Već godinama, Centralna Obaveštajna Agencija SAD ima problem sa imidžom. Iako su u većini slučajeva uspevali da ospore svoju uključenost u brojne vojne akcije, pokradene izbore, odrede smrti, terorističke kampanje i naručene atentate širom južne polulopte, ova špijunska agencija nije uspela da se otrgne imidžu da je u pitanju institucija za koju rade samo belci.
U ponedeljak, oni su učinili nešto što je može se reći prenapadno u pokušaju da promene imidž i time potencijalno privuku nove regrute koji potiču iz mesta koja je ova agencija već destabilizovala. Njihov novi sajt za regrutaciju prikazuje novi logo, veoma poznatog fonta, ali i lica ljudi u boji.
Videos by VICE
Trenutna direktorka CIA Đina Haspel, žena koja je vodila misiju na Tajlandu za vreme Bušove administracije, kada su mučeni tajni zatvorenici, veruje da je CIA dosta “napredovala od kada se za službu prijavljivalo slanjem pisma naslovljenog ‘CIA, Washington, D.C.,” što je slučaj bio 1985. godine.
“CIA mi nikada nije bila na radaru,” rekla je Ilka Rodrigez Dijaz, koja je u ovoj agenciji zadužena za uključenost hispanske populacije u tekstu za Miami Herald u oktobru 2020. “Nisam očekivala da se uklapam u traženi profil. Zapravo, svi špijuni koje sam videla na TV-u bili su muškarci anglo-saksonskog porekla, a ne devojke latinoameričkog porekla koje žive u Nju Džerziju. Zbog toga sam tražila savet od svog najvećeg savetnika, od mame. Ona mi je rekla, ‘No pierdes nada con ir.’ (Nemaš ništa da izgubiš ako odeš.) Zbog toga sam i otišla na sajam zaposlenja. Ostalo je, kako kažu, istorija.”
Iako iz agencije tvrde da žene vode svih pet velikih direktorata u okviru ove agencije, ostale američke agencije poput CIA imaju “šokantno” loš diverzitet, što utiče na mogućnost da se dobro predstave rasne grupe i strane države protiv kojih ove agencije organizuju operacije već decenijama. 2015. godine jedan deklasifikovani izveštaj otkrio je da samo 10.8 posto njihovih lidera nisu pripadnici belačkog stanovništva. “Radna snaga ove agencije nije raznolika”, stoji u zaključku izveštaja, a dodaje se i da “što je starija generacija radne snage u pitanju, sve je manje raznolika.”
Jedan tekst Associated Press-a pod naslovom “Novi regrutacioni sajt CIA cilja ka tome da se ova špijunska agencija učini raznolikijom” navodi da, iako ova agencija zapošljava sve veći broj pripadnika manjina (od početnih 0.3 posto do trenutnih 25.5), to i dalje ne predstavlja proporcionalno stanje kada se govori o radnoj snazi na federalnom nivou (37 posto) ili u gradovima (37.4 posto). Nakon što je došlo do ovih izmena u ponedeljak, Haspel je šerovala saopštenje sa AP o ribrendingu, navevši da se nada da će ovaj sajt privući potencijalne špijune koji žele da rade za “dinamično okruženje” kao što je ova agencija.
Ovako mali procenat zaposlenih koji spadaju u manjine iznenađuje, ako se prisetimo koliko je energije ova agencija utrošila na lidere država iz kojih ove manjine upravo i potiču. Od pokušaja prevrata, do planiranja atentata, ova agencija pokušala je da se poveže sa kongoanskim Patrisom Lumumbom, predsednikom Južnog Vijetnama Ngo Din Zjemom, čileanskim predsednikom Salvadorom Aljendeom, predsenikom Gvatemale Hakobom Arbenzom, iranskim premijerom Mohamedom Mosadikom, i mnogim drugim.
Pokušaji ove agencije da postane raznolikija ne prestaju ovde. Od 1965. godine, kada je blisko sarađivala sa vojskom Indonezije kako bi izveli ogroman masakr nad komunistima, ova agencija obučava lokalne snage širom sveta da izvode masovna ubistva, terorističke akcije, političku supresiju i ostala zlodela.
Ipak, sada, kada ovo dinamičko okruženje zaposli raznolikiju radnu snagu, to poglavlje prošlosti CIA napokon može biti [redigovano].
Ispravka: Iz CIA su nam ukazali na to da je citat objavljen u Miami Herald bio neispravno pripisan direktorki Đini Haspek, umesto Ilki Rodrigez-Dijaz. Žao nam je zbog greške.
