nacionalnom institutu za popravne domove i zatvore. Zatvorska kriza u zemlji okarakterisana je čak kao jedan od ovogodišnjih humanitarnih izazova u izveštaju Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, istakavši da kolumbijski zatvori krše osnovno ljudsko dostojanstvo i prava zatvorenika.

Iza zatvorskih zidova, San Dijego deluje prenatrpano i oronulo. Unutra je zagušljivo, smeće je rasuto svuda po podu, a dvorište na otvorenom nudi vrlo malo skloništa od jarkog sunca. Ali pre nego što je fondacija počela da radi u San Dijegu, žene su spavale na podu. Sada imaju dušeke i krevete, ukrašene ličnom ćebadi, fotografijama i predmetima koje im služe kao uspomene. Sa zaradom od restorana, fondacija je uspela još i da otvori pekaru, baštu s povrćem i malu radnu sobu sa kompjuterima.

“Svi naši zatvori su prenatrpani — to je problem u čitavoj Latinskoj Americi”, kaže Bahamon. “Zatvori ne valjajaju i u njima se ne ponašaju prema zatvorenicima kao prema ljudskim bićima. Znam da su oni činili greške, ali svako zaslužuje drugu šansu i zaslužuje dostojanstvo da se prema njemu ponaša kao prema ljudskom biću.”

Kristal Morisa Stivens, 23, poreklom iz Sjedinjenih Država, jedina je strana državljanka koja služi kaznu u ovom zatvoru. Uhvaćena je sa koferom punim kokaina prošlog decembra i od tada služi zatvorsku kaznu bez sudske presude. Ona tvrdi da je dobila kesicu od nekog drugog i da nije znala da se unutra nalazi droga. “Osećala sam da mi čitavo telo gori i kako mi zvoni u ušima. Doživela sam traumu”, kaže ona. “Kad sam prvi put stigla ovamo, emotivno mi je bilo veoma teško.”

Ali, rad u restoranu Interno pomaže, kaže ona. Hip-hop muzičarka kod kuće, Stivens ponekad nastupa pred mušterijama restorana.

“Ne zamišljate da je tako ovde. Ulaze posetioci, možemo da kuvamo, ima muzike, atmosfera je dobra”, kaže ona. “Ljudi su veoma predusretljivi, žele da doniraju i saznaju kako mogu da pomognu. Imam utisak da su zaista postigli taj zacrtani cilj integracije."

“Mnogi ljudi ovde imaju različite životne priče", dodaje Stivens. "Mnogi ljudi su ovde zbog grešaka, nesrećnog slučaja. Oni su normalni ljudi, ali su isto tako ljudi koji prave najbolju hranu.”

Članak je prvobitno objavljen na VICE UK.