Da li polako shvatamo da Fejsbuk gubi svaki smisao

Možda bi se moglo reći da je velika vest što je Fejsbuk odlučio da ukloni gotovo sav sadržaj sa njuzfida koji dele brendovi, izdavači i medijski portali, želeći da opravda titulu društvene mreže i sadržaj učini upravo društvenim, tj. više ljudskim. Odluka do koje je Mark Zakerberg došao nakon višemesečnog ispitivanja koje je sprovodio čitav tim stručnjaka trebalo bi korisnicima da ponudi mnogo više “smislenog sadržaja”.

- Želimo da budemo sigurni da naši proizvodi ne služe samo zabavi, već da su i dobri po ljude – rekao je Zakerberg u intervjuu.

On je takođe rekao da Fejsbuk želi da smanji količinu tzv. pasivnog sadržaja – video snimaka, tekstova i ostalog sadržaja koji od korisnika zahteva minimalan mentalni napor – kako bi kvalitetnije provodili vreme na sajtu. Želi da vrati prave vrednosti digitalnog sveta i podstakne ljude na interakciju, natera ih da ponovo kače lične fotografije i pišu jedni drugima po zidu, umesto što samo šeruju tuđe objave, zombifikovano lupaju lajkove i emocije.

Ističem da bi se moglo reći da je u pitanju velika vest, da Srbija već nije bila među šest zemalja u kojima se testirao Explore Feed, opcija uz pomoć koje se na njuzfidu mahom pojavljuju postovi vaših prijatelja. Been there, done that. Međutim, moglo bi se zaista reći da je u pitanju velika vest jedino kada bi nekoga bilo briga.

Ko sam ja da tako samouvereno napišem da nikoga nije briga za defintivno jednu od najvećih promena od samog osnivanja Fejsbuka, društvene mreže koja je obeležila deceniju, oblikovala generaciju? Da li sam ekspert u oblasti društvenih mreža? Ne, ali to nije skoro niko. Međutim, pošto sam novinar, ova promena će, u manjoj ili većoj meri, pozitivno ili negativno, ipak uticati na određenu sferu mog posla. Ali ono što je još važnije za čitavu priču o sadržaju i što mi, u neku ruku, daje kredibilitet za ovakvo pisanje – jeste to što sam korisnik Fejsbuka. Ulogovan sam više od jedne decenije. A ovde se ne radi toliko o klikovima, brojkama i strategijama, koliko o sadržaju koji sami obični korisnici dele među sobom.

Napravio sam Fejsbuk profil 2007. godine. Ne ističem to kao nekakvu prednost ili pokazatelj naprednog i vizionarskog pogleda u tehnologiju za to vreme, jednostavno, tada su još uvek svi visili na Majspejsu, a na Fejsbuku su bili samo štreberi. Iz čitavog odeljenja, samo troje ljudi je imalo profil.

I Fejsbuk je tada funkcionisao drugačije. Nemam blagu predstavu o kakvom preuzimanju aplikacija sa tuđih profila se radi, ali, da, ljudi su 2007. godine radili ono što Fejsbuk želi da oživi sada.

Kako je vreme prolazilo, Fejsbuk se razvijao kao društvena mreža, menjajući usput osim interfejsa i tehničkih karakteristika i same navike korisnika. Ako sada, posle deset godina, kao parameter društvenosti na Fejsbuku uzmemo broj okačenih fotografija i javno ispisanih reči, mogli bismo reći da smo svi postali zatvoreniji na ovoj platformi.

Ali to teško da ima veze s tim što smo (doskoro bili) zapljusnuti vestima i viralnim sadržajima sa svih strana. Možda više ima veze sa tim što smo, kako ga je Zakerberg lepo okarakterisao, smisleniji sadržaj krenuli da delimo na drugim mestima.

Kada želimo da delimo fotografije iz svog života, idemo na Instagram. Ako žudimo za iznošenjem stavova i raspravom u ograničenom broju karaktera, ulogujemo se na Tviter. Tražimo dejtove na Tinderu, organe i drogu na Dark vebu.

A šta nam ostaje na Fejsbuku? Pa, gotovo ništa.

Kada je Zakerbergova platforma krenula sa testiranjem Explore Feeda, nisam bio besan, niti ogorčen, već samo neverovatno smoren. Fora je u tome što me je Fejsbuk sa godinama ulenjio. Tamo pratim sve stranice koje me svakodnevno obaveštavaju o omiljenom sadržaju, tako da ne moram pešaka da idem na sajtove. Ali odjednom toga gotovo da nije bilo. Cyanide and Happiness stripove i najave premijera serija potisnuli su ljudi sa onlajn peticijama i statusima u kojima pitaju da li neko ima ili zna nekog ko ima električnu bušilicu na zajam, uz napomenu da vraćaju odmah. Njuzfid se pretvorio u vrtlog dosade sa pokojim sponzorisanim postom.

Ilustrovaću vam kako to izgleda, iako to možete i sami da vidite na svom njuzfidu.

Vidite, među ovim postovima suštinski nema ničeg lošeg, ali opet ne možete reći da je ovo nešto čime čovek treba da se oduševi. Što je najgore, posle ovih najnovijih promena, ne postoji nikakav nagoveštaj da će se stanje ikada poboljšati.

I neki će reći “Pa samo jedan klik te deli od takvog sadržaja”. Pa da, ako ste se prekjuče prvi put u životu konektovali na internet, pa pomahnitalo klikćete na sve živo, uključujući banere sa virusima, da, to je samo jedan klik. Ali ukoliko ste dugogodišnji korisnik, znate da taj jedan klik zahteva napor, oduzima čitavu večnost i da mora da se stvori navika kako bi do njega došlo. Prošla su četiri meseca otkako postoji Explore Feed opcija, a ta navika se kod mene još uvek nije rodila.

Možda sam ja ekstreman primer korisnika zato što prelako hajdujem ljude čije me objave smaraju. Ali ako bih krenuo od samog sebe, ja sam ultimativni smarač na Fejsbuku. Uglavnom kačim sadržaj koji se tiče mog posla. Nekada sam egoističan pa kačim sopstvene tekstove, nekada sam ponosan na rad kolega, pa delim njihove tekstove i filmove, a nekada prosto teram ljude da se dive genijalnošću Dejmona Albarna. Ukratko – smaram i ko zna koliko ljudi me je do sada otpratilo.

Ali hej, Fejsbuk je sproveo detaljno istraživanje i Mark Zakerberg ističe da je kompanija otkrila da "ako koristimo društvene mreže kako bi se povezali sa ljudima do kojih nam je stalo, to može biti dobro za nas. Možemo se osećati više povezani i manje usamljeni i to je u korelaciji sa dugoročnim merilima za srećan i zdrav život. Sa druge strane, pasivno čitanje tekstova ili gledanje klipova – pa makar oni bili zabavni ili informativni – možda i nije toliko dobro."

I mogu da se složim sa ovom izjavom. Recimo da je greota što se Fejsbuk iz društvene mreže pretvorio u prostor za oglašivače, njuz portale i besmislene klikbejt stranice. Ali to se nije desilo preko noći, već su mnogi od nas postepeno umanjivali lični sadržaj i krenuli samo da šeruju i reaguju na tuđi. Podaci iz 2016. godine ukazuju na to da postoji ogroman pad u objavljivanju ličnih stvari na Fejsbuku i to, barem ovoj društvenoj mreži, pravi veliki problem.

Postoje i stranice koje su pronašle korist u ovakvom kreiranju sadržaja i njegovom deljenju. Reč je o nekakvoj sivoj zoni koja obitava između novinarstva i razonode. Nešto o čemu se verovatno, da nije interneta, nikada ne bi ni komentarisalo, niti bi u tradicionalnom smislu postalo vest. Govorim iz prve ruke, zato što sam se sam koristio istim tehnikama u svom radu, skupljajući građu upravo sa takvih stranica. Kao kada sam pisao o tome što je divlja svinja pojurila Novosađanina preko gradskog trga ili što ljudi piju limuadu iz sijalice ili dobijaju picu dronom na kućnu adresu.

I postoji milijardu sličnih primera. U pitanju je sadržaj koji nije potekao iz novinskih agencija ili drugih zvaničnih izvora, već uglavnom sa društvenih mreža, evoluirajući u vest, mim, gif i dobijajući epiloge koji bi se nekada činili beskonačnim. Nastajao bi začarani krug u kome se nije znalo šta je odakle izvorno poteklo, šta je starije, kokoška ili jaje, klik ili neki drugi digitalni pandan.

Problem je u tome što, bez obzira na plemenite ciljeve (lol) Marka Zakerberga, novi Fejsbuk jednostavno ne nudi dovoljno smislenog sadržaja koji kreiraju sami korisnici, a koji bi mogao da ispuni prazninu koju su ostavili brendovi, izdavači, njuz portali i stranice. Naravno, sa vremena na vreme se pojavi po neki post koji ima veze sa ljudskim životom, recimo, ako je neko od vaših prijatelja zaglavio na šalteru u Zavodu za socijalno, pa je napisao status od 670 karaktera jer to ne može da uradi na Tviteru, pa se u komentarima nakačilo njih trideset, još je neki tip iz Socijalnog čuo da se odvija rasprava na Fejsbuku, pa ga je dodao za prijatelja kako bi odbranio instituciju u kojoj je zaposlen. Ali većina ljudi će samo pitati da li neko iznajmljuje stan na Paliluli.

Ali Fejsbuk zaista daje sve od sebe da nas zadrži, čak i igra na najjeftiniju moguću kartu – nostalgiju. Provalili ste odavno opciju “Na današnji dan”, nešto slično onim insertima sa televizije kada vas podsećaju na rođendan Nadežde Petrović, preko koje Fejsbuk pokušava da vas podseti na neka ranija vremena kada je imao zaista veću ulogu u vašim životima. Istu funkciju imaju i oni retrospektivni pregledi prijateljstva. Međutim, pogledajte notifikacije i šta ćete videti? Onog tipa koji traži skriptu iz fizičke hemije u grupi sa faksa koju ste zaboravili da napustite po diplomiranju.

Kao što ljudskost i smisao nisu nestali sa Fejsbuka preko noći, tako se neće ni brzo vratiti promenama na algoritmu. To je kao regenerisanje tkiva, potrebno je vreme. Mark Zakerberg je u intervjuu za Njujork Tajms izjavio da očekuje da ljudi provode manje vremena na Fejsbuku, ali da to vreme bude provedeno kvalitetno. Prvo očekivanje mi sada već deluje logično, oko drugog sam malo više skeptičan.

Ali pored toga što treba da povrati objave svojih korisnika, Fejsbuk takođe mora da povrati i njihovo poverenje. Prema studiji koju je prošle godine sproveo The Verge, obuhvativši pet velikih tehnoloških kompanija, Fejsbuk ima najveći procenat ljudi koji mu ne veruju, najniži procenat kojima se dopadaju njegove usluge i najmanji broj korisnika bi ovu društvenu mrežu preporučili nekom od prijatelja. Za ovakve rezultate mogu zahvaliti neverovatnoj količini lažnih vesti, ekstremističke propagande i gotovo zastrašujućoj taktici preporučivanja ljudi koje možda poznajemo. Čak je i Fejsbuk priznao da je možda loš po samu demokratiju. Komentarišući mešanje Rusije u izbore u Americi, širenje lažnih vesti i govora mržnje, Fejsbukov civic engagement product menadžer Samid Čakrabarti napisao je da bi “… voleo da mogu da garantujem da pozitivne strane nadmašuju negativne, ali ne mogu”. On je na svom blogu napisao da je Fejsbuk ranije imao pozitivan uticaj prilikom događaja poput Arapskog proleća, ali da je sada situacija ipak drugačija.

Pritom, promene u njuzfidu uopšte ne garantuju da će iskoreniti lažne vesti. Slovački novinar Filip Struharik, koji je proučavao efekte Explore Feed opcije, došao je do rezultata koji pokazuju da je broj reakcija, komentara i šerova na mejnstrim njuz portalima opao mnogo više nego na stranicama koje pružaju manje kvalitetnog sadržaja. Ozbiljni njuz portali osetili su pad od 40 procenata, dok sajtovi sa lažnim vestima trpe pad od jedva 30 posto.

VICE, kao i mnogi drugi mediji, neće ostati netaknut u čitavoj ovoj priči. Već sam razgovarao sa nekim stručnjacima iz ovih oblasti i saznao da, iako na prvu loptu deluje zastrašujuće, ipak nije sve izgubljeno i da je ovo šansa da kao medij još više poradimo na kvalitetu sadržaja koji nudimo publici. Kolege iz MOTHERBOARD-a takođe ističu da ovakav potez na duže staze ne bi trebalo da ima loše posledice. Dakle, zadržaćemo poslove, to je dobra vest.

Ali ako zanemarimo strogo poslovnu stranu svega, ponovo se vraćamo na to da je Fejsbuk u zabludi, naivno verujući da je to platforma na kojoj ljudi dele neverovatno zanimljive detalje iz svog života sa ljudima do kojih im je stalo, a ne društvena mreža na kojoj smo sve otuđeniji i kojoj sve manje i manje verujemo. Sadržaj koji je donedavno bombardovao njuzfid samo je maskirao verovatno svima znanu činjenicu, da na Fejsbuku nema šta da se radi i da bi verovatno svi odavno zapalili odatle da nije mesindžera i iventova.

Uklanjanje sadržaja iz njuzfida i vraćanje društvene mreže korenima je veliki korak za Fejsbuk. Doduše, unazad. U period kada je tu bilo nas troje iz odeljenja i ništa se nije dešavalo.

Još na VICE.com:

Šta društvene mreže koje koristite za muvanje govore o vama

Dao sam tati da upravlja mojim Fejsbuk nalogom nedelju dana

Izumiteljka dugmeta 'lajk' želi da prestanete da se brinete oko lajkova