Pet glumica iz porno industrije nam priča kako su se autovale

U poslednje vreme, ako postoji nešto što britanska vlada ne podnosi, to je drkanje. U poslednjih nekoliko godina učinjeno je nekoliko koraka kako bi se iskorenilo prikazivanje porngrafskog sadržaja. Jedna od najsvežijih mera je takozvana 'zabrana pornića' (u magazinu Wired okarakterisana kao “jedna od najgorih ideja ikada”). Čak i Tumblr, sajt poznat po svojim pornićarskim slikama i GIF-ovima, filtirao je sadržaj za odrasle i time uništio sve svoje šanse za opstanak.

Govori nam se da je cenzura dobra, a da su pornići loši, ali šta je sa porno performerima čije nam priče svedoče o pravoj vrednosti ovog posla? Porno zvezda Džiz Li objavila je antologiju pod nazivom Coming Out Like A Porn Star (Autovanje porno zvezde) još 2016. i dobila sjajne recenzije. U knjizi je opisala duboko intimno iskustvo prošarano momentima koji će vas nasmejati do suza. Ove priče obavijene su stigmom, ali na kraju, one govore o istrajnosti i vrednosti pornografije.

Mnogo stvari se promenilo od 2016., ali na sajtovima kao što su Lustery i MakeLoveNotPorn možete naći neke vrlo progresivne amaterske porno snimke koji pokazuju koliko ova vrsta filmova može biti realistična i intimna. Širom sveta, rediteljke poput Erike Last prave predivne filmove koji pokazuju da seks može imati i umetničku vrednost. Ali, još uvek je tu puno stigme koja se mora slomiti, pa smo kontaktirali nekoliko zvezda sa različitim iskustvima i pričali sa njima o tome kako je to kada se autuješ.

Kada sam se prvi put tokom studija kao seks radnica autovala roditeljima, reagovali su kako sam i očekivala. Moja mlađa sestra me je podržala, ali ostatak porodice je ili odbijao da prihvati to saznanje, ili se prema njemu odnosio sa gađenjem. Ja sam im se takođe autovala kao kvir i nemonogamna; neki od mojih su ovo videli kao traženje pažnje ili prolaznu fazu. Moja mama je cmizdrila i pričala mi kako je ‘to opasno’.

Posle nekoliko godina, sećam se da sam sedela u mojoj sobi u Kaliforniji. Odselila sam se od mojih i to je bio pravi blagoslov. Snimala sam porniće već par godina i u strahu da ne naleti na njih, pozvala sam mamu. Rekla sam joj da sam srećna i zdrava; da sam upoznala divnu, moćnu grupu odraslih glumaca, da se veći deo njih bori za ljudska prava kao i ja, i da je plata odlična. Rekla sam joj da sam ponosna. Želela sam da i ona bude.

Ništa od toga nije bilo važno. Nakon što sam se godinama povinovala svim njihovim zahtevima samo da bi mi pokazali minimum ljubaznosti, saosećanja i poštovanja koje zaslužujem, prekinula sam svaki konakt sa porodicom 2017. godine. To je bila najbolja odluka koju sam donela u životu. Zapravo, jako mi je žao što je nisam donela ranije. Posle ovoga sam shvatila da mogu da budem na raspolaganju i pomažem drugim ljudima u seks industriji. Onima koji se bore da se otrgnu od porodica koje ih ne podržavaju.

‘Autovanje’ je proces koji još uvek traje. Prvi put sam glumila u porniću pre skoro deset godina, a sada radim kao producentkinja pornića sa punim radnim vremenom i tokom ovog perioda čula sam mnogo priča o ‘autovanju’! Postoji taj uobičajni scenario koji se stalno ponavlja kada sam u nekom baru, kada me ljudi pitaju čime se bavim, a ja samo odgovorim: ‘pornićima’! Imam sreće što živim u određenoj vrsti mehura u Berlinu, u kom ljudi uglavnom reaguju pozitivno na taj odgovor. Znatiželjni su i žele da saznaju više, što je super, iako nisam uvek raspoložena da objašnjavam ljudima svrhu mog postojanja.

Generalno gledano, ljudi su sve otvoreniji da javno pričaju o seksu. Ali nikad ne možete znati kako će neko da reaguje, uvek morate da provenite situaciju. Koliko god ga vi upakovali, karijera u pornićima nije "normalna", i čak neki razumni ljudi mogu reagovati nezrelo.

Priznanje mami čime se bavim bila je jedna od najtežih stvari koju sam uradila u životu. Ljubav između nas dve je baš jaka, što je možda i razlog zbog kog je to suočavanje sa njom, briga o mogućim osudama i nedostatku prihvatanja, bila toliko bolna i za mene i za nju. Tokom prethodnih nekoliko godina imale smo puno razgovora o "autovanju". Ona me je prihvatila, postavljala pitanja – ponekad smo i plakale jedna drugoj u naručju. Poslednji put kada sam imala prikazivanje filma koji sam radila u Španiji, ona je želela da dođe i gleda. “Ali to je pornić,” rekla sam joj. “Znaš to.” “Znam,” odgovorila mi je – “mislim da imam dovoljno godina da smem da ga gledam!”

Počela sam da se bavim seks radom kada sam imala 18 i kada sam počela da studiram. Kao neko ko je kvir i živi sa mentalnom bolešću, kao dobar način da se izdržavam i sačuvam nezavisnost pronašla sam kreativnost i glumu. Očarala me je zajednica na poslu i posle mature sam se u potpunosti posvetila tome.

Prvo sam se autovala najmlađem rođaju koji je bio u fazonu: ‘kul.’ To je stvarno zlatni pečat odobravanja koji možete da dobijete od nekog. Šest meseci kasnije, rekla sam mami. Imam sreće da imamo stvarno čvrst odnos, ali ona se takođe borila sa anksioznošću. Imala je puno pitanja i na kraju rekla da sve dok ne radim direktan kontakt (kao pratnja), ona će biti ponosna na mene. Obećala sam da ću se zadržati u onlajn svetu.

Dve godine kasnije, rekla sam mom tati pošto je želeo da vidi moj solo performans ‘From My Bedroom’, i sa mnogo anksioznosti mu opisala šta je ono čime se bavim. Trans model koji se kostimira i prodaje klipove onlajn? Njemu je to bilo sjajno! Preplavila me sreća. Znam da sam ja stvarno srećnica; podrška mojih roditelja i njihova bezuslovna ljubav koja mi dozvoljava da stvaram aktivističke kreativne performanse. Stvarno se nadam nekoj lepšoj budućnosti u kojoj ćemo dobiti ravnopravnost kakvu zaslužujemo.

Seks radom sam počela da se bavim sa osamnaest. Upoznala sam fotografe u lokalnom kink klubu koji su želeli da me fotografišu u konopcima. To mi se jako svidelo, ali nisam znala šta da mislim o tome što će moje sise zauvek ostati na internetu, pa sam se obratila mami. Ona je tokom devedesetih bila striptizeta, ona zna da seks rad može da bude užasan, ali isto tako može da bude osnažujuć i zabavan. Njen savet je bio: dokle god si ponosna na to što radiš, ja ću te rado podržati. To bilo predivno čuti!

Moji roditelji su rastavljeni i znala sam da ako je sa mamine strane sve okej, sa tatine neće biti. Jedna od mojih sestara je saznala pre dve godine; slučajno je videla fotku na netu. Kako sama kaže, bila je “sablažnjena.” Eksplodirala je u plač i nije želela da priča sa mnom. Pretila mi je da će svima reći ukoliko ne prestanem; tražila je od mene da ostavim sve što sam radila šest godina bez da mi je pružila bilo kakvu vrstu podrške ili pomoći.

Kasnije, tata mi je rekao da to njemu nije okej, ali da je ponosan na mene. Ipak, odbio je da me podrži pred sestrama. Shvatila sam da to zapravo znači da bi trebalo da nastavim da trpim da me verbalno terorišu, omalovažavaju i postupaju prema meni kao da sam biće nižeg reda. To nisam mogla da prihvatim. Poslednji put kada smo pričali rekla sam mu da će se ili zauzeti za mene ili da me ostavi na miru. Mislim da je izabrao ovo drugo.

Lagala sam roditelje zašto sam se preselila u Los Anđeles. Planirala sam sve da im kažem kada skroz uspem u industriji, ali to nije išlo po planu. Autovala sam se vrlo rano i reakcija roditelja me je baš pogodila; govorili su mi da sam luda i u jednom trenutku čak rekli da sam za njih mrtva.

Kao glumica imala sam nekoliko uspešnih i nagrađivanih uloga, a usput sam jedva održavala kontakt sa roditeljima. Oni su bili glavni razlog zbog kog sam se povukla. Najvažnije mi je bilo da im budem blizu. Četiri godine sam pauzirala, a oni još uvek nisu prihvatili i razumeli moja iskustva. Suočavala sam se sa stigmom i na drugim poljima, od zapošljavanja do dejtinga i neprimerenih komentara, čak i u zdravstvu.

Potrebno je da budemo bolji kao društvo i prepoznamo seks rad kao rad. Da shvatimo da su seks radnici vredni podrške, ljubavi i prihvatanja.

@jake2103

Ovaj članak je originalno objavljen na VICE UK.