Kakva je uloga države i zakonskih odredbi u konstituisanju materinstva? Da li postoje funkcionalni sistemi podrške porodicama sa decom? Kako se Srbija bori protiv bele kuge, sa kakvim preprekama se susreću žene koje se odluče da postanu majke u Srbiji i o još mnogo čemu?
Antropološkinja Teodora Smiljanić nedavno je odbranila master rad na temu: “Mame su zakon”: Materinstvo u savremenoj Srbiji između borbe protiv “bele kuge”, institucionalnog okvira i vaninstitucionalnog odgovora, tim povodom smo želeli da saznamo do kakvih zaključaka je Teodora došla – gde je potrebno usmeriti dalja istraživanja o pitanjima statusa majki i njihovih prava, potreba i obaveza u Republici Srbiji.
Videos by VICE
Kada smo je pitali kako je došla na ideju da piše o ovoj temi, Teodora nam je odgovorila da ju je delovanje organizacije “Mame su zakon” umnogome inspirisalo. Organizacija “Mame su zakon” uputila je javnost na diskriminišuće odredbe Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Takođe, u okviru organizacije “Mame su zakon”, pokrenute su veoma važne inicijative i peticije, od kojih je jedna i #imamesupreduzetnice.
“Sama činjenica da je Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom donet 2018. godine, u jeku borbe protiv “bele kuge”, smišljanja slogana za podsticanje rađanja i slično, te da je većina njegovih odredbi kontradiktorna strategiji podsticanja rađanja, navela me je na to da dublje ispitam korene te konstradiktornosti, što je kasnije dovelo do stvaranja istraživačkog pitanja i ispitivanja mnogih aspekata koji prvobitno nisu bili u mojoj sferi interesovanja”, kaže Teodora za VICE.
Za teorijsku postavku master rada, Teodora ističe da su joj poslužile dve oblasti teorijsko-metodološkog okvira, antropologija javnih politika i antropologija države. “Sami zakoni i drugi aspekti javnih i populacionih politika analizirani su metodom diskurzivne analize, gde su zakoni, strategije, mere i sl. čitane i shvatane kao kulturni tekst. Takođe, kao što sam rekla, obavljeno je 26 polu-struktuiranih intervjua.”
Šta se podrazumeva pod pojmovima institucionalnog okvira i vaninstitucionalnih odgovora? Teodora ima spreman odgovor: “Moj master rad bavi se ispitivanjem procesa konstruisanja materinstva kroz institucionalne okvire i civilne odgovore na te okvire”.
“Pod institucionalnim okvirima u ovom radu podrazumevam javne politike koje se odnose na koncepte materinstva i rađanja, analizu Zakona o finansijskoj podršci porodica sa decom i Zakona o radu, kao i analizu borbe protiv “bele kuge”, u ovom specifičnom istorijskom i demografskom trenutku. Analiza spomenutih javnih politika pokazuje kako se materinstvo i znanje o njemu konstruiše i normativizuje kroz institucionalne okvire, kao i koliki je uticaj političkog i ekonomskog sistema na formiranje kulturnih oblika ponašanja i odnosa u našem društvu trenutno.”
“Pod civilnim odgovorom podrazumevam različite strategije i prakse kojima se majke služe kako bi navigirale kroz birokratiju i borbu za svoja prava, o kojima saznajem na osnovu obavljenih 26 intervjua sa majkama iz različitih delova Srbije”, objašnjava Teodora.
“Analitički pristup ovim neformalnim praksama kojima se majke služe i uopšte njihovog odnosa spram državnog aparata, omogućava nam da vidimo dublje u odnos državnog i privatnog. Verujem da se između ta dva nivoa nalazi međuprostor u kome se konstruiše ono što prepoznajemo kao materinstvo, podjednako kao i iskustvo i kao politički koncept.”
Ono na šta treba podsetiti je da je u decembru 2021. godine uveden nov Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom, kojim je predviđen roditeljski dodatak povećan sa 100 hiljada na 300 hiljada dinara. Taj dodatak se isplaćuje jednokratno i odnosi se na prvo dete koje je rodjeno 1. januara 2022. godine i kasnije. Druga nova mera populacione politike su novčana sredstva namenjena majkama, a pomaže im se za izgradnju ili za kupovinu porodično-stambene zgrade ili stana po osnovu rođenja deteta.
Ipak, da li je ovaj novčani dodatak dovoljan i na osnovu kojih parametara je određeno da bude konkretno 300 hiljada? I ono najvažnije, da li je novac jedino što je potrebno ženama koje se odluče da budu majke, ili je pak potrebno mnogo više, poput pristojnih uslova u porodilištima, uslova koji se u mnogim državama smatraju osnovnim ljudskim pravom, poput drugačijih zakonskih regulativa, poput institucionalne i birokratske podrške?
Tokom proteklih meseci, na društvenim mrežama čitali smo o iskustvima žena u porodilištima širom Srbije, i u virtuelnom prostoru susreli smo se sa surovom istinom, a to je da je 300 hiljada dinara novčanog dodatka za prvorođeno dete nikakva nadoknada za sve traume sa kojima se žene susreću u porodilištima i da je taj novac samo krinka iza koje se kriju mnogi sistemski, konkretno politički i ekonomski problemi koji uslovljavaju (ne)kvalitet institucionalne podrške koju žene koje se odluče da budu majke imaju od države.
Kada smo pitali Teodoru kako je izgledao sam proces pisanja rada, istakla je da joj proces iščitavanja i analize zakona nije bio nimalo lak, jer je to jedna od stvari sa kojom se prvi put susrela pri pisanju ovog master rada.
“Takođe, kreiranje dizajna istraživačkog rada započeto je pre pandemije, tako da je zapravo proces pisanja bio prilično turbulentan, jer sam zbog vanrednog stanja bila primorana da menjam svoju metodologiju, te da se prilagodim novonastalim okolnostima”, objašnjava Teodora.
“Stoga je proces pisanja rada podrazumevao kompleksnu pripremu, puno čitanja i istraživanja, vrlo emotivne trenutke tokom obavljanja intervjua, ne tako jednostavnu analizu i konačno spajanje svih odvojenih delova u jednu celinu. Generalno, proces pisanja istraživačkog rada posmatram kao neko svojevrsno rešavanje misterije, gde na samom početku postavimo određeno pitanje i onda na osnovu raspoloživih sredstava pokušavamo da dođemo do odgovara”.
Rezultatima istraživanja su Teodoru naveli da zaključi da se rađanju i materinstvu u Srbiji pre svega pristupa kao poželjnoj društvenoj aktivnosti. “Kada tome dodamo činjenicu da su zakoni koji regulišu materinstvo doneti u sklopu kampanje populacione politike za podsticanje rađanja, te obraćanja različitih političkih aktera, možemo reći da se rađanju pristupa kao ženskoj odgovornosti i obavezi prema naciji/državi”, kaže ona.
“Takav pristup materinstvu ima svoju ideološku pozadinu i istorijski gledano nije nam stran, te on zapravo odražava viziju željenog društva, jer javne politike predstavljaju “uputstvo za ponašanje” i iako se služe floskulom “opštih interesa”, uistinu proizilaze iz potreba države i vladajuće većine”, kaže Teodora.
“U ovom slučaju, spomenute javne politike reflektuju specifičnu viziju, koja je u skladu sa neoliberalnom tranzicionom transformacijom Srbije, unutar koje se nominalno podržava ravnopravnost, a faktički pogoršava društveni položaj žena. Socijalna politika koja se tiče materinstva samo je deklarativna, dok je u praksi degradirajuća.”
“Svoj put do površine pronalazi i nacionalistički diskurs, u kome je uloga žene dobro poznata, te u sklopu tako viđene vizije društva, cilj populacione politike jeste podizanje stope rađanja zarad biološke reprodukcije nacije. Dakle, majčinstvo se glorifikuje i podrazumeva kao primarna ženska uloga, ali i kao obaveza”, kaže Teodora i dodaje da je materinstvo tako kao biološka funkcija žene percipirano ne samo kao biološki kontinuitet, već i središnja ideja u kreriranju i zamišljanju zajednice.
“Ali da li su žene percipirane kao one zadužene za odgajanje dece zato što su jedino one te koje mogu da rađaju decu ili zato što i dalje važi ideja da im je mesto u privatnoj sferi? Da li se materinstvo smatra vrednovanom i dovoljno cenjenom ulogom ili samo jedinom ulogom za koju su žene inherentno sposobne?”
Primer za ovakav, gore navedeni nacionalistički diskurs mogli smo videti prilikom posete Katalin Novak, mađarske predsednice Srbiji, koja je boravila u Beogradu povodom najave osnivanja Foruma predsednika naklonjenih porodicama, gde je pozvala i predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića da joj se pridruži. Predsednik Vučić je pohvalio mađarsku populacionu politiku, i istakao da se Srbija ugleda na Mađarsku u tom pogledu, što se ogledalo u preuzimanju nekih njihovih rešenja prilikom izmene akta o porodici.
Ipak, postavlja se pitanje da li je Mađarska prava država na koju Srbija treba da se ugleda u pogledu populacione politike, s obzirom da je ekonomski stabilnija država. Osim toga, mađarski premijer je jednom prilikom istakao svoje mišljenje da u Mađarskoj treba da žive samo Mađari, što još jednom stavlja znak upitnika na validnost ugledanja države Srbije na ovakav tip populacione politike.
“Ne možemo znati šta je bilo u mislima kreatora javnih politika, ali možemo da zaključimo da država materinstvo smatra aspektom porodične sfere, dok decu smatra državnom svojinom, budućom radnom snagom i „gvozdenim pukom“, kako predsednik republike navodi. Majke širom Srbije bore se za svoja prava neformalnim praksama i različitim strategijama za navigiranje kroz birokratiju, potražujući ono što im pripada, u sistemu koji ih vidi samo kao inkubatore.”
Ono što nas je takođe zanimalo je, šta Teodora misli, u kom pravcu je potrebno usmeriti dalja istraživanja u ovoj oblasti i koja su sledeća važna pitanja za postaviti.
“Mislim da mladi društveni naučnici i naučnice pokazuju značajno interesovanje kada su u pitanju društveno relevantne i angažovane teme, one koje pokreću pitanje društvene nepravde i koje se bore protiv iste, što me svakako puno raduje”, isiče ona.
“Zbog toga mislim da će se ovo polje akademskih radova i istraživanja koji su posvećeni stvarnim i realnim problemima i iskustvima proširiti i nadam se, doći do što većeg broja ljudi”, dodaje Teodora. “Što se tiče ove konkretne teme, nadam se da kada za minimum pet godina, neko bude postavio isto istraživačko pitanje, može dobiti drugačiji odgovor. No, do tada verujem da se isti pristup može iskoristiti kako bi se objasnila konstrukcija mnogih drugih koncepata, poput recimo invalidnosti i načina na koji se ono definiše kroz zvanične institucionalne okvire.”
“Konačno, verujem da bi dobro argumentovani istraživački radovi, koji podrobno zadiru u problematiku postavljenog pitanja, mogli da budu od velike u koristi u praktičnom smislu, te da bi hipotetički mogli da budu dobra referenca pri promeni određenih zakonski odredbi i/ili kreiranja novih.”
Populaciona politika i zakoni jedne države treba da budu oslonac majkama, a ne tačka spoticanja. Država treba da pruži pomoć i da olakša iskustvo majčinstva, a ne da zloupotrebljava žensku biološku sposobnost u svoje političke i nacionalističke ciljeve. Mame su zakon, i to treba zapamtiti. Mame su zakon, i one ga nose na svojim plećima. Mame su zakon, i baš zato zakon mora da bude za mame, a ne protiv njih.
