U petak popodne stajao sam u zbijenom redu više od 300 ljudi na Trajbeka film festivalu 2015. Nisam, međutim, bio tamo da bih gledao najnoviji opskurni nezavisni film — otišao sam da vidim nezavisnog filmskog stvaraoca za kog ste svi čuli: Džordža Lukasa.
Kažem nezavisnog zato što milijarder koji se obogatio na Zvezdanim ratovima danas sam finansira sve svoje filmove. Lukas je možda stvorio Savez pobunjenika, ali u stvarnosti sebe doživljava kao velikog buntovnika koji se bori protiv filmskog establišmenta. A njegovo rušenje ikona doseglo je vrhunac u razgovoru sa Stivenom Kolberom na bini Trajbeka film festivala. Dok slušate Džordža Lukasa, shvatate da on sebe ne doživljava kao medijskog mogula. Umesto toga, on je nepriznati eksperimentalni filmski stvaralac koji krvari za svoju umetnost više nego što možete da zamislite.
Videos by VICE
Noseći snežnobelu bradu, “novi” Stiven Kolber započeo je razgovor rekavši Džordžu Lukasu: “Iseći ću vas na komade! Kako se usuđujete da me zabavljate tako!” Ali u narednih sat vremena, Kolber je uglavnom bio uviđavan, a njegove šale skoro nikad nisu išle na Lukasov račun. Džar Džar Binks nije ni pomenut, a Kolberova najveća kritika ozloglašenog Lukasovog petljanja s originalnim filmovima i serijala o Zvezdanim ratovim uglavnom se svela na rečenicu: “Mislim da posedujem 14 različitih verzija vaših filmova.”
Umesto toga, razgovor jednog od najduhovitijih ljudi u Americi i jednog od najuspešnijih režisera svih vremena uglavnom se ogledao u nizu reminescencija. Kolber se prisećao svog detinjstva kao obožavaoca Zvezdanih ratova , a Lukas svojih početničkih dana kao filmskog stvaraoca.
Podsetivši se svojih ranih uspeha, Lukas je govorio kao umorni vojnik kog su zvali da bije neke tuđe bitke, naročito kad je u pitanju film Američki grafiti . “Bio je to u tom trenutku najuspešniji film svih vremena”, rekao je Lukas s iznenađujućom količinom ogorčenosti, “zato što je snimljen za tako malo novca… svega oko 750.000 dolara.” Dodao je i da je to bio film čiji je scenario napisao na nagovor dugogodišnjeg prijatelja i saborca Frensisa Forda Kopole. Što se samog Kopole tiče, Lukas je nagovestio da je Kopola snimio Kuma isključivo kao neku vrstu usluge studiju Paramaunt i zato što su se u filmu pojavljivali “neki Italijani.”
Ipak, Kopola je bio glavni razlog zašto je Lukas uopšte snimio Američke grafite. “Došao je kod mene i rekao: ‘Nema više tih eksperimentalnih naučnofantastičnih robotskih filmova” — što se odnosilo na Lukasov THX-1138 — “‘Čikam te da snimiš komediju.’ Pomislio sam, mogu ja da uradim komediju. Mogu ja sve!”
Tu je Kolber prekinuo Lukasa: “Dakle, snimili ste jednu od najvećih američkih komedija kao izazov. A ovaj drugi je snimio verovatno najveći film dvadesetog veka, ono, kao uslugu.” Lukas se nasmešio stisnutih usana i klimnuo glavom, kao da su on i svi njegovi slavni prijatelji otelotvorenja lažne skromnosti.
Lukas sebe vidi kao eksperimentalnog filmadžiju koji je bio prisiljen da snima konvencionalne filmove s nečim što je Kolber nazvao “opipljivim, prepoznatljivim zapletom” Čini se da Lukas delimično za ovo smatra odgovornim pritisak prijatelja (poput Kopola), ali najveći problem ima sa “kreativnim industrijskim kompleksom koji pokušava da izradi sve kreativce”. Jedan od rukovodilaca studija zamalo nije dozvolio Lukasu da pusti u bioskope Američke grafite, i da Kopola nije intervenisao, možda nikad ne bi ni bio prikazan. A kad je Kolber Lukasa pitao za rane dane Zvezdanih ratova, ispostavilo se da se desila veoma slična stvar; upravni odbor zamalo nije odobrio prikazivanje filma. Zato što im se, Lukad tvrdi, “prosto nije dopao”.
“Jesu li pitali neke trinaestogodišnjake?”, upitao je Kolber, pre nego što se upustio u nabrajanje hipotetičkih razloga zašto se nekome u fokus grupi nisu dopali Zvezdani ratovi. “Zašto ono dete pomera stvari snagom svog uma? Zašto ih prosto ne podigne rukama? Zašto visoki tip u crnom ima astmu?”
Lukas je otkrio da je u isto vreme, negde 1976. godine, grupa njegovih odabranih prijatelja filmadžija — među njima Martin Skroseze, Stiven Spilberg, Frensis Ford Kopola i Brajan De Palma — uglavnom kritikovala film.
“Brijan je rekao: ‘Šta je, do đavola, Sila?’”, Lukas se prisetio uz smeh. “A ja sam mu rekao: ‘Brajane, ovo nije jedan od tvojih filmova… Na šta je Stiven skočio i rekao: ‘Ovo će biti najveći film svih vremena!’”
Stiven Kolber se složio da su Zvezdani ratovi izmenili njegov život i ispričao Luksu srceparajuću priču o tome kako je osvojio karte za Zvezdane ratove 1977. godine na jednoj lokalnoj radio stanici u Severnoj Karolini.
“Kada se naslov pojavio na platnu”, rekao je on, “meni je to iskustvo izmenilo život. E sad, znam da nisam otkrio toplu vodu — ali Zvezdani ratovi su ostavili veliki utisak na mene.”
“Prilično si uverljiv”, odgovorio je Lukas, u retkom trenutku iskrene duhovitosti čoveka koji uživo deluje mnogo manje zanimljivo od njegovih filmova iz serijala Zvezdani ratovi koji su izmenili svet.
Lukas kaže da ne zna mnogo o novom filmu i da se raduje tome što će sada raditi na eksperimentalnim filmovima za koje misli da “niko neće želeti da gleda”. Ali tvrdi da jedva čeka da gleda novi film u serijalu, Zvezdane staze: Epizoda sedam, koji režira Dž. Dž. Abrams, zato što misli da bi sada zapravo mogao da uživa u njemu.
“Kada sam konačno pogledao prvi film u bioskopu i pojavio se ogromni brod, pomislio sam: Moš mislit’, video sam ovo milion puta. Ja sam to snimio… Ovaj put mislim da mogu da doživim uzbuđenje.”
U jakni a la Volter Vajt, belim patikama i izgužvanoj kariranoj košulji, Džordž Lukas upadljivo nije kul. Kolber je sarkastično opisao Lukasov modni stil kao “glamurozan”, a Lukas je ustvrdio da ima patike koje nosi još od srednje škole. Deluje kao da je Džordž Lukas živeo za svoje filmove i samo za svoje filmove. Sve ostalo u vezi s njim je nužda. On je kao Džedaj Joda, istinski umetnik kome možda ne treba da sudimo samo na osnovu njegovih matoranskih famerki.
Pominjući svoje dečačko iskustvo prvog gledanja Zvezdanih ratova, Kolber je izjavio da on i njegovi mladi prijatelji nisu znali kako da pričaju sa svojim vršnjacima sutradan u školi. Kolber je želeo da njegovi školski drugovi znaju da se “svet promenio”, zato što pre Zvezdanih ratova nije bilo “svemirskih filmova” sa kojima su mogli tako da se poistovete.
Kolber je tada pitao Lukasa šta misli da je “promenio” u svetu filma, na šta je Lukas odgovorio da je “sva umetnost tehnologija… a da samo ljudi imaju sposobnost da se emotivno vežu za umetnost… Zvezdani ratovi su u suštini nemi film.”
“Dakle, zvuk nije bitan?”, pitao je Kolber.
“Ne”, odgovorio je Lukas, a potom, ponašajući se poput neke rok zvezde koju nije briga za tekstove svojih pesama, objasnio: “zvuk je 50 odsto filma. Ali ne i dijalog. Mene dijalog ne zanima. Znam da sam poznat po drvenastom dijalogu.”
“Džordž”, odgovorio je Stiven Kolber s ljubavlju, “taj dijalog je ručno rađen.”
Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu
