​Da li život sa polubraćom i polusestrama čini decu agresivnijom?

Fotografija sa Flickr naloga korisnice Tiffany Terry

U Americi se mnogo ljudi razvede, tako da ne iznenađuje to što u ovoj zemlji ima mnogo „složenih porodica“. Prema rezultatima najnovije studije, otprilike jedno od šestoro dece živi sa polubratom ili polusestrom pre nego što krene u vrtić. Iako u pop kulturi takvu decu prikazuju pa čak i stigmatizuju kao nasilnike (Pogledajte Sixteen Candles,Cruel Intentions, i tako dalje), po rezultatima najnovijih istraživanja bi moglo da se kaže da film nije uvek velika laž prepuna stereotipa.

U jednom članku objavljenom u februarskom broju časopisa Demografi, sociolozi otkrivaju da deca koja imaju polubraću i polusestre imaju veće šanse da budu agresivna od dece koja ih nemaju. Predvođeno sociološkinjom Polom Formbi sa Instituta za socijalna istraživanja Univerziteta u Mičigenu, i podržano od strane Nacionalne naučne fondacije, ovo istraživanje je obradilo podatke iz velikog projekta pod nazivom Longitudinalna studija ranog detinjstva, uključujući i opservaciono istraživanje sprovedeno nad otprilike 6.500 dece raznih predškolskih uzrasta. Fombijeva i njen tim su ove informacije iskoristili da analiziraju da li bi život sa kompleksnim srodnicima u četvrtoj godini mogao da predvidi ponašanje u petoj. I otkrili su da su ova deca u proseku agresivnija, i da su na testu ličnosti kojim se meri agresivno ponašanje imala do deset posto više rezultate nego druga deca.

Preporučujemo: „Odrastao sam u poligamnoj porodici“

Dok su ranije studije komplikovanih porodica bile fokusirane na odnos dece sa biološkim roditeljem i maćehom ili očuhom, ovim istraživanjem je fokus prebačen na odnos između polubraće i polusestara. Ali dok su Fombijeva i drugi sociolozi uočili jasnu korelaciju, razlozi zašto se mala deca sa složenim srodnicima ponašaju agresivnije ostaju nejasni. Razgovarali smo sa ovom sociološkinjom da bismo prodiskutovali o njenim otkrićima i pitali je da li život sa polubraćom i polusestrama u ranom uzrastu može da predvidi kako će se deca ponašati u budućnosti.

VICE: Šta ste prvobitno želeli da postignete ovom studijom?

Pola Fombi: Moje kolege i ja smo proveli mnogo vremena proučavajući način na koji je struktura porodice povezana sa ponašanjem dece, a promene u strukturi porodice naročito. Dugo godina smo proučavali kako razvod i ponovni brak roditelja utiču na decu. Nismo bili u stanju da objasnimo mnoge od efekata koje smo uočili, pa sam pomislila, Hajde da to razmotrimo iz drugačijeg ugla. Želim da razmišljam o drugoj deci u porodici određenog deteta, i kako promene u statusu srodstva utiču na dete tokom promena u strukturi porodice. Stavili smo akcenat na razmišljanje o odnosima polubraće i polusestara, kada je u pitanju zašto se promena strukture porodice vezuje za ponašanje dece.

I šta ste tražili time što se te proučavali odnose polubraće i polusestara, umesto odnosa dete-roditelj?

– Želeli smo da utvrdimo da li postoji nezavisan efekat života sa polubraćom i polusestrama, osim efekta statusa veze detetovog roditelja. To je ono zapanjujuće što su rezultati istraživanja doneli: postoji taj veoma nezavisan efekat, na neki način postojan po svom značaju, bez obzira da li dete živi sa dva spostvena biološka roditelja, jednim roditeljem i maćehom ili očuhom, ili sa samohranim roditeljem. Efekat života sa polubratom ili polusestrom je bio postojano isti.

Koja su vaša otkrića?

– Otkrili smo da život sa polusestrom ili polubratom kada dete ima četiri godine povećava agresivno ponašanje za otprilike jedan stepen, u poređenju sa nekim koje ne živi sa polubratom ili polusestrom. Tako da je taj faktor postojano statistički značajan, ali ne navodi decu na ekstremno ponašanje. To ne znači da su ta deca klinički antisocijalna, ili bilo šta slično. To su veoma mala otkrića, i ne sugerišem da nam se sprema epidemija, ali taj obrazac je konzistentan.

Možete li da nam objasnite skalu koju ste koristili za merenje agresivnog ponašanja?

– Imali smo dvadesetosmostepenu skalu za sedam tipova ponašanja koja sačinjavaju agresivno ponašanje dece koja pohađaju vrtić. Tih sedam stavki uključuju stvari koje se tiču fizički agresivnog ponašanja dece, bes, impulsivnost i uništavanje imovine. Pitali smo roditelje da li se dete na taj način ponaša „nikad“, „retko“, „ponekad“, „često“, ili „veoma često“. Onda smo to kodirali na skali od nula do 4, pa je moguć raspon 28. Bilo je sedam stavki, i teoretski govoreći, deca bi veoma šesto mogla da manifestuju bilo koju od njih. Prosečan rezultat je bio oko 9, i ako je detetov prosečni rezultat oko 9, onda povećanje od jednog stepena otkriveno kod deteta sa složenim srodnicima znači da je povećanje ukupnog rezultata 10 posto.

Šta to kod života sa polubraćom i polusestrama može da natera dete na agresivno ponašanje?

– Jednostavan odgovor je da našim istraživanjem nismo došli do odgovora na to pitanje. Uzimali smo u obzir tri objašnjenja: porodične resurse kao što su novac, vreme i emotivna energija uložena u decu; način roditeljstva; i činjenice iz biografije roditelja koje su mogle da dovedu i do formiranja složene porodice, i do problematičnog ponašanja dece. Te stvari ne menjaju odnos između polubraće i polusestara, i ponašanje dece kada krenu u vrtić.

Koje druge oblasti u okviru ove teme biste voleli da istražite u budućnosti, na osnovu svojih trenutnih otkrića?

– Postoje tri puta. Jedan je da se direktno promatara odnos između polubraće i polusestara, i rođene braće i sestara. Drugi je da se posmatra da li se porodični resursi raspoređuju podjednako, u zavisnosti od međusobnih odnosa te dece. A treći je doći do više informacija o roditeljima sa kojima deca ne žive – na primer, razvedenim tatama koje deca posećuju vikendom – i razmišljati o tome u kakvoj su oni interakciji sa decom u domaćinstvu, i kako se taj efekat širi i na dinamiku odnosa sa polusrodnikom.

Imate li ikakvog uvida u to da li će se to agresivno ponašanje preneti i u zrelo doba?

– U našim istraživanjima smo ispitivali da li život sa složenim srodnicima kada dete ima četiri godine utiče na njegovo ponašanje kada ima pet, baš kada krene u vrtić. Postoji još jedno istraživanje čiji rezultati otkrivaju vezu između života sa polubraćom i polusestrama i delinkventnog ponašanja u periodu adolescencije. Ima dokaza da u različitim životnim uzrastima postoji konzistentna veza sa takvom vrstom složenosti porodice, kao i sa rizičnim i agresivnim ponašanjem.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu