Kakva se sve sranja dešavaju vašim kolima kada ih parkira osoblje fensi hotela i restorana

Možda bi sledeći put trebalo dvaput da razmisli pre nego što da te ključeve. Fotografija: Flickr korisnik Morrie’s Luxury Auto

Ako ste dovoljno imućni (lol) da koristite usluge pomoćnika za parkiranje, možda ste se u nekom trenutku zapitali kako ti momci od dvadeset i nešto godina, u loše skrojenim odelima, postupaju sa vašim maseratijem. Ili ste se, ako ste slični meni, možda zapitali koji je ekvivalent pljuvanju u hamburger za parkiranje kola bogatih i željnih slave.

Ispostavilo se da bi vaša noćna mora (ili najveća nada, u zavisnosti na kojoj ste strani u klasnom ratu) mogla ipak da bude istinita. Da bismo shvatili šta pomoćnici za parkiranje rade da bi se zabavili, razgovarali smo sa Tejlorom, bivšim pomoćnikom za parkiranje koji je radio u najotmenijim restoranima, na gala otvaranjima izložbi, a povremeno i na kućnim žurkama.

Videos by VICE

Njihovi marifetluci se kreću od neodgovornih do nelegalnih. Tupani, parkirate na svoju odgovornost.

VICE: Koliko dugo si radio na parkiranju?

Tejlor: Radio sam malo duže od godinu dana. Uglavnom u otmenim restoranima, i povremeno na nekom privatnom događaju, ili u nekom hotelu. Radio sam na otvaranjima u AGO (Umetnička galerija Ontarija) i u ROM-u (Kraljevski muzej Ontarija), ali uglavnom u kućama bogataša.

Čak i na kućnim žurkama ima pomoćnika za parkiranje?

– Da, na Božićnim žurkama i takvim događajima, da prijatelji domaćina ne moraju da se smaraju i sami parkiraju sopstvena jebena kola.

Zašto si prihvatio taj posao?

– Stvarno sam voleo kola, i to mi je delovao kao posao na određeno vreme koji se plaća više od minimalca. Pare umeju da budu stvarno dobre. Ponekad su mi plaćali 55 dolara ukupno, a ponekad 12 do 15 dolara na sat.

Da li su to ljudi koji počnu time da se bave? Ljudi koji vole kola?

– U glavnom su u pitanju tamnoputi…

[Smeh] (Ja sam tamnoput.)

– Svako ko se bavi parkiranjem to počne da radi zato što voli kola, i zato što misli da je to dobar način da zaradi i da bude u blizini kola.

– Mnogi od pomoćnika za parkiranje se lože na budženje kola, imaju svoje male, umašćene Honde Sivik, koje izlepe nalepnicama i pokušavaju da ih nabudže. Čak ih dovoze i na događaje, turiraju ih sa podignutom haubom, i puvaju se svojom mašinom dok rade.

Pročitajte i: “Kako Beograđani čuvaju “svoja” parking mesta”

Zvuči kao pravo blamiranje.

– Da, jeste. Kola su im obično sranje.

I koje automobile si obično parkirao?

– Majbahe, Meklarene, Lamborginije, Ferarije, Rols Rojsove, Bentlije, uglavnom sve.

Dobro, pričaj mi kakve si ludorije izvodio na poslu. Kako si počeo da se uvaljuješ u nevolje?

– Pa, čim su počeli da viču na mene, „Moraš da budeš brži, moraš da budeš brži”! Bio sam u fazonu, u redu, ali ako želite da budem brži, to znači da ću morati oštrije da vozim i da ne budem toliko pažljiv. To znači da smo prekoračivali brzinu na javnim saobraćajnicama na putu do garaža, kao i u samim garažama. I to radili u stvarno skupim kolima koja nisu bila naša.

U redu. A šta si radio da bi se zabavio?

– Pa, znaš, ako nije neka gužva i dođe ti stvarno kul auto, parkiraš ga malo duže. Ili bi od nule ubrzao do stotke u uličici koja jedva da ima dva ćoška, a pritom je i dvosmerna. Ja sam uglavnom voleo da ih vozim stvarno, stvarno brzo. Nikada nisam napravio neku preveliku glupost, tipa, da spržim gume. U stvari, čekaj, lažem.

A tvoje kolege? Jesu li i oni pravili ludorije?

– Radio sam u jednoj kompaniji gde sam viđao kako se ljudi jednostavno odvezu u kolima koja nisu njihova. Voziš iza njega, i trebalo bi da odveze kola pravu u garažu, ali on skrene desno, i onda ga ne vidiš sledećih 20 minuta.

I mogli bi da rade bilo šta, nisi imao predstavu?

– Ne, samo bi zapalio. Čuo sam jednu priču kada je jedan tip trebalo da parkira Audi R8, znači, prilično skup auto. E sad, parking na koji su parkirali je bio na krovu. Vlasnik je shvatio da je zaboravio nešto u kolima, pa se popeo do parkinga da to uzme. Kada je otišao gore, zatekao je pomoćnika za parkiranje kako u njegovim kolima pravi osmice pod ručnom, na krovu. Zeza se.

Bože. I šta se dogodilo?

– Pa, pomoćnik je otpušten, ali šteta je definitivno načinjena.

I šta se događa kada neko zajebe i dođe do štete?

– [Smeje se] Pa, firma jednostavno plati štetu, to je sve. Ako si napravio neko malo sranje i to nenamerno, sve je u redu. Ako te uhvate da praviš osmice pod ručnom, ili tako nešto glupo, da, ti si kriv, i otpustiće te. Ali ako slučajno udariš auto? Samo ispuniš formulare i nastaviš sa radnim danom.

Ali što se tiče ludorija koje pravite kada vas ne uhvate, pretpostavljam da vlasnik ne sazna za to?

– Da, a obično nas ne uhvate. Mislim, brza vožnja nije jedina stvar. Viđao sam kolege kako duvaju travu u kolima mušterija, i gladao ih kako voze pijani ili naduvani. Takođe, ponekad bez pardona krademo iz kola. Jedan tip je – bio je jebeni idiot – iščupao radio iz kola. Naravno, bio je otpušten, zato što je bio jebeni idiot. Ja sam uzimao žvake ili cigarete iz tuđih kola, ali samo po jednu. Ili bih pozajmio upaljač. Takve stvari.

Kako ljudima prođe da voze pijani ili drogirani?

– Niko nas ne nadgleda! Uglavnom radiš sam. Tu smo samo ja i još jedan pomoćnik za parkiranje, koji je isti kao i ja.

Da li si nekada nalazio neke uvrnute stvari u kolima ljudi?

– Ništa ludo, ali nalazio sam travu, polupopijene flaše viskija u držaču za čaše. O da, i jebene pse i decu.

Kakav je osećaj kada neočekivano zatekneš živu životinju ili dete?

– Jebeno strašno! Deca ti obično kažu, ali pre svega, zašto bi ostavio svoje jebeno dete sa pomoćnikom za parkiranje, ne znaš ga. Tako otimaju decu.

Ranije si pomenuo još jednu vrstu krađe: varanje mušterija.

– Da, radili smo to tako što smo im nudili premijum pakete. Kažeš mu, „Imate stvarno lepa kola, ako želite, parkiraćemo vam ih ispred ulaza, da možete da se hvalite”. Onda im kažemo da umesto 10 dolara mora da plati 50. I ljudi su jebeno nasedali na to! Ništa ne može da se uporedi sa VIP tretmanom. Kada bi nas odbili, ipak smo im parkirali kola na tom mestu.

Zašto si prestao to da radiš?

– Dodijalo mi je, i prešao sam na bolje stvari i na bolji posao.

Prilično je iznenađujuće da vam ljudi uopšte daju ključeve od kola, kada čuju kakva sve sranja pravite.

– Bogataše je baš briga, čoveče. To je takođe na neki način i polisa osiguranja. Kada bih parkirao Ferari na ulici i kada bi ga neko čuknuo, moja kompanija bi bila odgovorna. Ali kada bi vlasnik to sam uradio, to bi bio njegov problem. Mada, dosta od te štete se ni ne vidi. Najveća šteta se pravi kada drndaš auto, kada agresivno menjaš brzine, ne otpuštaš kvačilo, takve stvari.

Da li bi ti ikada dozvolio pomoćniku da ti parkira auto?

– Ne, i ja vozim auto sa menjačem, tako da nema šanse.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu