Devet bendova koje više ne želimo da gledamo u udarnom terminu na festivalima

Trovanje hranom! Rupčage u zemlji pune govana lišenih proteina! Najlonski mrtvački kovčeg u kom je toliko toplo ili vlažno da ne možete da spavate! Festivali su sjajni! Jer bez obzira na to koliko odlazaka u toalet sa grčevima u stomaku ili besanih noći morate da preživite, sve se isplati kad doživite ključni trenutak vikenda; kao kad pogledate prvi nastup omiljenog benda u udarnom terminu ili zgutate toliko pilula da od The Flaming Lips pomislite da je tajni nastup Basement Jaxx i temeljno uživate u njemu.

E sad, izgleda da su takvi trenuci sve ređi. Jer kako lagano nestaju klinci koji se ne kupaju i spremni su da preko vikenda opstanu na pakovanju čipsa i četiri konzerve sajdera samo da bi gledali nastup Nirvane na stvarno udaljenoj bini, a pojavljuju se vigvami i luksuzne šatre, udarne tačke muzičkih festivala postale su do te mere okoštale i sterilizovane da se radi o istim poznatim imenima, iznova, i iznova, i iznova. Jeste, neki od tih bendova su žive legende, ali je mnogo manje uzbudljivo gledati ih po drugi put, a još gore deveti put okruženi milenijumskim pankerima sa plastičnim cvećem u kosi. Već je vrlo verovatno da ćemo sledećeg leta gledati The Stone Roses, a ozbiljno se priča da će na Glastonberiju nastupiti Muse. Koliko toga još možemo da izdržimo? Molim vas, pre nego što se muzički festivali toliko osuše da vaša baka proba da stavi čedar na njih i servira ih vašem dedi, ne plaćajte više ovoj družini da svira u udarnom terminu. Ionako su već besramno bogati.

MUSE

Čudno je kako ljudi i dalje ozbiljno shvataju Muse i Meta Belamija kad znamo da Mat Belami veruje da su ljudi robovi vanzemaljaca. Kad znamo da piše pesme koje zvuče kao muzika u pauzi između rundi kečerskog meča. Kad znamo da je napisao pesmu o tome kako su članovi Kraljevske porodice potomci džinovskih guštera koji menjaju oblik poreklom iz zvezdanog sistema Alfa Drakonis, samo što to nije mislio kao što je mislio Čarli Bruker… tojest, mislio je ozbiljno. Iz nekog razloga, u svetu muzike likove kao što je Met Belami mi i dalje zovemo "potencijalnim udarnim izvođačima", dok ostatak sveta likove kao što je Met Belami zove Dejvid Ajk.

THE LIBERTINES

"A što The Libertines ne bi nastupali u udarnom terminu na festivalima?", kažete ogorčeno, dok dokono prstima prelazite preko drhtavog crteža u koloru koji ste dobili od Pita nakon što ste mu pisali u zatvor ("Živeli The Libertines!", piše na crtežu. Baš je vickast taj čova.) "Vratili su se. Bolji su nego ikad", kažete, očajnički tražeći pozitivne načine da opišete pesmu "Gunga Din". Ali ne može nostalgija večno da se krčmi, a nakon nastupa na Redingu, Glastonberiju i T In The Park bojim se da je došlo vreme da prema ovoj družini budemo nemilosrdniji od Megi Tačer.

KASABIAN

Oh, vidi, Oasis upakovan za ljude koji idu u klupski provod u džemperima na v-izrez. Njihova muzika je sirova, repetitivna i rudimentarna, kao pračovek koji je po prvi put otkrio ritam lupajući kamen o kamen. Ali pošto su oni talenti koji se ugledaju na Galagere, mnogo pljuju druge bendove u intervjuima a to privlači dovoljno pažnje medija da ih reklamiraju kao alternativu, dok su zapravo samo obični korisnici sajta The Lad Bible u konversicama.

THE WHO

Hajde, Rodžer, ispričaj nam još jednom kako je imigracija uništila ovu zemlju.

FOO FIGHTERS

Čistilište pakla je Dejv Grol koji urla: AH GOT ANOTHUH CONFESSHION TO MAIK!!! u širokougaonu kameru, dok se 100.000 fanova talasa i znoji kao jedan, iznova i iznova i iznova i iznova. Sve dok, na kraju, vreme ne stane, nebo se zacrni, mračna energija obavije građevinsku skelu vremena i prostora, galaksije se pocepaju i naš univerzum konačno popusti pod sopstvenom težinom i uruši se. Svaka čast, Dejv, ovaj put si prevazišao sebe.

KINGS OF LEON

Prosto ne mogu više. Ne mogu da provedem još jedno leto gledajući matorog ćalca u duksu sa kapuljačom na patent zatvarač i slamnatom šeširu kako ušmrkava koku iz noktiju, diže ruku u vazduh, žmuri i urla SOMEWUN LIKE YOUHHHHHH uglas zajedno sa najobičnije odevenim rok bendom u Americi.

KALVIN HARIS

Negde na nekom tavanu u Damfrisu portret Kalvina Harisa skuplja prašinu i postaje sve groteskniji. Ali ne možete njega da krivite što se prodao. Prava umetnost često mora da poklekne pred 200.000 dolara po rezidentnom di-džej nastupu u Las Vegasu, ugovorom sa Pepsi Maksom i reklamama za bokserice. Ali to ne menja činjenicu da je sada isti kao Jay Z bez one prvobitne žestine dok smo još mislili da je sjajan. I ne bi trebalo tome da se radujemo, koliko god dobro zvučalo smrtonosno kreštanje komercijalizovanih trans sintisajzera posle čitavog kartona merloa.

RED HOT CHILLI PEPPERS

Ovde imamo klasičan slučaj legendarnog benda koji je vrhunac dostigao na pola karijere a ostatak vremena proveo postepeno se izduvavajući kao kolač od želea u ormariću, ali će nastaviti da osvaja Gremije i nastupa u udarnom terminu na međunarodnim festivalima iz poštovanja prema prošlim dostignućima. Pogledajmo šta je preostalo sa čim moramo da se nosimo: pevač sa pornićarskim brkovima čiji je jedini ustupak modernim vremenima nastup u pantalonama koje izgledaju kao da su pravljene od skrinšotova razgovara na ajčetu, optužba za jedan od najneubedljivijih nastupa svih vremena na Superboulu (a čak su i Black Eyed Peas nastupali na Superboulu), budući studijski album koji producira Danger Mouse umesto Rika Rubina… Čekaj malo, to bi u stvari moglo da bude dobro. Ali da li moramo da ih gledamo uživo, još jednom, obnažene i negovane poput Rammstein u polovnoj odeći? Ne bih rekao.

KANJE VEST

Jeste, kontroverzan je izbor, ali saslušajte me. Sve do 2013. godine, Kanje i njegova energična pojava na bini bili su jedna od najjačih tačaka koje su organizatori mogli da obezbede za svoj program. Ali posle zilion nastupa u udarnom terminu, sjaj mu je toliko izbledeo da je reakcija na njegov nastup na Galstonberiju bila jedan veliki emotikon koji sleže ramenima. Jeste, čuti 50.000 ljudi kako urlaju "Power" je posebno iskustvo, ali izdržati još 20 minuta histerične tirade o rasizmu u modnoj industriji zato što se nikom nije dopala njegove kolekcija "derelikt"? Ne baš. Kanjeova turneja je možda i dalje jedna od najvećih putujućih živih atrakcija na svetu, ali je on na festivalima u Velikoj Britaniji bio u lošijoj formi od lokalnih vremenskih prilika. Reći "nikad više" je preterivanje, ali, Kanje, saslušaj me, ovo je upozorenje – nećeš više dobiti udarni termin ni na jednom festivalu dok god malo ne zauzdaš privilegovano ponašanje. I dok se već baviš time, daj nam visokokvalitetnu verziju pesme "Wolves". Fala.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu