Silovana sam u svojoj prvoj lezbejskoj vezi

Moja poslednja veza je bila baš brodolom. A počelo je lepo: Nikada ranije mi se nije nijedna toliko svidela kao Lidija, čak sam, da budem iskrena, bila polaskana da se za mene zainteresovala tridesetogodišnja žena. Ja sam imala 18 godina kada smo se upoznale na fakultetu. Ona je nastupala dominantno, a ja sam bila stidljiva. Bila je spisateljica, i ostavila je utisak šarmantne žene pune samopouzdanja.

Posle 2-3 meseca, primetila sam da nešto nije u redu. Počelo je tako što je jedne noći pijana sedela pored auto-puta, i nije želela da se skloni. Kada vratim film, jasno mi je da je već tada trebalo da pobegnem od nje.

Lidija je imala ozbiljan problem sa alkoholom i drogama, koji nije sebi želela da prizna.

Ako u kući u tri sata ujutro nije bilo pića, insistirala je da na trenutak odemo do benzinske stanice - živeli smo zajedno u jednom selu blizu Hanovera. Umela je da pije toliko da je dobila velike i mračne napade, kojih se dan kasnije nije ni sećala. Jednom je čak upala biciklom u vodu, a oduzimana joj je i vozačka dozvola. Mislila sam da je mogu spasiti svojom ljubavlju. I tako smo ostale dve godine zajedno, potpuno zavisne jedna od druge. Lidija mi je pre svega oduzela mir. Kada bi došla pijana kući, na razne načine bi me probudila: da nastavi da pije, da mi nešto kaže, da popravim neki od svojih eseja ili zato što želi seks - čak i ako to uopšte ne želimo.

Lidija me je zloupotrebila često, posebno kad je bila urađena ili pijana. Odupirala sam se, ali to je obično bilo uzalud. U jednom trenutku sam prosto odustala. Mislila sam da je to deo života ako ste sa nekim u vezi - ako druga osoba to želi, a vi ne, jednostavno morate to da progutate. Večeri poput ove su se ponavljale i prihvatila sam da nije zadovoljna činjenicom da ja to ne želim. Iako je, naravno, trebalo da otvorim usta i pojasnim gde je moja granica. Ali tada nisam umela da budem ljuta niti da se založim za sebe. Ali mi nije bilo svejedno što me Lidija seksualno iskorišćavala.

Bila sam ljuta iz dva razloga: silovanje ili seksualno zlostavljanje sam do tada uvek povezivala samo nekim muškarcima koji izlaze iz mračne uličice kasno uveče i vuku žene u grmlje. Oduvek sam mislila da su nasilnici samo muškarci, a žene uvek žrtve. Mislila sam da Lidija ne može biti nasilna. Takođe, nikad ranije nisam pomislila da takođe i vaš vlastiti partner može da vas zlostavlja. Jedino o čemu sam tad razmišljala je kako je Lidija bila moja prva ljubav.

Tek nedavno sam shvatila da sam ja zapravo silovana u novembru 2017. godine, kada smo bile zajedno već dve godine. U međuvremenu sam otišla kod psihijatra i tamo shvatila da ta silovanja nisu moja krivica. Nisam bila "bolesna u glavi", kako je Lidija uvek govorila. Jer takav je bio naš odnos: ako nisam radila ono šta ona želi, odnosila se prema meni kao prema govnetu, a i prevarila me je i nekoliko puta.

Čak i kada je naša veza bila gotova, Lidija je i dalje uništavala moj život. Preplavila me je telefonskim pozivima i porukama i čekala na ulaznim vratima. Ponekad sam se plašila da napustim svoju kuću. Bila bih u panici kada je zvonio telefon.

Izbegavam kraj u kojem ona živi, čak i kada bih zbog tog morala baš da se navozam okolo. Na fakultet sam prestala da idem potpuno, i jedva da sam viđala ponekog prijatelja. Godinu dana kasnije, Lidija je otišla, ali moji strahovi nisu nestali. Zbog toga sam se u jednom trenutku preselila u Beč - više nisam mogla da izdržim. I danas se uplašim kad čujem zvono na vratima.

Četiri godine kasnije još uvek nisam u mogućnosti da stupim u intimnu vezu. Lidija mi je zauvek upropastila ljubavni život - još ne mogu da se držim za ruku ni sa kim. U početku mi se činilo da je to normalno, jer je potrebno vreme da se neke stvari obrade, ali ja još uvek nisam ona stara. Čeznem za intimom, prisnošću, makar samo jednom, ali jednostavno još ne mogu. I dalje se borim sa flešbekovima.

Pre par nedelja sam imala svoj prvi Tinder dejt. Pošto smo se lepo ispričale dva sata, osetila sam potrebu da stavim odmah tačku na sastanak, bez nekog posebnog povoda. Očigledno je da moj odnos prema ljubavi i intimi potpuno poremećen i to je razlog da što sam ponovo na terapiji.

Sve ovo me ljuti, ali za razliku od pre, svoj gnev ne usmeravam više na sebe. Često zamišljam sebe kako Lidiju izbacujem na vrata - iako znam da je to možda izgubljena energija. Imala sam kutiju cipela punu uspomena na Lidiju i to sam isto bacila. I tokom sesije terapije ispekla sam jednu od knjiga koje je ona napisala. To je bilo oslobađajuće, mada sam sigurna da ona i dalje ne shvata šta mi je učinila. Najčešće se već sledećeg dana ne bi sećala šta je uradila prethodnog dana. Čak ni najozbiljnijih svađa se nije sećala.

Ako ne razumete da žene isto mogu biti nasilne, teško da ćete to i prepoznati

Ne ljutim se samo na nju, već i na društvo u celini - posebno na prevladavajući stav da žene ne mogu biti nasilne. Shvatam da su, prema statistici, muškarci nasilniji od žena, da su strukture moći različite i da muškarci imaju drugačiji položaj u patrijahalnom društvu u kojem živimo. Ali, žene su takođe sposobne da vrše verbalno i psihološko nasilje, ili da siluju. A ako takve stvari ne razumete, ne možete ni prepoznati ponašanje žena poput Lidije.

Zato moramo češće da pričamo o tome da se ova vrsta nasilja dešava i u istopolnim vezama. Sve dok se o tome ne govori u medijima, ljudi poput mene će se osećati napušteno. Da sam ranije mogla o ovom nešto da šročitam, ili da su me učili o tome, možda nikada ne bih došla u ovu situaciju. A Lidija me nikada ne bi mogl silovati.

Ovaj tekst je prvobitno objavljen na VICE DE.