Filmovi koji dokazuju da biti singl za Dan zaljubljenih nije kraj sveta

Dolazi Dan zaljubljenih, vi ste sami i mislite da je to užasno. Okej, verovatno jeste, ali to je realnost koja okružuje vas i još samo više miliona ljudi na planeti i bolje je da što pre to prihvatite.

21. vek je vek samovanja i trenutno jedni od njegovih vodećih reprezenata (pored desničara, verskih fundamentalista i autoritarnih lidera) su singl ljudi. Ali brojke ne pokazuju samo da ljudi ostaju duže vreme sami pre nego što nađu nekoga. Ne, sve veći broj ostaje singl zauvek. Prema podacima PEW istraživačkog centra iz 2014. godine, procenjuje se da do trenutka kada današnji mladi budu imali u proseku 50 godina, svaki četvrti čovek će biti singl.

To zvuči malo depresivno, ali ne treba ostavljati prostora za paniku niti za ogromnu tugu. Biti singl zapravo može da bude sasvim okej. Možda.

Šta može da bude okej u tome da sami večerate, sami ležete u krevet i da u sve ostale aktivnosti koje biste radije praktikovali sa nekom osobom vi radite sami? Iskreno, nemam pojma. Osim ako niste sociopata ili mizantrop, ne mogu da nađem neku očiglednu prednost singl života naspram emotivne veze.

Kada ljudi tuguju ili se osećaju usamljeno, često beže u fiktivni sved. Bindžovanje serija i filmova predsavlja moderni eskapizam i mislim da lek upravo leži u tome. Doduše, terapija koju bih ja prepisao svim usamljenicima je malo radikalna, ali možda upali. U pitanju su filmovi u kojima glavni junaci ostaju i jedini akteri, često i sami na svetu.

Ako mislite da je to što ste singl najveće sranje, ovi filmovi će vam dokazati da nije. Jer ako tip može da preživi dve godine u svemiru zahvaljujući samom sebi, možete i vi da izgurate jedan Dan zaljubljenih.

Moramo da izuzmemo činjenicu da je Mars idealno mesto na koje treba poslati Meta Dejmona i ostaviti ga tamo, jer bi onda ovo ispao super pozitivan film o spasu čovečanstva. Ali da, Meta Dejmona tokom svemirske misije ostave na Marsu, pretpostavivši da je mrtav, i on mora da pronađe način da javi ljudima na Zemlji da je ipak živ i da bi bilo lepo da pošalju nekoga po njega. Met Dejmon na Marsu ima samo jedan folder sa disko muzikom, nekoliko gotovih obroka i svoj mozak.

Još uvek nije jasno kako u potpunosti nije izgubio razum ili odustao nakon prve prepreke, jer ono, nalazi se sam na planeti na kojoj ne može da diše napolju bez astronautskog odela. Ali eto, to je dovoljno da napravite paralelu sa sopstvenim životom. Šta to vi imate što Met Dejmon nema na Marsu?

Prvo – imate vazduh. Čak i da živite na Slaviji, opet možete da izađete napolje bez veštačkih respiratornih pomagala.

Drugo – sigurno imate veći izbor muzike od jednog foldera sa pesmama Boni Em. Kada vam je teško, možete da pustite Eye of the Tiger i motivišete se da uradite nešto sa svojim životom. Met Dejmon to ne može, pa je opet uspeo da se vrati na Zemlju.

Treće – ne morate sami da sadite krompir. Čak i da morate, sigurno radite to u lakšim uslovima od lika na Marsu.

Godinu dana nakon što smrtonosni virus pogodi planetu, Fil Miler je verovatno jedini preostali čovek na planeti. On pokušava da pronađe preživele putujući po Americi, ali mu to ne uspeva, pa se vraća u svoj rodni grad Takson. Tu se stalno zajebava. Izležava se u bazenu, kugla sa akvarijumima, čak i udara automobile jedan o drugi. Međutim, to mu nakon pet meseci dosadi, jer je, nažalost sam. Odlučuje da se ubije.

Trenutak pre nego da se kolima zabije u metu koju je nacrtao, Fil vidi dimni signal. Tada upoznaje Kerol.

Šta možete da pokupite iz ove serije? Pa, sigurno ne treba da pokušate samoubistvo, ali možete makar da se zajebavate kao Fil. Kada ste singl, mnoge stvari su vam dostupnije i imate više vremena za sebe. Znam da ovo nisu nikakvi argumenti, ali izguraćete nekako. Uostalom, ako je Fil našao nekog na praznoj planeti, verovatno i vas negde čeka srodna duša. Doduše, možda ne već u prvoj sezoni, ali budite strpljivi.

Ljudi generalno vole Džejmsa Franka i kažu da bi mogli da gledaju njega i kako otvara pakovanje keksa (to se malo promenilo u poslednje vreme). Ali bez obzira da li ga volite ili ne, 127 Hours je film koji je relevantan za vas.

Džejms Franko je Eron Ralston, penjač koji ostaje zarobljen ispod stene nakon što je otišao sam u obilazak kanjona u Juti. I čovek se odmah zapita – šta radiš u Juti? Ili još preciznije – šta radiš sam u Juti?

I koliko god vam je sranje, makar bili sami, bolesni i u zatvoru, sigurno vam nije loše kao Džejmsu Franku pod stenom, zar ne?

Nemam blagu predstavu šta je ovo, ali naslov obećava. Čim imate film koji vam u samom naslovu nagovesti da će vam objasniti stvari koje vas zanimaju i zbog kojih ste prvenstveno uzeli da gledate baš taj film ne može da bude promašaj.

Trejler pokazuje da je ovo film koji ne bi mogli da gledate ni sa kim drugim. Prijatelje ne bi mogli da ubedite da gledaju ovo sa vama, a i da ste s nekim u vezim, ne bi pogledali ovaj film, pa čak ni da vam učine iz ljubavi. Ali zato možete da odgledate sa mamom.

Wall – E je robot koji je ostao sam na Zemlji da skuplja đubre. I njemu je kul što je sam, ne žali se na zanimljivost, ni na obim posla, što je čudno jer je čitava planeta prekrivena đubretom. Zapravo, Wall – E postaje sjeban tek kada neko dođe na Zemlju i vrlo brzo sa nje ode. U pitanju je Eva, drugi, fensi robot u koju se Wall – E zaljubljuje.

Od svih filmova sa liste, velika je verovatnoća da će vas jedino Wall – E rasplakati i naterati da suze i jeceaje prigušite jastukom koji vam je kupila osoba koja vas je upravo šutnula. Ali vas takođe uči da, ukoliko zaista želite nešto, morate prvo da iskopate po đubretu. Ne pravom đubretu, tu nećete ništa naći. Đubre je samo metafora za vaš mizerni život.

Aktivisti za zaštitu životinja oslobađaju zaražene šimpanze, koje ujedaju jednog od njih i tako se zajebani virus proširi čitavom planetom.

28 dana kasnije, kako glasi prevod ovog filma, Džim (Kilijan Marfi), kurir na biciklu se budi u bolnici i ubrzo provaljuje da je čitav grad prazan. Kreću da ga jure inficirani ljudi, ali mu u pomoć pristižu Selena i Mark.

Ovaj film će vas naučiti da prosto pustite stvari, jer niste uvek vi krivi za sve. Nekada krivica pripada aktivistima koje krasi jednocifreni IQ.

Postoji više filmskih adaptacija romana Ričarda Metisona “Ja sam legenda”, ali hajde da obratimo pažnju na najnoviju, isprva obećavajuću, ali na kraju razočaravajuću, verziju sa Vilom Smitom. Zapravo, mislim da ljudi ne vole ništa sa Vilom Smitom što je došlo posle Princa sa Bel Era, ali to nije vaš problem. Vi ste singl i trenutno mrzite sve, a to uključuje i Vila Smita.

Vil Smit je ostao sam na zemlji, nakon nekakve apokalpise koja je sve ostale pretvorila u nakaze, osim njega njegovog psa. Kako bi ostao pribran, razgovara sa lutkama u video klubu, patrolira praznim gradom i igra golf.

Ako ovi filmovi ne upale, možete probati i sa:

The Man Who Sleeps (1974)

All is Lost (2013)

The Quiet Earth (1985)

The Boy and His Dog (1975)