Tužioci sumnjaju da je mafija odgovorna za žrtve zemljotresa u Italiji

Posle tragičnog zemljotresa u Amatričeu prošle godine u kome je poginulo 290 ljudi, a na hiljade je ostalo bez domova, čelnik italijanskog Nacionalnog direktorata za borbu protiv mafije, Franko Roberti, požurio je da istakne potrebu da se mafija spreči da se umeša u poslove obnove. Govoreći za La Republiku, rekao je, „Rekonstrukcija posle zemljotresa je sočan zalogaj za kriminalne organizacije i poslovne interese".

To nije neosnovan strah. Evropski parlament je u izveštaju otkrio da je nakon zemljotresa uAkvili 2009. godine deo od 494 miliona evra obezbeđenih za region nakon zemljotresa otišao kompanijama sa „direktnim ili indirektnim vezama" sa organizovanim kriminalom, a čelnica nacionalnog Odeljenja za borbu protiv mafije, Olga Kapaso, je objavila da je „Akvila jedan od najvećih problema na nacionalnom nivou", kada su u pitanju aktivnosti mafije.

Međutim, članci koji su se bavili zemljotresima i u Akvili i u Amatričeu nisu mnogo rasvetlili kako mafija sprovodi tu praksu.

Zemljotres u Irpiniji 1980. godine je bio prva italijanska kriza koja je bila istinski podstrek za mafiju da se umeša u obnovu i javne radove. Džon Diki u Mafijaškoj republici piše da su samo dve nedelje nakon zemljotresa pripadnici Kamora mafije ubili gradonačelnika, zbog toga što je pokušao da blokira da kompanije povezane sa mafijom dobiju tendere za čišćenje krša.

U to vreme, agencije koje su se bavile tenderima nisu bile pozivane na odgovornost, što je dovelo do pojave korupcije i katastrofalnih rezultata: preko 28500 ljudi je i dalje živelo pod platnenim šatorima deset godina nakon zemljotresa. Metode koje je mafija tada koristila – ubeđivanje, nasilje i korupcija – da pribavi ugovore uglavnom su bile u skladu sa klišeima o mafijaškim aktivnostima u Kumu.

Danas je mafija mnogo manje vidljiva i promenila je taktiku. Dr Felija Alum je jedan od najistaknutijih stručnjaka za mafiju u Britaniji u najnovijoj knjizi, Nevidljiva Kamora, ulazi u trag napolitanskim kriminalnim porodicama širom zapadne Evrope. Razgovarajući preko telefona iz Bata, ona ističe da veruje da je taktika mafije evoluirala, i da je mnogo teže dokazati njenu umešanost.

„Ako pitate za različite metode mafije, osamdesetih godina bih možda mogla da sastavim spisak: organizovaće veoma specifičnu razmenu klijenata, i tako dalje. Dok danas to ne moraju da čine, jer su već u toj poziciji. Imaju političke kontakte i svoje biznismene na položajima, tako da mogu da budu nevidljivi partner. Ne moraju da čine ništa spektakularno, i zbog toga im je teže ući u trag. Ne dešava sa to da ove kriminalne porodice upadaju u lokalna gradska veća, izrešetaju sve prisutne i kažu, 'Dajte nam ugovore'. Rade to mnogo suptilnije. Uspeli su da se nametnu na određenim specifičnim tržištima, možda ranije koristeći nasilje, korupciju ili pozajmljivajući novac kompanijama u škripcu, ali sada su etablirana sila. Ne moraju da čine ništa svojstveno mafiji".

Umesto pretnji u mračnim prostorijama, nesrećama na gradilištima i aktovkama koje pucaju od novčanica, savremena mafija primenjuje mnogo poslovniju taktiku. Umesto prizora iz Kuma, bolja analogija bi mogli da budu dokumenti iz Paname. U ogromnim poslovima vrednim i po milijardu evraprikrivaju svoj uticaj i novac složenom mrežom kompanija, sve dok više ne može da se dokuči gde legalna ekonomija prestaje, a nelegalna počinje. Pored obnove i zarade na zemljotresima, dr Alum sugeriše da se inflitriraju preko pomalo iznenađujućeg izvora: cementa.

„Ne radi se o tome da su krupni poslovi sa cementom poslovi mafije, ali mnogo takvih kriminalnih organizacija – a govorimo o periodu posle osamdesetih – videlo je potencijal u cementu. Ulagali su novac, zbližili se s biznismenima i tako mogu da ulažu novac, a budu nevidljivi, tako da im sada nije neophodno da se bave iznudom. Prilično je sofisticirano; ne moraju obavezno da se okome na političare, niti lokalno činovništvo, zato što je mafija toliko umešana i isprepletena u poslove sa cementom, da verovatno imaju udela u mnogim firmama koje obezbeđuju cement, tako da su u takvoj poziciji svi umešani na dobitku".

Zbog toga mafiju takođe krive i za razmere katastrofe koje je ovaj nedavni zemljotres prozurokovao. Cement i rekonstruisane zgrade nisu bili dovoljno čvrsti da izdrže zemljotres, što znači da je više ljudi poginulo i više kuća srušeno nego što je trebalo da se dogodi. Ali tim povodom, dr Alum ponovo ističe da stvar nije toliko jednostavna da bi samo moglo da se kaže kako mafija grubo krši zakon. Postoji još jedan politički nivo koji mora da bude istražen, jer osumnjičene kompanije koriste loše definisane propise da izbegnu krivično gonjenje.

„Jedna od trenutno aktuelnih rasprava se vodi oko toga što je mnogo srušenih kuća obnovljeno preko programa obnove u L'Akvili", kaže ona. „Sada ministarstvo daje uputstva i donosi mere o tome kako treba da budu obnovljene, i to na dva nivoa. Prvi nivo su obična 'unapređenja', a drugi su ojačanja protiv zemljotresa. Mnogima od njih samo treba unapređenje, a 'unapređenje' može da bude protumačeno na bilo koji način. Kada se preduzimaču naloži da uvede unapređenja, onda on možda zapravo i ne krši zakon. Čak ni podizvođači možda ne učine ništa pogrešno, ako im je rečeno da dođu i malo zamažu zidove. Iz te perspektive, u pitanju je čitav sistem. Nije u pitanju samo par sumnjivih kriminalaca koji dolaze i loše renoviraju kuće; radi se i o nedostatku političke odlučnosti i potrebi za strožim zakonodavnim merama koje će administraciju i biznismene učiniti odgovornijima".

Što se tiče toga da li je mafija već počela da pokušava da zaradi na katastrofi, dr Alum čvrsto veruje da jeste. „Franko Roberti, čelnik Nacionalnog direktorata za borbu protiv mafije, rekao je da moraju da se preduzmu koraci da im se ne dopusti da se inflitiriraju u radove obnove – ali ako su već pustili pipke, kako to učiniti"?

Đuzepe Sajeva – glavni tužilac jednog grada u unutrašnjosti, Rijeti, i jedan od ljudi čiji je zadatak da dokaže umešanost mafije u aljkavu rekonstrukciju – sumirao je zadatak koji im predstoji. „Svi slute da ovakva tragedija nije samo pitanje sudbine", kaže on. „Naša je dužnost da potvrdimo da li ima ljudske odgovornosti i krivice".

Naravno, sve se više čini da je ovo nemoguća misija, jer je mafija toliko isprepletana sa institucijama italijanske industrije i vlade, da je postala gotovo nevidljiva.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu