Kako da ne budeš potpuni kreten na ekskurziji

Ekskurzija je meni oduvek predstavljala specifičan fenomen, jedinstveni filter, pa čak i motivator tokom školovanja. Zbog ekskurzije sam popravljao ocene, prelepio omot Eminemovog albuma na kojem ima presečene vene, čak sam se i jednom ošišao kako bih umilostivio roditelje pred kolektivno putovanje. Ako bih ikome mogao da zahvalim za moj školski „uspeh“ i primerno vladanje, to bi bila ekskurzija. Moj oscar winning govor posvećujem njoj.

Svaka ekskurzija je počinjala isto – dogovor sa razrednom o odgovornom ponašanju i ograničenom konzumiranju alkohola koji bi se momentalno prekršio prelaskom naplatne rampe, verovatno zbog osećaja da više nismo kod kuće i ideje da nijedan zakon više ne važi. Novonastali pandemonium bio je raj za klince, dok je nastavničkom osoblju predstavljao paklenu vožnju sa flešbekovima serijala Poslednja ekskurzija. Možda su mislili da je vođenje gomile klinaca u stranu zemlju simpatično poput Lajanja na zvezde, da će im najveću muku predstavljati krišom pojedeni sendviči Bate Živojinovića i trčanje niz starogradske stepenice, ali avaj. Današnji klinci se ne trkaju sa vozom – oni upravljaju tim vozom. Vezanih očiju. Posle dve flaše Baltik votke.

Videos by VICE

Ali stičem osećaj da su stvari u poslednje vreme ipak malo otišle u tri lepe. Povraćanje sa terase i prehlade su zamenjene policijskim privođenjem, bolničkim intervencijama i međunarodnim incidentima.

Kada sam ja poslednji put bio na nekoj ekskurziji – a to je bilo odavno – postojao je scenario od koga se nije odstupalo. Čim se pređe granica, opelješi se prva benzinska pumpa. Kad kažem „opelješi“ ne mislim da gomila srednjoškolaca uleti unutra sa bandanama preko lica i prazni kasu dok dvojica ortaka prete da će pucati u cisternnu sa benzinom ako im se samo učini da neko pokušava da pritisne silent alarm. Ne, samo dvojica uđu u montericama na plus četrdeset i vrate se u autobus vadeći gomilu kinder jaja i toblerone od metar iz rukava.

Kada se stigne do prvog smeštaja, sledi noć u diskaću u kom se igrom slučaja uvek nađu učenici iz drugog grada. Možda jedan deo klinaca pomisli da će zbariti nešto novo ili da će sresti burazera iz četvrte gimnazije, ali ostatak se sprema za salunsku makljažu.

Šta je rezultat svega toga? Profesori razmišljaju da krenu sa obukom bezbedne krađe, kad već ne mogu da odvrate klince od takvih aktivnosti, dok filmografija Džejsona Stejtama postaje obavezna lektira. Jer za Brus Lija ti trebaju nunčake, a one ne mogu baš da se kupe ispred Koloseuma.

Ne vidim ništa loše u malom maltretiranju nastavnika na ekskurziji. To je jedini period tokom školovanja kada dobar deo njih zaista snosi neku odgovornost za učenike. Plus dobijaju dnevnice, a nemaju neke specijalne troškove jer tih pet dana provedu isključivo na kafetinu (okej, ne računamo eventualnu kauciju za palu braću). Ali ovakvi scenariji štete isključivo tebi i tvojim drugarima, dobroj deci koja će odlepiti tek na Brucošijadi. Stoga evo nekoliko saveta kako da ne budeš potpuni kreten, a da ipak zadržiš taj mladalački duh i lažne ideale o slobodi i lepoti života.

Autobus

On će biti vaša prava kuća sledećih nekoliko dana, vaše ognjište koje zajedničkim snagama morate da održite. I biće štrokav, spor i nedostajaće vam vazduha. Ali to ne znači da treba dodatno da ga usereš. Možda sa šesnaest godina misliš da je do jaja izuti se u frotirke nakon obilaska Akropolja, ali realnost je da to samo jebeno smrdi. I kad u busu imaš samo šiber koji ne možeš da otvoriš, jer ne žele da skupljaju nekoga po autoputu, sačekaj granicu ili prvu pumpu da zapališ pljugu. Jer zadimljene prostorije su romantične samo u noar filmovima, a bus bez klime koji se puši je romantičan koliko i iskazivanje emocija Milana Kalinića u emisiji Sve za ljubav.

Možeš da vrtiš koju god hoćeš muziku, bez straha od ukora profesora. Kad sam ja mogao da uvalim Đusovu kasetu, možeš i ti šta god ti padne na pamet. Dobro, nisam je baš ja uvalio. Mene je bilo sramota, pa je drugar odneo, ali kada su prekunuli Kraljevski stil i pitali čija je ovo kaseta, morao sam da prođem stazom srama i trpim Desimirkino „more daću ja tebi“.

Druženje sa vozačima je kul do petog razreda. Ako si stariji, možeš da dobiješ samo lovačke priče o jebanju i kenjanju u pisoare.

Hotel

Fino ponašanje nije obavezno, jer nisi u običnom hotelu, već u hotelu koji prima đake na ekskurziji. Hotelu koji je toliko očajan da je upravniku kul da mu 250 učenika tutnja i urla po hodnicima. Pored tvoje škole neće biti drugih gostiju i zato i treba da te boli uvo za galamu. Jedino ako neko svira Galiju na akustičnoj gitari. Gitaru polomi, a njemu podmetni šećer u prahu u kesici i ocinkari ga kod razredne. Bilo bi kul da u čitavoj toj zajebanciji ništa ne polomiš, zato što ćeš na kraju sve to morati da platiš. Gazde hotela ti neće oprostiti, već će samo vitlati rukama u prazno i drati se na tebi nerazumljivom jeziku. A to je sranje.

Turistički obilasci

Nećeš imati dobrog vodiča, imaćeš jebivetra koji će mumlati u prazno. Moj se zvao Stipe i krenuo je na put u trenerci sa jednom plastičnom kesom. Tvoj će u najboljem slučaju biti u farmerkama i čitaće tekst sa flajera.

U Luvru sam viđao klince kako hvataju beleške od vodiča. Ali oni to moraju da znaju zbog testa. Ti, nesrećniče, pa, i ti bi trebalo da znaš, ali sad… Ima kul stvari i verovatno ćeš naučiti da ih ceniš kasnije, tako da bez opterećenja. Probaj makar da pohvataš gde si bio, u slučaju da ti se nešto ne dopada, da te neko ne prejebe da odeš opet.

Šoping

Ako se u tebi javlja nešto poput patriotizma ili nacionalnog ponosa i smeta ti da Srbe posmatraju kao moderne Hune koji pustoše civilizaciju, onda moraš da prihvatiš činjenicu da sistem robne razmene više ne funkcioniše. Ne možeš da uđeš u prodavnicu, pokupiš dreške za 200 eura u zamenu za dva oraha sa dedinog placa. Ne, ozbiljno, mislim da vlasnici tržnih centara mesecima unapred spremaju strategiju odbrane od srpskih turista uz konsultaciju sa Pink Panterima.

Postoje samo dve situacije u kojoj možeš da razmišljaš o krađi. Ako umireš od gladi i ako planiraš da ukradenim novcem opremiš dečiju klinku za lečenje od karcinoma. Prvo probaj da pojedeš taj šuškavac, a onda razmisli koliko će biti efikasan u medicini.

Plaža

Obično profesori izbegavaju da vode đake na plažu, jer realno, postoje imbecili koji će se udaviti u plićaku, a da pritom nema talasa, vrtloga ni kitova. Kada odeš na more sa porodicom ili ekipom, nemaš još 200 svojih vršnjaka pred kojima moraš da pokažeš svoje kaskaderske sposobnosti, pa je tih tri sata u Bečićima jedinstvena prilika da impresioniraš celu školu. Niko ti ne brani da skačeš na glavu, ali ne moraš baš to da radiš u pola metra dubine. Ne zato što možeš da ostaneš paralizovan, već zato što nije toliko impresivno.

Znam da će ti pasti na pamet da se noću iskradeš sa ekipom i zapališ logorsku vatru. I to je sjajna ideja, pod uslovom da izbegneš metalca sa akustičnom gitarom. Neće ti pomoći da smuvaš simpatiju, a njegovi tonovi će prirodno privući nastavnike. Postoje dva načina da zapališ logorsku vatru. Pravi: sakupiš grane i zapališ na sredini plaže. Pogrešan: rastaviš krevet i slučajno zapališ i sporednu šumu.

Boravak u klubu

Boravićeš u nekom odvratnom klubu (u opisu ekskurzije nazvan diskotekom), koji tokom godine služi za okupljanje veterana i miriše na te iste veterane. Muzika će biti sranje, konobari će izgledati kao odbegli zatvorenici Gvantanama i moraćeš da piješ. Ne znam šta bi moglo da te nadrka ne ekskurziji, ali ako će te piće učini još agresivnijim, onda zajebi. Naredi ljudima da te vežu za cev od bojlera i popij čaj od kamilice.

Okej, recimo da ne možeš da izbegneš tuču u klubu. Ne možeš istrebiti debile koji će se tući sa sopstvenim zemljacima u inostranstvu. Ne postoje adekvatni izbacivači, a profesori će prvi uhvatiti maglu ako izbije sranje. Ali da ne bi završio u grčkom pritvoru, najbolje da promeniš taktiku – budi žrtva. Neka te odmah opauči burazer, a možeš i da se namestiš ortaku iz škole. Možda arkada, lako puca, a ne boli previše. Jer kada si ranjen, čitava pažnja je usmerena ka tebi. Ti si heroj putovanja, tip koji se žrtvovao za kolektiv. Moj drugar je tokom tuče izgubio jaknu, pa su ga okružile devojke i tešile kao da je izgubio dete. Zamisli tek da imaš šljivu na oku. Ili gips!

Poroci mladosti

Ma da si živ i zdrav, pa tome i služe ekskurzije. Ako hoćeš da prošvercuješ nešto, sprijatelji se sa nekim štreberom na koga niko od profesora neće posumnjati. Ranac prepun alkohola na njemu će izgledati kao ranac napunjen atlasom i priborom za insektarijum. Samo znaj, ispiranje u bolnici u inostranstvu je jednako neprijatno kao i u Srbiji. Jebi ga.

Srećan put!

Pratite Uroša na Tviteru