Upoznajmo najveću ugroženu socijalnu grupu u Srbiji: naše starije sugrađane

Verovali ili ne, živimo u matoroj zemlji. I kada kažemo matoroj mislimo bukvalno na to. Svaki peti stanovnik Srbije stariji je od 65, a svaki sedmi mlađi od 15 godina, čime se naša zemlja svrstala u grupu demografski najstarijih u svetu. Pre dve godine, prosečna starost u našoj zemlji dostigla je rekordne 43,4 godine.

Ne brinite, niko nam nije hakovao sajt u službi motivišućih slogana za rađanje dece i ovo nije prikrivena kampanja za podizanje nataliteta, ovoga puta zadatak nam je da osvestimo ko su ti ljudi koji čine ovoliki deo naše populacije, kakvi su njihovi životi, šta ih zanima i koliko su zapravo različiti, iako ih često klasifikujemo stavljajući ih u jednu istu fioku “penzionera” ili “starih”.

Uprkos brojnosti, ova populacija ostaje nevidljiva, njena moć i uloga su zanemarene, a njihovi životi potpuno isključeni i skrajnuti iz sistema. Oko 45 odsto penzionera mesečno prima manje od 24.000 dinara koliko iznosi egzistencijalni minimum.

Kroz dokumentarni serijal Zrela Srbija koji je uradila CRTA, zajedno sa nama već poznatim autorima koji su sarađivali i radili dokumentarne serijale za VICE - Oliverom Milenković i Miškom Bilbijom - imamo priliku da bolje upoznamo ove ljude koji su svuda oko nas.

Putem ličnih i vrlo raznovrsnih priča oni svedoče o sveprisutnosti diskriminacije starijih, ali i o istrajavanju i želji da budu sagledani kao politička bića i aktivni stanovnici ove zemlje. Oni beže iz usamljenosti pokušavajući da razumeju svet koji ih često zaboravlja.

Gordana, Toma, Predrag i Šilja nisu letargični pojedinci hipnotisani istim stvarima i vizijama. Oni vode različite živote, mnogo su aktivniji nego što to uglavnom zamišljamo, ali i iznevereni sistemom i ljudima koji često žmure na njihovo postojanje. Oni žele da budu sagledani kao pojedinci koji imaju svoje profesije za sobom, ali i hobije, interesovanja, političke poglede i promatranja koji i dalje žive, iako se često ne uzimaju kao relevantna.

Nakon gledanja ovih dokumentaraca postaje jasno da, iako često marginalizovani i sa oduzetim osnovnim odličjima dostojanstva, ovi ljudi, pojedinačno, imaju šta da ponude svetu, a naročito mladima. Oni nisu jedinstvena grupa, povezuje ih samo broj godina (i oduzimanje penzije), već često riznica bogatog iskustva i zrelosti, koja i te kako ima šta da nam ponudi, a zauzvrat traži samo razumevanje, nekog da ih čuje, vidi i razume.

Tako da, sledeći put kada se razbesnite zbog nekog dekice koji odugovlači na kasi, bakice koja ne zna na koji šalter da ode u Pošti, ili na pripadnika starije generacije koji je deo vaše porodice, setite se Gordane, Tome, Predraga ili Šilje, njihovih priča, želja i problema. Sigurni smo da će se slika koju imate o starijima barem malo promeniti.