Razgovarali smo sa udruženjem građana Da Se Zna! o Evroprajdu

Danima pred početak Evroprajda u Beogradu u medijima su se pojavljivali ljudi iz političkog i svakakvog drugog života koji su nalazili razne razloge da se javno izjasne protiv, dok su sa druge strane stajali predstavnici organizacija koji pokušavaju da objasne svrhu i razloge Evroprajda. 

Jedna od tih organzacija u Srbiji koje pružaju bilo podršku LGBT+ zajednici je Da se zna! Danas, posle godina rada, umesto da imaju manje posla jer nam građani postaju sve tolerantniji i razumniji, posla je izgleda sve više. Pogotovo kako su se o Evroprajdu našli da pričaju i pozvani i nepozvani, i oni koji imaju ideju šta je i šta predstavlja, i oni koji kao Srbi i hrišćani veruju da se mora protiv toga.

Zašto se nalazimo u situaciji da ljudi moraju da se bore za osnovno pravo na slobodno okupljanje? Zašto su oni koji vole prinuđeni da se brane dok oni koji mrze slobodno viču i napadaju? 

Kako smo dosad videli, skoro svake godine se u septembru održava Prajd, gde se pripadnici LGBT+ zajednice u Srbiji, kao i oni koji ih podržavaju, makar jedan dan u godini na nekoliko sati ponosno prošetaju ulicama našeg grada. Ove godine će, pored same šetnje, biti i drugih događaja od 12. do 18. septembra u okviru Evroprajda, panevropske internacionalne LGBT+ manifestacije koja se svake godine održava u drugom evropskom gradu.

“EPOA odn. Evropska Asocijacija Organizatora Prajda svake godine organizuje bid, odnosno takmičenje za organizatore Prajdova širom cele Evrope koji žele da za određenu godinu (čini mi se da se to radi tri godine unapred) budu domaćini Evroprajda”, kaže Aleksandar Savić. “Te godine smo mi u konkurenciji imali nekoliko većih evropskih gradova, ali tim Beograd Prajda je imao narativ da Evroprajd ne treba da bude samo u velikim gradovima u kojima su LGBT prava već na zavidnom nivou, nego da se vrati toj nekoj aktivističkoj noti i da bi na Balkanu to bilo nešto u potpunosti novo i imalo novu težinu, što vidimo sada kako se Prajd približio.”

Poslednjih nekoliko dana svedoci smo sve žustrije diskusije na temu ovog događaja i njegovog održavanja. “Mi definitivno vidimo da postoji nekih deset hiljada građana i građanki Srbije koji su glasno protiv toga i mislim da je to sasvim u redu, ali moramo da budemo takođe svesni da bi njih na nas 7 miliona [bilo] možda 10-15 hiljada, ali su oni jedna glasna manjina”, kaže Aleksandar. Dodaje da je veliki broj građana iz same zajednice vrlo srećan i zainteresovan, ali i građana koji nisu deo LGBT+ zajednice koji su saveznici i saveznice i raduju se tome što će moći da se pošalje jedna lepa slika Beograda u svet od 12. do 18. septembra. 

Objašnjava da se polarizacija definitivno oseća na sve strane, “Dakle vidimo čak i na estradi: Ana Nikolić, Katarina Živković sa jedne strane; sa druge strane Nataša Bekvalac, Seka Aleksić, Severina, i Anđelina se oglasila, Sajsi MC itd.”, nabraja on. “Vidimo i ove kontraproteste, političare... Dakle mislim da je polarizacija jaka. Ono što mislim da ljudi ne razumeju je da postoje ovi oštri protivnici u vidu antiglobalista koji su spremni poprilično daleko da idu i izmišljaju neke ljude, priče i slično. I postoje oni ljudi koji se bune protiv Prajda zbog jednog sveopšteg nerazumevanja šta je suština Prajda i kako Prajd u Beogradu izgleda”.

Otkako se Aleksandar Vučić oglasio u vezi Evroprajda i samog njegovog održavanja, ne prestaje pojačani govor mržnje i izlivi homofobije. Sve to je zapravo počelo, kaže on, “negde pre tri meseca kada su homofobi počeli da se bave Evroprajdom i da redovno gostuju po televizijama, da na društvenim mrežama šire govor mržnje. Videli smo i da je bilo nekoliko napada u javnom prevozu, na ulici, pretnje na internetu, govor mržnje na internetu, u medijima da i ne govorimo”. Aleksandar navodi da će konkretni podaci biti poznatiji onda kada sve prođe i kada Da Se Zna, koji se zapravo i bavi govorom mržnje i generalno protivpravnim postupanjima motivisanim homofobijom i transfobijom, bude imao statistiku.

Dodaje i da je važno reći da Aleksandar Vučić ne može da otkaže Evroprajd, ali može da ga zabrani, tačnije to može Ministarstvo unutrašnjih poslova, što je, kaže on, još jedna neprecizna izjava koja dolazi od njega. “S druge strane, svako to može da tumači na svoj način: desničari slave dok eto, LGBT+ zajednica očekuje da će se on i dalje dogoditi. Mislim da je to sa njegove strane dosta manipulativno, prevrtljivo, ali mislim da ništa manje i ne očekujemo od domaćih političara”.

Beograd je navodno izabran za Evroprajd zbog istorije Prajda na ovim prostorima i zbog nade da se izvrši određeni pritisak na pripadnike vlasti. Aleksandar kaže da nije siguran kroz šta bi trebalo da se odrazi taj pritisak na vlast, ali da mi sada vidimo da Aleksandar Vučić po prvi put u svojoj političkoj karijeri priča afirmativno o LGBT+ zajednici, iako je to dosta umotano i napravljeno da to što manje zvuči tako. “Mi ipak njega čujemo kako je konačno izabrao stranu. Videćemo šta će se tu dešavati u budućnosti”, zaključuje on.

Pitala sam ga i za komentar na odluku naplaćivanja ulaznice na main stage Prajda. Svedoci smo toga da je ovo jedan veliki događaj, koji zahteva dugotrajnu i detaljnu organizaciju, ali zar se na ovaj način ne pravi segregacija između pripadnika zajednice koji su već ugroženi, a koje već spominju pojedinci na društvenim mrežama kada komentarišu ovu odluku? “To je očigledno bila jedna nespretna odluka organizatora koju razumem, i oni su već u više navrata rekli da će taj problem rešiti tako da koncerti mogu da budu dostupni svima koji na njih žele da dođu”. Dodaje i da ima razmevanja za to da ko radi taj i greši ali da je najvažnije da se situacija ishendluje na pravi način.

A šta je sa glavnim fokusom Da Se Zna!, borbom protiv homofobije i transfobije? “Ono što je primarno je da motivišemo ljude da prijavljuju slučajeve nasilja, diskriminacije, govora mržnje, potom ih osnažujemo da to prijavljuju i institucijama i da onda naravno nadležne institucije adekvatno reaguju. Ljudi se”, kaže Aleksandar, “najbolje vaspitavaju tako što im sankcionišete ponašanja koja su protivpravna. Mi moramo da radimo na tome da ova država u tom smislu štiti sve svoje građane i građanke”. Ističe da postoji i edukacija na različite načine, kroz prikazivanje nekih realnih priča, kroz objašnjavanje nekih naučnih činjenica, ali da je najvažnije da se oslonimo na zakon.

Pitala sam Aleksandra i zbog čega je održavanje manifestacije Evroprajd u Beogradu važno za LGBT+ zajednicu na ovim prostorima, koja ne samo da nema prava, već i trpi ozbiljne nepravde. “Meni lično to nije bilo važno ali negde ideja i jeste bila da Evropa pokaže solidarnost sa Srbijom kao jednom od zemalja gde ljudska prava nisu na najvišem nivou, međutim mislim da je danas bitnije nego ikada da se tim homofobima koji su glasni, zli i koji su nasilni pokaže da je ovo i naša zemlja u kojoj se poštuju svačija prava na slobodno okupljanje”, ističe on.

Hvala, Aleksandre!