Brejdi Grampelt, genije za biznis.
„Gospodo, u ime zla“, objavljuje on, nakon čega praznimo čašice „džejmisona“.
Prilično je nonšalantan za čoveka koji je u jednom danu zaradio 80.000 dolara na gumenim bombonama u obliku kare.
Videos by VICE
Četvrtog marta, pripit od viskija, Grampelt je kupio domen dicksbymail.com u nadi da će za sebe osvojiti kutak interneta gde će svako moći za 20 dolara da osobi po sopstvenom zboru pošalje kesu punu kurčeva sa pismom u kom mu se poručuje da se najede istih. Sve je počelo kao prosta šala koju je Grampelt smislio dok je radio kao barmen. Isprva je ideja bila mnogo vulgarnija od njenog današnjeg izdanja. U prvoj verziji niste slali nekom gumene patke, već jeftine dildoe sa porukom „jebi se“. Grampelt je stekao utisak da je to pomalo ekstremno i umesto toga se odlučio za gumene bombone. Bila je to dobra ideja, koju je Grampelt uspevao da tu i tamo naplati. Sve se, međutim, promenilo kad je jedan od njegovih prijatelja, jedan od prvih primalaca kese sa đokama, slikao ono što je dobio i postavio sliku na imgur.
Internet je tad izgubio razum za gumenim kobasama.
Post je imao preko 400.000 pregleda, a sajt bio zatrpan narudžbama. Prvog dana je zaradio 1.000 dolara, drugog 30.000, a trećeg 80.000. Narudžbe nisu prestajale, i za samo nekoliko dana Grampelt je prodao mekih batina u vrednosti od preko 150.000 dolara. Došlo je do tačke kad Grampelt više nije znao šta da radi. [Prim. urednika: Kupi kuću, majstore.]
„Kad se šala gde imate šest narudžbi nedeljno otme kontroli i pretvori u 1.000 dolara zarade dnevno, sve postaje pomalo suludo“, kazao je Grampelt za VICE. „Rekao sam sebi: ‘U redu, moraću da naručim gomilu đoka.’ A kad zaradiš 30.000 dolara, sledećeg dana praktično više ne moraš da gledaš đoke, sve je postalo tako veliko da sam znao da moram da nađem nekog ko će to da radi umesto mene.“
Gumene đoke koje su osnovale imperiju.
I tako se čovek dao u potragu za dobavljačem u Sjedinjenim Državama, odakle je stizala većina narudžbi. Razmišljao je on dosta o svom projektu. „Želite da imaju malo vena po sebi, ali da ne budu suviše živopisni“, rekao mi je. Praktično je tražio „rols rojs“ među gumenim zmijoglavcima, a to je i našao. U pitanju je bio dobavljač koji je prodavao gumene kite za devojačke večeri i odmah je počeo da kupuje od njega. Napravio je računicu i shvatio da ako napuni svoje domaćinstvo svim kožnim frulama koje je naručio, „napuniće đokama čitav podrum visine deset centimetara.“
Dao mi je kesu da probam i mogu vam reći da su ovi pitončići prilično ukusni. Podsećaju me na ukus malih gumenih dinosaure. Ali dok je vršljao po rancu da bi našao još visuljaka, Grampelt je propustio poziv.
„Oh, zvali su me iz Teksasa“, rekao je nakon što je pogledao u telefon.
Ljudi koji su zvali iz Teksasa navodno su zainteresovani da kupe njegov sajt. Grampelt je stavio dicksbymail.com na aukciju na Flippa, sajt za preprodaju firmi. Dobio je ponudu preko svoje tražene cene od 100,000 dolara, ali je ponuđivač bio prevarant i praktično uništio aukciju za Grampelta, tako da sad mora lično da razgovara sa kupcima telefonom. Nije hteo da mi kaže tačnu sumu koju je ponudio pomenuti Teksašanin, ali je rekao da je dostigla traženu cenu, što će reći da se radi o najmanje 100.000 dolara. Međutim, on još nije siguran da će prodati svoju trgovinu gumenim plajvazima.
„Sve se svodi na ovo: kad bih sam namirivao narudžbe, zarađivao bih oko 120.000 do 130.000 dolara od ovoga što već imam, a onda malo i preko toga u budućnosti“, rekao mi je. „Mnogi ljudi sa interneta kažu mi da je prodala oslabila. Spala je na 5.000 dnevno, a ako neko želi da me ubedi da je 5.000 dolara dnevno slabo, rado bih ga poslušao da čujem šta ima da kaže.“
Tokom razgovara sa Teksasom o njegovoj kompaniji za prodaju gumenih palamara za mogućih 100.000 dolara, on nam mahanjem ruke naručuje još jednu turu. Kao što rekoh, vrlo je nonšalantan u svemu ovome.
Logo za dicksbymail.
Grampelt je krupan, visok, ćelav, opušten tip, idu mu šale i smeh. Ovaj 29-godišnjak otvoreno priznaje da je srećković i ne žali se na stres koji prati skok u ovu neobičnu poziciju. Kaže mi da neće dati otkaz kao barmen i da će novac iskoristiti da osnuje novu kompaniju. Kompaniju koja bi mogla da bude malo održivija od ove usredsređene na gumene pevce. Ideju mi je opisao kao „iznajmljivanje stanova za barmene“. Međutim, on ima druge planove za početni kapital zarađen od prodaje gumenih budala pre nego što ga iskoristi za nešto korisno.
„Ja i moj najbolji prijatelj, koji ćemo ovaj novac upotrebiti za osnivanje nove firme, mislim da ćemo se prvo potući tim novcem“, objašnjava on. „Uzećemo deset do 15.000 dolara u novčanicama od 20 dolara i samo bacati gomile novca jedan na drugog zato što će to biti zabavno. Koliko puta vam se u životu ukaže prilika za tako nešto?“
Pre tuče s novcem, pre bilo čega, vratiće dug ocu od koga je morao da pozajmi gotovinu kada mu je naglo krenuo posao sa gumenim miškom. Grampelt mi kaže da je bilo malo neugodno dogovoriti to jer njegov ćale, koji je pomalo konzervativan, odbija da sokoćala naziva svojim imenom — ili bilo kojim od milion eufemizama.
„On samo kaže: ‘proizvod’“, ispričao mi je Grampelt. „Pita me: ‘Kako ti ide posao?’ A ja mu uvek na to kažem: ‘Sa kesom kurčeva? Kesa kurčeva ide dobro, ćale.’“
I zaista je tako. Posao sa kesom kurčeva ide Grampeltu kao podmazan.
Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu
