Kada je Fil, 35-godišnji bivši oficir britanske vojske, čuo za poziv Ukrajine stranim borcima da pomognu u odbrani zemlje od ruske invazije, osetio je da mora da se pridruži borbi.
Ali nakon što je otputovao u Ukrajinu da bi bolje sagledao situaciju, predomislio se.
Videos by VICE
„Nema svrhe gubiti život uzalud“, rekao je za VICE World News. „Ako mislim da mogu da odem i pomognem na način koji će doprineti bezbednosti Ukrajine i bezbednosti Evrope, onda hoću. Ali ne želim da idem u samoubilačku misiju”.
Prošlomesečni apel ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da se strani dobrovoljci pridruže novoformiranoj međunarodnoj legiji u borbi protiv ruske invazije bio je neodoljiv za brojne idealiste željne uzbuđenja.
Poziv Zelenskog je odjeknuo kao prilika da odigraju herojsku ulogu, smatrajući da su pravoj strani istorije. U roku od 10 dana, oko 20.000 ljudi iz više od 50 zemalja – od prekaljenih veterana do ljudi bez vojne obuke – zatražilo je da se pridruži.
Ali mesec dana kasnije, sve je više dokaza da realnost života stranog dobrovoljca u Ukrajini nije u skladu sa romantičnom fantazijom. Mnogi strani borci, razočarani onim na šta su naišli, već su otišli kući, sa primedbama koje se kreću od nedostatka adekvatne opreme i loše organizacije, do kalibra kolega regruta.
Jedna grupa dobrovoljaca pobegla je preko granice Poljske posle ruskog raketnog napada na vojnu bazu Javoriv, gde su međunarodni regruti bili na obuci, prošlog meseca.
Kanadski Gloub end mejl nedavno je objavio intervju sa borcima koji su napustili Ukrajinu zbog nedostatka opreme i zahteva da potpišu ugovore na neodređeno vreme, i sada rade na obezbeđivanju humanitarne pomoći. U nedavnom izveštaju belgijskog lista Het Laatste Nieuvs navodi se da se više od polovine stranih boraca u Ukrajini već vratilo kući. „Nisam želeo da služim kao strano topovsko meso“, rekao je jedan povratnik.
U međuvremenu, neki potencijalni volonteri, poput Fila, takođe su se ohladili. Posle njegovog nedavnog putovanja sa dva druga britanska veterana u Lavov i obližnji Javoriv, gde su se sastali sa ukrajinskim vojnim oficirima kako bi razgovarali o potencijalnom učlanjenju u međunarodnu legiju, Fil i njegovi saradnici odlučili su da se ne prijavljuju, bar za sada.
„Moja inicijalna reakcija je bila: ‘Moram ovo da uradim, moram da idem da se borim.’ Nisam mogao da sedim i gledam kako neko drugi radi nešto što mislim da je ispravna stvar“, rekao je on.
„Ali pošto sam bio tamo da vidim kakva je situacija, moji stavovi su se sveli na ‘Moram da pomognem’”.
Fil, koji nije želeo da se objavi njegovo prezime, rekao je da veruje da bi njegove veštine, kao bivšeg kapetana sa velikim borbenim iskustvom na frontu, bile dobro iskorišćene obučavajući međunarodne dobrovoljce u Ukrajini, „umesto da bude još jedan prašinar sa puškom”.
Ali ukrajinski oficiri su mu tokom njegove posete rekli da trenutno imaju dovoljno ljudi koji obavljaju obuku. I, kako je ruska ofanziva napredovala mnogo sporije nego što se očekivalo u prvim danima invazije, činilo se da Ukrajina još uvek nema akutnu potrebu za stranom ljudstvom, rekao je on.
„I dalje sam spreman da odem i uradim ono što treba da se uradi“, rekao je on, dodajući da namerava da se fokusira na koordinaciju donacija zaliha za pomoć Ukrajincima. „Ali ne želim da smetam, ne želim da budem topovsko meso, ili još gore, hrana za gas sarin”.
Filovi komentari dolaze u trenutku kada se mnogobrojni strani dobrovoljci povlače iz borbi u Ukrajini. VICE World News je nedavno razgovarao sa dva strana dobrovoljca – jednim američkim i jednim poljskim, oboje veteranima turneja u Avganistanu – koji su napustili Ukrajinu nakon mučnih iskustava na bojnom polju i koji su preživeli razorni ruski raketni napad na bazu Javoriv.
Fil, britanski veteran koji je za sada odlučio da se ne prijavi u ukrajinsku legiju stranace, rekao je da je najveća zabrinutost među potencijalnim volonterima bila je da li će dobiti adekvatnu opremu, dok su mnoge odvraćali i izveštaji da će morati da potpišu ugovore koji ih obavezuju na borbu na neodređeno vreme.
Rusija je, s druge strane, zvanično objavila da će strane borce u Ukrajini tretirati kao ilegalne borce, bez ikakve pravne zaštite kao što ih imaju ratni zarobljenici, što takođe zabrinjava potencijalne dobrovoljce. Moskva je saopštila da smatra da su strani dobrovoljci ilegalni plaćenici, što znači da ih neće zaštititi od odmazde, torture ili drugog ponižavajućeg postupanja ako budu ranjeni ili zarobljeni, kao što su inače obavezni prema međunarodnom pravu.
„Realnost je da verovatno nikada nećete nikoga dobiti u tom scenariju“, rekao je Fil. „Ne očekujem da će Rusi uzimati ratne zarobljenike… Realnost je da ćete u svakom slučaju verovatno dobiti metak u glavu, bilo da ste Ukrajinac, Britanac, Gruzijac, Amerikanac – oni se neće motati okolo postavljati pitanja.”
Fil kaže da je veliki potencijalni problem i to što bi Rusija mogla da pokuša da iskoristi prisustvo vojnih veterana iz zemalja NATO-a, poput njega, kao izgovor za širenje ili eskalaciju rata i da tvrdi da su oni aktivni vojnici zapadnih armija koji se infiltriraju u sukob,
Takođe je imao rezerve u vezi sa drskom hrabrošću ostalih potencijalnih regrutima, što ukazuje na to da mnogi misiju vide kao putovanje u jednom pravcu. Na forumima na internetu gde su ljudi razgovarali o razmeštanju u Ukrajinu, bilo je mnogo „zaista zabrinjavajućih mačo priča o ‘Valhali’,” kaže Fil, dok je na svom putovanju u Ukrajinu sreo kolegu veterana, amputirca koji je izgubio deo noge u ratu, ali je ipak bio odlučan da se pridruži borbama u Ukrajini.
„Ne želim da se borim na strani nekoga ko je tu da umre“, kaže Fil. „Želim da se borim na strani nekoga ko ima razloga da ide kući.”.
Kacper Rekavek, postdoktorski saradnik Centra za istraživanje ekstremizma na Univerzitetu u Oslu, koji prati priliv stranih boraca u Ukrajinu od 2014. godine, rekao je za VICE World News da je serija izvještaja o izlasku stranih dobrovoljaca iz sukoba bila očekivana.
„Jednostavna je logika angažovanja stranih dobrovoljaca u ratu da otkriju da to možda nije za njih, da je ovo drugačije od onoga što su mislili da će biti“, kaže on.
„Videli smo mnogo bizarnih priča o ljudima koji dolaze, sada vidimo mnogo bizarnih priča ljudi koji odlaze”.
Mnogi strani borci su stigli očekujući da dobiju oružje i pošalju ih pravo na front, ali stvarnost je obično bila drugačija. Rekavek kaže da je stranim dobrovoljcima – koji ne govore jezik i nisu upoznati sa uslovima na terenu – potrebna dodatna podrška da bi bili korisni, a lokalni regruti su bili veći fokus za ukrajinsku vojsku.
„Ne znate jezik, lokalnu stvarnost, morate biti vezani za nekoga ko govori vaš jezik, ili barem engleski“, rekao je. Prema jednom izveštaju, ukrajinski vojni zvaničnici preispituju svoj pristup stranom regrutovanju, nakon što je početna grupa stranih dobrovoljaca pokazala loše rezultate u borbi, i umesto toga se fokusiraju na regrutovanje visoko kvalifikovanih veterana.
Neki strani borci očigledno stižu na liniju fronta i pronalaze akciju koju su jurili. Džejms Vaskez, veteran američke vojske i građevinski izvođač iz Konektikata, objavio je na Tviteru video sa bojnog polja na kojem se vidi kako njegova jedinica učestvuje u žestokim borbama sa ruskim trupama – zajedno sa pozivima za prikupljanje sredstava za pomoć u boljem opremanju ukrajinskih snaga.
Rekavek kaže da dok su neki, poput Vaskeza, uspeli da uđu u bitku, ali da mnogi drugi ne uspevaju i da postaju frustrirani.
„Potrebno je mnogo vremena, strpljenja, istrajnosti, sreće i hrabrosti datog stranca da se na kraju preseče kroz sve ovo i stigne tamo i bori se na frontu”.
Što se tiče Fila, iako ostaje otvoren za ideju da ode u Ukrajinu da radi kao vojni trener ako se ukaže potreba, njegov fokus je sada da pokuša da organizuje velike donacije zaliha za ukrajinsku vojsku.
„Skoro sigurno ću se vratiti u Poljsku sledećeg meseca, ali ne očekujem da ću još jednom preći u Ukrajinu“, kaže Fil.
