Pucačke video igre će od sada sve izgledati kao snimci sa kamere na telu

Kratak snimak iz još neobjavljene pucačine iz prvog lica kruži po internetu ove nedelje, ali izgleda toliko stvarno da ga u početku možda nećete ni prepoznati kao video igricu ako se samo pojavi u vašem fidu. Na prvi pogled više liči na snimke koje su snimile kamere za telo koje nose policajci koji se pojavljuju u vestima, iz užasnih razloga.

Na snimku vidimo perspektivu iz prvog lica čoveka sa pištoljem koji juri nekoga kroz skladište. Igra, po imenu Unrecord, koristi popularni Unreal Engine 5 kompanije Epic Games, koji je već implementiran u Fortniteu, i koji ćete uskoro videti u nebrojenim igrama, uključujući Redfall. Ali dok Redfall i Fortnite više liče na animirane filmove, Unrecord toliko liči na pravi život. Lako biste ga mogli zameniti sa video snimkom koji biste videli u vestima, što je možda razlog zašto je snimak deljen i van gejmerskih krugova.

Igre koje koriste najnoviju verziju Unreal Enginea uvek ostavljaju odličan prvi utisak, ali u tom Unrecord videu nema ništa tehnološki revolucionarno. Pošto je klip postao viralan, mali francuski studio Drama koji stoji iza ove igre, odgovorio je ljudima koji su mislili da igra izgleda tako stvarno da mora da je neka vrsta „prevare“.

„Igra je pravljena u Unreal Engineu 5, a snimci igre su iz izvršnog fajla i igrali smo pomoću tastature i miša“, rekli su iz studija Drama u postu na sajtu igre. „To nije VR igra. U stvarnosti, prilično je laskavo upoređivati grafiku naše igre sa stvarnošću, ali na sreću, znamo da se igra prvo fokusira na igriovost i univerzum na šta se i mi prvenstveno koncentrišemo.”

Na Discord kanalu igre, programeri su podelili još jedan video snimak igrača koji se kreće kroz isto okruženje, samo da bi pokazali da je to u stvari video igra, a ne neka vrsta trika.

Dizajner nivoa za Unrecord i umetnik za okruženja Mišel Evangelista je takođe pojasnio za Motherboard preko Discorda da okruženje koje vidimo u video snimku nije neko stvarno okruženje koje je jednostavno „skenirano“ u igricu (ponekad se ovaj proces naziva fotogrametrija).

„Mnogi ljudi misle da je čitavo okruženje skenirano, ali nije, već je ručno izrađeno pomoću megaskenova, kupljenih aseta i aseta koje smo napravili”.

Dakle, kako mali tim programera koji koristi uobičajene alate za razvoj igara uspeva da proizvede video koji se može pomešati sa stvarnim životom? Nije da Unrecord ima više poligona ili sofisticiranije šejdere od drugih igara. Umesto toga, igra pametno koristi estetiku medija kroz koje većina nas najčešće susreće nasilje u stvarnom svetu: snimci telesnih kamera, koji su postali vidljiviji poslednjih godina kako ih sve više policijskih uprava zahteva, i kako postoji sve veće interesovanje javnosti za policijske pucnjave.

Unrecord nije sam. U četvrtak, programer Digital Cibercherries" objavio je novi trejler za Paranormal Tales, koji je opisao kao "bodikem horor igru". Ready or Not, SVAT pucačina koju Unrecord navodi kao uticaj, omogućava vam da vidite šta drugi članovi vašeg tima vide kroz svoje kamere na kacigama. Čak i prošlogodišnji Call of Duty: Modern Varfare omogućava igračima da posmatraju svoje prijatelje preko kamere za kacigu.

Umesto da pokušavaju da nateraju igrača da se oseća kao da predstavlja policajca ili vojnika, ove igre deluju stvarnije jer oponašaju vrstu medija sa kojima smo, nažalost, svi upoznati i povezujemo ih sa nasiljem u stvarnom svetu. Efekat ribljeg oka, drhtanje kamere, način na koji dve ruke koje drže pištolj nespretno ulaze u kadar. Gledamo mnogo ovih video snimaka zbog posla i kada neki takav, to najčešće znači da ćemo videti nešto užasno. Osim što ubrizgavaju realizam, ove igre koriste naše poznavanje snimaka policijskih kamera da stvore osećaj napetosti, pa čak i straha za igrača.

Činjenica da je raja tako snažno reagovala na Unrecord dokazuje da je to efikasan stilski izbor. Nije iznenađujuće da mediji koje simulira takođe moga da potencijalno izazovu neprijatnost igračima.

„Za policiju ili protiv policije?“ naslov je odeljka u nedavno objavljenom postu Drame. „Pošto smo francuski studio koji se obraća globalnoj publici, igra se ne bavi nikakvom spoljnom politikom i nije inspirisana bilo kakvim događajima iz stvarnog života. Igra će očigledno izbegavati sve nepoželjne teme kao što su diskriminacija, rasizam, nasilje nad ženama i manjinama... Takođe poštujemo i razumemo ljude koji se mogu osećati uznemireni slikama iz igre. Umetnost se ne može boriti protiv tumačenja.”

Takođe nije prvi put da video igre simuliraju medije koje povezujemo sa nasiljem u stvarnom svetu. Call of Duty: Modern Warfare iz 2007. šokirao je publiku kada je uključivao nivo na kojem igrač preuzima kontrolu nad AC-130 topovnjačem. Igru je bilo skoro nemoguće razlikovati od zrnastih snimaka sa noćnih kamera američkog vazduhoplovstva koje smo tada viđali u vestima iz ratova u Avganistanu i Iraku. Mislim da nema ništa loše u stilskim izborima Unrecorda. Druge igre su prikazale neprijatno nasilje kroz prizmu određenih medija koji pojačavaju osećaj straha. Rockstarova serija Manhunt (VHS) i Kane and Lynch 2 (kamera mobilnog telefona) svakako padaju na pamet. Ali činjenica da programeri igara sada crpe inspiraciju iz policijskih telesnih kamera, za razliku od video snimaka ratova u inostranstvu, pokazuje kako su strah i nasilje osvojili našu maštu poslednjih godina.