Fotografije trans zajednice Istanbula

Trans scena u Istanbulu postala je jedna od najznačajnijih u Evropi i na Bliskom istoku. Na visokim štiklama, dugih kosa i sa lažnim trepavicama, na prvi pogled odaju utisak otvorenog i tolerantnog društva.

Nažalost, snaga i sloboda koju pokazuju izgledom sušta je suprotnost realnosti u kojoj žive. Diskriminacija i jadna atmosfera su itekako živi.

Videos by VICE

Dok sam istraživala trans scenu u Istanbulu, upoznala sam ljude koji se predstavljaju kao transseksualnci, dreg kraljice, transvestiti, shemales i androgene osobe – sve su to individualne definicije kojih ima mnogo, a koje sve spadaju pod „trans“ kišobran. Ono što svi dele je skupa cena koju plaćaju da bi živeli onako kako žele – nasilje i uznemiravanje je za mnoge svakodnevna rutina, većina ovih ljudi živi na ulici ili se bavi prostitucijom.

Paris, dvadesetčetvorogodišnji trans model i menadžer, sebe opisuje kao „srećnu devojku“. Sa prevelikim naočarima za sunce, obojenim noktima i kosom princeze, teško je reći kog je roda, što je verovatno i razlog zbog koga se nije suočavala sa problemima poput ostalih trans ljudi. Prosto rečeno – „ona prolazi“. Ostala je biološki muškarac, a kako se ponaša i oblači kao žena, sebe opisuje kao androgenu osobu i kaže da nikada nije imala problema da nađe posao.

Upoznala sam i Lu Lu (46), drag kraljicu koja radi u klubovima. Njena ekipa uspeva da zaradi za život zahvaljujući tome što su trans-nastupima u klubovima izbegli prostituciju. Seyhan Arman je jedna od njih – poznata trans glumica i aktivistkinja. Pitala sam je koliko je trans ljudima teško da pronađu posao. Bila je jasna. „U Istanbulu 95 odsto trans ljudi nema izbora i bavi se prostitucijom da bi preživela“, kaže. „A ako se ne bavite time, svi će misliti da se bavite i posmatraće vas kao prostitutke. Transseksualnost i prostitucija su jedno te isto u glavama ljudi.“

U Turskoj je prostitucija legalna, i to jedna od od retkih muslimanskih zemalja u kojoj možete da nađete bordele koje vodi država. Uslovi koje morate da ispunite da biste dobili dozvolu za rad su komplikovani i isključuju transrodne ljude. Jedina opcija koja im preostaje je da rade na ulici i time se izlažu riziku od nasilja.

U delovima grada poput četvrti Tarlabasi, u kome žive Kurdi i Romi, lako ćete naleteti na trans ljude koji rade na ulici. Transseksualni radici imaju svoju zajednicu, ali i tajni sleng koji nazivaju „Labunca“. Koriste ga kako policija i klijenti ne bi razumeli ni reč onoga o čemu pričaju. Sleng uključuje najviše reči koje se tiču seksa i novca.

Ovde ima puno nasilja. Zločini iz mržnje, ubistva i generalno nasilje nad trans osobama je uobičajena stvar. I samoubistva često završe u vestima iz ove ulice, poput samoubistva Eylül Cansın, tranrodne seks radnice koja je januara ove godine skočila sa mosta. Njena smrt je izazavala proteste i obnovila zainteresovanost medija za LGBT prava u zemlji.

Kada sam pričala sa Ezelemo, tridesetdvogodišnjom trans ženom koja živi na ulici, ispričala mi je da ju je policija prebila na pragu kuće nakon što im je rekla da odjebu dok se zezala sa nekim prijateljima policajaca. Nekoliko stanodavaca je do sada izbacilo iz stana zbog toga što je trans i sada je na ulici. Nažalost, ova vrsta nasillja je najnormalnija stvar za većinu trans ljudi.

Počele smo da pričamo o Erdoganu i vladajućoj partiji – nisu uspeli da poboljšaju stvari. Skroro svaka trans osoba sa kojom sam razgovarala se složila da srž problema nije samo u religiji i tradicionalizmu, već patrijarhat. „Uvek će postojati izgovor za opresiju manjina i ljudi uopšte – danas je to religija i patrijarhat, juče je bio nacionalizam. Opresija i mržnja preživljavaju sve vrste društvenih problema u ovoj zemlji“, kaže Ezlem.

„Ne volim da mislim da se ovakve stvari dešavaju jer smo muslimanska zemlja. Ovaj problem postoji u svim partijarhalnim zemljama“, kaže Sevval, četrdesetogodišnja bivša seks radnica. Pitam je o aktivizmu i sutuaciji u kojoj živi kao trans žena. Odlučno mi kaže da ne misli da su muslimanske zemlje neprijateljskije nastrojene prema muslimanima. „Život u svetu u kome dominiraju kurčevi nije lak ni za jednu ženu, gde god živela.“

Uprkos preovladavajućoj klimi netolerancije, stavovi prema trans ljudima su ipak korak ispred onoga što su nekada bili. Aktivisti, nevladine organizacije i LBGT zajednica objašnjavali su ljudima šta znači biti trans i uslovi su bolji. U januaru je vlasnik turskog kupatila dozvolio ulaz i trans ženama nakon što su aktivisti izvršili pritisak na vladu. Vlasnik je kažnjen je i osuđen zbog diskriminacije što je potpuna novina u Istanbulu.

Međutim, ovakve incijative ne mogu da spreče one na najvišim položajevima da prave najgore prekršaje. Zakon koji se odnosi na zločine iz mržnje izglasan 2013. godine ne pominje žtrve nad kojima je zločin izvršen zbog seksualne orijentacije.

Mnogo toga se događa na ulicama. Prajdovi, demonstracije ili Gezi pokret, bile su prilike za trans ljude da izbace sav bes iz sebe. Pored javnih akcija, LGBT zajednica je napravila i hotlajn liniju pomoći mladim trans ljudima. Grupa Trans Angels je u istu shvrhu otvorila prihvatilište za trans ljude – kako bi udomili bolesne ili stare ljude, ili jednostavno trans ljude koji se osećaju ugroženo.

Tamo sam upoznala Mishu, trans izbeglicu iz Sirije koja je bila u zatvoru u domovini zbog prostitucije kada je imala 16 godina, pre nego je izbegla u Istanbul. Istambul je za nju predstavljao grad slobode za trans ljude. Ta slika je brzo isčezla kada je shvatila da ne može da nađe posao ili iznajmi stan zbog svog identiteta. „U prihvatilištu se osećam bezbedno i srećno. Da nisam ovde, bila bih na ulici bez hrane i zaštite.“

Nekoliko poznatih trans ljudi je iniciralo otvaranje prihvatilišta, poput poznatih aktivista i nekadašnjih seksualnih radnica Ebru Kiranci i Oyku A. Organizovale su trans modnu reviju kako bi sakupile dovoljno novca za prihvatilište koje prima do 25 ljudi.

„Radimo kao ludi jer ima mnogo problema sa kojima se trans ljudi suočavaju svakoga dana“ kaže Sevval. „Ali ja se nadam da ćemo svoja prava ostvarivati kako pokret bude rastao dan za danom.“

Tekst i fotografije: Micha Barban Dangerfield