Najvažnije fotografije iz svemira, po izboru naučnika

Članak je prvobitno objavljen na VICE Germany.

Svemirski teleskop Habl (HST) nam već više od 30 godina daje prelepe slike svemira. Zbog njega, svetlucave galaksije krase bezbroj ekrana računara, dodaju dozu realizma naučno-fantastičnim TV serijama i oblepljene su po zidovima studenata fizike širom sveta.

Habl može mnogo više od pravljenja lepih slika. Otkako je 24. aprila 1990. poleteo iz svemirskog centra Kenedi na zadnjem delu šatla Diskaveri, Habl kruži oko Zemlje i obavio je preko milion posmatranja, koja su zauzvrat činila osnovu za preko 15.000 naučnih radova. Zavirio je neverovatnih 13 milijardi godina u prošlost, pokazao nam supermasivne crne rupe, obavio stotine hiljada orbita oko Zemlje i nastavlja da nam pomaže da razumemo naše mesto u univerzumu.

Njegova misija se uskoro bliži kraju. Biće povučen do kraja 2026. godine, kada će ga zameniti NASA-in svemirski teleskop Džejms Veb. Ovaj teleskop se trenutno sprema za upotrebu u svojoj ciljnoj orbiti - 1,5 miliona kilometara udaljenoj od Zemlje. Očekuje se da će njegove prve slike stići na Zemlju ovog leta.

Činilo se da je ovo dobra prilika da zamolimo ljude koji su videli hiljade slika sa Habla da odaberu nekoliko fotografija iz arhive. Sedam zaposlenih u Evropskoj svemirskoj agenciji (ESA) je odabralo svoje favorite i objasnilo šta ih čini tako posebnim.

Kada sam bila dete, sekla sam stare Hablove kalendare da bih oblepila zidove svoje sobe prelepim slikama kosmosa. Sada mogu da pomognem da ove slike izađu u javnosti. Fotografija koju sam izabrala prikazuje neku vrstu skrivenog dragulja. NGC 2525 je galaksija udaljena 70 miliona svetlosnih godina od Zemlje koja čini deo sazvežđa zvanog Pupis sa supermasivnom crnom rupom u centru.

Ako pogledate spoljnu levu spiralu na fotografiji, možete videti svetlu, sjajnu tačku. Ovo je, u stvari, supernova koja bledi, koju je Habl uspeo da sjajno snimi. HST-ove opservacije NGC 2525 činila su deo jednog od njegovih glavnih istraživanja, koe je merilo brzinu širenja univerzuma. Misija nam je pomogla da odgovorimo na osnovna pitanja o samoj prirodi našeg univerzuma. – Betani Dauner, ESA/Habl direktorka za naučne komunikacije.

Kao neko ko radi u svetu umetnosti koliko i u svetu nauke, veoma sam zainteresovan da vidim koje astronomske slike umetnici uzimaju za inspiraciju. Umetnici širom sveta – od onih koji izlažu u prestižnim pariskim galerijama do ljudi koji rade na trotoarima San Pedra – tražili su inspiraciju u Hablovoj kultnoj slici „Stubovi stvaranja“.

Ova slika me skoro svaki dan podseća da je priroda možda najveći izvor inspiracije za umetnike. A to uključuje i povremeno zaboravljeni aspekt prirode: noćno nebo. – Mahdi Zamani, urednik fotografije ESA/Habl i specijalista za metapodatke za astronomsku vizualizaciju

Odlučio sam se za ovu fotografiju jer ističe jednu od stvari zbog kojih je Habl sam vrh astronomije već 32 godine, a to je da radi u niskoj Zemljinoj orbiti [visina manja od 1.000 km od Zemlje; 545 km, u Hablovom slučaju]. Slika pokazuje kako su astronauti na raznim NASA-inim svemirskim letelicama bili u mogućnosti da redovno servisiraju Habl dok je u orbiti, zamenjujući instrumente teleskopa novijim, sposobnijim verzijama. Neki od tih instrumenata, poput kamere širokog polja, sada su u trećoj generaciji. – Kalum Spring-Terner, naučni pisac ESA/Habl

​​Obožavam ove kompozitne slike Urana, pre svega zato što pokazuju Uranovu auroru [polarnu svetlost] koja se kreće dok se planeta rotira; i drugo zato što ističu dve manje poznate činjenice o Uranu – da se rotira bočno i da ima svoj sistem prstenova.

Kao neko ko proučava egzoplanete [planete izvan Sunčevog sistema], jedna od mnogih stvari koje smatram fascinantnim u vezi sa našim planetama je to što možemo da ih posmatramo dovoljno detaljno da možemo da uhvatimo vremenske obrasce i pojave kao što je aurora u realnom vremenu. S obzirom na to koliko je duga većina astronomskih vremenskih skala, to je neverovatno uzbudljivo! –Elenor Spring, naučni pisac ESA/Habl

Ono što vidimo ovde je detaljna mapa skoro čitavog planetarnog sistema koji se menja tokom vremena. Ove slike pokazuju talase prašine koji se raznose iz unutrašnjeg dela planetarnog sistema do njegovog oboda. Potpuna je misterija zašto se to dešava.

Ove slike su takođe snimljene instrumentom koji je na Hablu više od 20 godina, ali nam i dalje pružaju skoro jednaku količinu korisnih naučnih informacija koliko bismo dobili sa neverovatno ažurnim, najnovijim koronagrafom koji se koristi na Veoma velikom teleskopu, u pustinji Atakama u Čileu. – Džon Debes, astronom ESA-AURA

Ovo je jedna od najnovijih slika na kojima smo radili nakon što sam se pridružio timu, i zaista mi se ističe. Za početak, ima mnoge karakteristike koje astronomske slike čine tako jedinstvenim: svetle zvezde, prozračne magline, puno svetla, senki i boja.

Ovo je poslednja slika koju imamo o ovom konkretnom mlazu gasa. Zahvaljujući kombinaciji Hablove sposobnosti da uhvati neverovatne detalje i decenijama napornog rada koji su uloženi u projekat, mogu da se osvrnem na starije slike i vidim kako se pomerio i promenio. To je veoma retka stvar. – Oven Higins, pripravnik u ESA/Habl timu

Voorverps su retki astronomski scenariji u kojima se centralna, aktivna supermasivna crna rupa „isključila“ ili umirila. To stvara odjek jonizacije kvazara.

Osećam da ove slike pružaju neke od najboljih vizualizacija trodimenzionalnih distribucija ovih jonizovanih gasnih struktura, ne samo da unose svetlost u galaksije u kojima su, već i umove učenika kada opisuju uticaj aktivnih galaksija. Videti šta takvi kompaktni objekti čine za svoje galaksije je uvek zapanjujuće. – Travis Fišer, astronom ESA-AURA