Kad se čovek upušta u kartašku igru koju je osmislio Vinston Čerčil a proizveo bivši ministar vojni Donald Ramsfeld, tome treba prići ozbiljno. Zato sam sinoć nalio solidnom količinom skoča i pokrenuo Ramsfeldovu novu besplatnu igru za iOS po imenu Čerčilov pasijans. Ajped sam položio na visoki radni sto za kakvim su obojica velikana svojevremeno volela da rade s nogu. Ukratko, utisci su sledeći – možda pasijans i nije zaboravljeni arhaizam u ovo doba blokbaster igara i društvenih medija, a možda to čak i ne govori skoč iz mene.
Delom me je igra privukla zato što je tako poznata. Ne znam da li sam celu partiju pasijansa u bilo kojoj formi odigrao još iz vremena kad nam je AOL trpao CD-ove u poštanske sandučiće, ali ipak sam lako skliznuo u proces slaganja naizmenično crvenih i crnih i karata u četiri duge kolone, od kralja do keca.
Videos by VICE
Odstupanja od norme su ipak značajna, i možda će uspeti da me svuku sa Bejeweled Blitz koju igram svakodnevno. Ovde postoji i „pobednički niz”, osam štekova gore desno gde treba složiti karte po boji, od keca do kralja. Sa leve strane se nudi „đavolja šestorka”, skup karata koje se mogu staviti samo u pobednički niz, ne u standardne kolone. A još postoji i tajmer. Do prve pobede na srednjem nivou težine stigao sam za nešto manje od 20 minuta, i rekao bih da je bilo mentalno zahtevnije od osnovne verzije koja je nekada išla uz Windows OS.
Igra tvrdi da je Britanski buldog, predivni Čerčilov nadimak, lično osmislio ova pravila, a zatim ih preneo belgijskom političaru Andréu de Sterkeu tokom dugih noći dok su izgnani belgijski zvaničnici čekali da se završi Drugi svetski rat. De Sterke je kasnije podučio Ramsfelda dok je ovaj služio kao NATO ambasador u Belgiji tokom sedamdesetih. Ramsfeldu se svidelo to što je ova verzija teža i strateški sadržajnija, što traži od igrača da – kako bi Čerčil rekao – nikad ne odustaje. Navodno već četrdeset godina igra tu verziju u fizičkom obliku. Digitalni Čerčilov pasijans se u velikoj meri pridržava pravila na kakva je Ramsfeld navikao, uz dodatak crno-belih snimaka iz rata i „kampanje” koja prati Čerčilov uspon do pozicije predsednika vlade kroz table pod nazivima kao što je „Kadet iz Sandhursta.”
Kako ističe Wall Street Journal, Ramsfeld nikad ne bi uspeo da sam priredi ovu igru za iOS – čovek jedva ume da koristi kompjuter, a kamoli programira. Umesto toga, njegov bivši asistent Kit Urban je dizajnirao igru uz pomoć firme po imenu Snapdragon Studios, a Ramsfeld se ograničio na konstanto ispaljivanje kratkih poruka, baš kao što su funkcionisali tokom dve godine koje su proveli na vlasti. Dnevnik dalje navodi da je Čerčilov pasijans „verovatno jedina igra ikad napravljena tako što je 83-godišnji idejni tvorac diktafonom snimao uputstva za programere.”
Imajući u vidu ovaj pedigre, igra je ispala daleko bolja nego što sam očekivao. Tehnološka stručnost nije baš odlika vašingtonske stare garde, ali Ramsfeldova igra odiše stilom kakav nedostaje među šarenišom i reklamama prisutnim kod konkurencije.
Nema animiranog Čerčila da vam kevće instrukcije iz lebdećih mehurića. Površina je prost drveni sto kakav je i sam Vini mogao da koristi. Muzička pratnja podseća na stare vesti sa trake, ili na simfonijska dostignuća filmova kao što je Spašavanje redova Rajana. Čak ni model isplate nije osmišljen tako da čoveku na prepad razori novčanik; nudi samo nasumični režim za 4.99 dolara, dodatne špilove za po 0.99 dolara, i sugestije, odnosno, poništavanja poteza po ceni od 5.99 dolara za sto komada. Nisam osetio potrebu za ovim bonusima; bilo mi je zanimljivije da pokušam da sam uočim pravu kartu na pravom mestu i tako se izvučem iz teške situacije. Ramsfeld se, piše Vol strit džurnal, protivio uvođenju poništavanja poteza.
„U životu se takva pomoć retko sreće,” kaže on. „Ali sugestije postoje.”
Ako biste igru radije zaobišli jer se politički ne slažete sa Ramsfeldom, uzmite u obzir da deo zarade ide dobrotvornim organizacijama za pomoć ratno-vojnim invalidima i grupama za „očuvanje Čerčilovog nasleđa.”
