Da li su američki naučnici napravili smrtonosniju varijantu Covida u laboratoriji?

Nacionalna laboratorija za nove zarazne bolesti Bostonskog univerziteta (NEIDL) sprovodi istraživanje o zaraznim bolestima više od jedne decenije, i naročito proučava COVID od početka pandemije. Ali 14. oktobra, kada je laboratorija objavila nerecenzirani članak sa detaljima o rezultatima njihovog rada na reinženjeringu Omicron spajk proteina, njihovo istraživanje je odjednom postalo magnet za paniku i spekulacije.

Novinske kuće su brzo oglasile uzbunu. „Igraju se vatrom — mogli bi da izazovu pandemiju iz laboratorije, upozorio je jedan naslov Dejli Mejla. „Istraživači sa Univerziteta u Bostonu tvrde da su razvili novi, smrtonosniji soj COVID-a u laboratoriji“, objavio je Foks njuz. Članci su istakli dve stvari: naučnici su pravili sopstvene verzije virusa i da je ubio 80 odsto miševa u studiji.

Strah je razumljiv. Pandemija je ubila milione ljudi širom sveta, a mnogima je trajno narušila zdravlje. Ideja da su naučnici mogli da stvore smrtonosniju verziju virusa je zastrašujuća i podstiče teorije o mogućem veštačkom poreklu kovid virusa – nešto što se istražuje, ali za šta niko nije pronašao konkretne dokaze. Pošto nije da je baš istina.

Studija nije bila recenzirana ili prihvaćena od strane naučnog časopisa. Ali to ne znači da nije bilo smernica ili odobrenja pre nego što je podneta. Prema saopštenju za štampu iz laboratorije, koje je izdato kao odgovor na strahove zbog studije, samo istraživanje su odobrili Institucionalni komitet za biobezbednost i Komisija za javno zdravlje Bostona, a sprovedena je u laboratorijskim objektima najvišeg nivoa biološke bezbednosti. Iako istraživanjenije odobrio Nacionalni institut za zdravlje (NIH), kako se objašnjava u članku STAT-a, to nije bilo potrebno jer tim nije koristio sredstva te agencije.

Što se tiče stvarnih metoda istraživanja, suprotno onome što su objavili mediji, virus nije projektovan da bude opasniji. Umesto toga, cilj je da se uporede različite sojeve virusa SARS-CoV-2 kako bismo imali bolju predstavu o tome kako bismo se na kraju mogli boriti protiv njega. To je svrha većine istraživanja koja se odvijaju u ovim objektima.

„Ovo istraživanje nema veze sa dobijanjem funkcije virusa, što znači da nije pojačalo soj virusa SARS-CoV-2 u državi Vašington ili ga učinilo opasnijim“, rekao je direktor NEIDL-a Ronald B. Korli u saopštenju za javnost. "U stvari, ovo istraživanje je učinilo da se virus replicira uz manje opasnosti."

U studiji BU, istraživači su zapravo samo upoređivali kakva je Omikron varijanta u poređenju sa originalnim Vuhan sojem. Stvorili su hibridnu verziju virusa koja je sadržala genetske informacije i za Omikron i za izvorni soj. Počeli su u kulturi tkiva i na kraju prešli na životinje, ali nikada na ljude. Radeći sa miševima, otkrili su da je rekombinantna verzija ubila 80 procenata laboratorijskih miševa, što ga je – i ovo je ključno – učinilo smrtonosnijim od soja Omikron, ali ipak slabije od originalnog soja.

„Životinjski model koji je korišćen bio je poseban tip miša koji je veoma osetljiv, a 80 do 100 odsto zaraženih miševa podleže bolesti od prvobitnog soja, takozvanog soja Vašingtona“, rekao je Korli. "Dok Omicron izaziva veoma blagu bolest kod ovih životinja."

Mohsan Saaed, jedan od vodećih istraživača studije, takođe je naglasio da je ovo istraživanje slično istraživanju drugih organizacija, uključujući Upravu za hranu i lekove (FDA).

„U skladu sa studijama koje su objavili drugi, ovaj rad pokazuje da nije šiljasti protein taj koji pokreće patogenost Omikrona, već drugi virusni proteini“, rekao je Saeed u saopštenju za štampu. "Određivanje tih proteina će dovesti do bolje dijagnostike i strategija upravljanja bolestima."

Ima smisla to što su ljudi izbezumljeni zbog ovoga s obzirom da neki veruju da je SARS-CoV-2 nastao u laboratoriji u Vuhanu, u Kini. Ova teorija o curenju iz laboratorije dovodi do mnogih nesporazuma o prirodi naučnog istraživanja. Takozvano istraživanje dobijanja funkcije – u kojem naučnici čine viruse sposobnijim i smrtonosnijim – je kontroverzno. U stvari, od 2014-2017, postojao je moratorijum na istraživanja koja su pokušavala da stvore nove patogene. Međutim, NIH je ukinuo ovaj moratorijum u decembru 2017, smatrajući da je istraživanje dobijanja funkcije važno da „pomaže da identifikujemo, razumemo i razvijemo strategije i efikasne protivmere protiv patogena koji se brzo razvijaju i koji predstavljaju pretnju po javno zdravlje.

Ali, kao što je ranije pomenuto, studija Bostonskog univerziteta nije bila istraživanje dobitka funkcije. Kako virolog Florijan Kramer ističe u tviter nizu, ovo istraživanje je normalno.

„Važno je napomenuti da su druge laboratorije legalno napravile takve viruse i koristile ih za serološke testove [testove imunog odgovora] bez ikakvih problema“, napisao je on, citirajući studiju objavljenu u časopisu Nature ranije ove godine. On takođe ističe da je FDA uradila slične eksperimente, objavljene u septembru.