My First Time kolumna i podkast bave se seksualnošću, polom, i perverzijama iz perspektive radoznale device. „Prvi put“ je ipak nešto više od onog kad ste skinuli mrak, zar ne? Eksperimentisanje, isprobavanje, pomeranje granica, svako od nas je imao bezbroj prvih puteva u krevetu – kako drugačije održati seks interesantnim?
Ove nedelje nam Zoi Lajgon, vlasnica seks-pozitivnog Spektrum Butika, priča o svom ulasku u svet seksualnih pomagala.
Videos by VICE
Prvi put sam seksualni rekvizit kupila potpuno impulsivno. Imala sam osamnaest godina i živela na Menhetnu. Zakoračila sam u jedan od onih majušnih seks-šopova u Vilidžu i rekla sebi: sad ćeš da kupiš par lisica, onako filmskih. Mislila sam da to rade heteroseksualni parovi, sledila sam scenario koji mi je društvo napisalo. Mislim da nisam potpuno zavladala svojim telom i seksualnošću skoro do dvadesete.
Te lisice nikad nisam upotrebila! Nijednom. Ali posle sam prvi vibrator kupila oko 21. godine, i to je bilo to za mene, jebiga. Magic Wand mi je bio fenomenalan. Probala sam i druge, mekše vibratore, čak i one grozne stvari od želea što ispuštaju neke toksične gasove – to nije bilo za mene, ali zato čim sam kupila Magic Wand, osetila sam se kao kraljica.
Odrasla sam u progresivnoj porodici, imali smo primerak The Joy of Sex na polici ali ga ja nisam ni otvorila. Kao mala, nisam se ni usuđivala da istražujem te stvari. Čak i u mojoj vrlo liberalnoj javnoj školi, nikad se nije pričalo o masturbaciji. Učili smo samo kako anatomski funkcioniše seks i začeće. Kad deca potraže informacije o seksu onlajn, neizostavno naiđu na pornografiju – što ne mislim da je tako loše, ali deca bez konteksta ništa neće razumeti. Mene to pitanje zanima: kako obrazovati mlade ljude u dovoljnoj meri da bi, kada naiđu na pornografiju, shvatili da je reč o glumi? Internet mora tim da se pozabavi, jer on evoluira mnogo brže od zvaničnih stavova o seksualnom obrazovanju.
Počela sam da radim u seks-šopu Babeland, gde je prioritet stvarno bio obrazovni aspekt seksualnih igračaka. Stekla sam mnogo iskustva u prodaji i razgovoru sa mušterijama. Babeland me je obučio na planu anatomije, zadovoljstva, rodnih identiteta, postavio temelje za dalje istraživanje. Ubrzo sam počela da pišem o zabludama na koje sam nailazila kod kupaca, na primer o tome zašto su lubrikanti neophodni sa svakim silikonskim dildom da ne bi bilo previše trenja.
Tata mi je neočekivano preminuo 2014., pa sam od nasledstva počela da gradim svoju dildo-imperiju. Otvorila sam Spectrum Boutique, seks-pozitivni seks-šop u Detroitu. Važno je pričati i o novcu; mnogim ljudima u ovom poslu banka neće da izda kredit jer smatra da se radi o rizičnoj investiciji. A nažalost, malo koji privatni investitor je seks-pozitivan!
Otvaranje firme bilo je katarzično iskustvo. U najcrnjem životnom trenutku – izgubila sam tatu koji mi je ujedno bio i najbolji prijatelj – uspela sam da pronađem zrak svetla. Teško mi je da zamislim šta bi moj tata mislio o ovom poslu, ali uvek me je podržavao tako da mislim da bi imao razumevanja.
Najviše na svetu volim da pomažem ljudima da izaberu igračku koja im odgovara. Žene me još uvek često pitaju „Zašto ne uspevam da svršim od penetracije, šta nije u redu sa mnom?” Strašno je tužno koliko njih ima osećaj krivice. Uzrok toga su po meni prikazi intime i seksa kakve često viđamo na televiziji i filmu ili u pornografiji. Kod muškaraca, sa druge strane, stigmatizovana je upotreba masturbacionih pomagala – kao, pravo muško koristi samo pravu pičku; a kod osoba sa vulvom se na to gleda kao na fetiš – ide žena kući da se malo poigra sa dildom.
Strašan je manjak inkluzivnosti kad je reč o seksualnim rekvizitima. Ja bih kao vlasnik seks-šopa želela da ponudim inkluzivna pomagala svih boja, ali ne mogu jer proizvođači prave gotovo isključivo bledo beličaste. Toliko veštačkih genitalija se proizvodi samo u belim tonovima kože. Tako se velikom broju ljudi šalje poruka „ovo nije za vas, niste dobrodošli u ovoj prodavnici”. Veliko se otuđenje javlja kod kupovine prve igračke, mada i na tom planu se stvari postepeno popravljaju.
Toliko mitova i stigme prati seksualne rekvizite. Čak i ja ponekad pomislim, pobogu šta mi je, zašto stalno koristim vibratore tokom seksa, šta nije u redu sa mnom? Onda isključim taj deo mozga i podsetim sebe da sam samo obična osoba kojoj su potrebni orgazmi. Ranije su mi orgazmi bili nedostupni, sada više nisu, pa zašto se onda žalim? Ipak, stigma i mene neka savlada.
Mnogo bismo mogli da naučimo jedni od drugih kad bismo bili otvoreniji i ranjiviji, pred sobom i pred drugima. Kad je samozadovoljstvo u pitanju, nema tu „treba/ne treba”. Prosto priđimo sopstvenom telu sa zadovoljstvom, oslobodimo se obaveze da svaka masturbacija mora da vodi do orgazma. Preporučujem ljudima da počnu da slučaju seks-pozitivne podkaste, da budu brižni prema svom telu, i da lubrikante koriste obilato! Zapanjujuća je činjenica da svi mi živimo sa svojim telom od rođenja, a još uvek otkrivamo neke nove detalje.
