Pre devet dana, direktor Tvitera Parag Agraval objavio je da je ova platforma “uzbuđena” zbog toga što će Ilon Mask biti deo tima, rekavši u tvitu da veruje da direktor Tesla i SpaceX može “doneti veliku vrednost” ovoj kompaniji.
I tada je bilo jasno da je u pitanju pokušaj da se Mask odobrovolji, nakon što je kupio dovoljno deonica Tvitera da postane najveći deoničar, a samim tim i najveća pretnja.
Videos by VICE
Do četvrtka, postalo je jasno da ovde više nema prijateljskih poteza – Mask je (naravno, u tvitu) objavio da je podneo ponudu za preuzimanje za kupovinu ostatka Tvitera za 43 milijarde dolara, i da ga onda privatizuje.
“Mislim da će ovo u neku ruku biti bolno”, rekao je on u jednom intervjuu u četvrtak.
Ipak, Tviter čini se sada žuri da osmisli strategiju koja bi Masku mogla poremetiti planove da kupi još više deonica ove kompanije nego što sada poseduje. A čini se i da investitori sada biraju strane – jedan od najvećih deoničara ove kompanije, investitor iz Saudijske Arabije princ Alvalid bin Talal, u četvrtak je izjavio da Maskova ponuda ni blizu “ne odražava pravu prednost Tvitera.”
Nekoliko sati nakon što je objavio svoju ponudu za kupovinu Tvitera, Mask se pojavio na bini TED2022 događaja u Kanadi, gde je ovaj najbogatiji čovek na svetu pokušao da svoju ponudu za kupovinu društvene mreže predstavi ne kao delo besnog čoveka koji ima lični plan osvete i želi da mu se dive novinari kojima je dosadno u životu i koji dominiraju Tviterom, niti kao kapitalistički pokušaj da još više uveća svoje bogatstvo, već kao pravični pokušaj da se zaštiti sloboda govora i buduća egzistencija čovečanstva.
On je direktoru TED-a Krisu Andersonu rekao da ovu ponudu nije dao iz finansijskih razloga – “Mene ekonomija uopšte ne zanima”, rekao je on – već zbog toga što veruje da je Tviter važan za funkcionisanje demokratije.
“Civilizacioni rizik se umanjuje time što možemo imati poverenja u Tviter kao javnu platformu”, rekao je on. “Za budućnost civilizacije je ekstremno važno da ostoji javna platforma u koju postoji maksimalno poverenje.”
Mask nije do detalja objasnio na koju “slobodu govora” misli. Takođe, nije ni do detalja objasnio šta je mislio pod “široko inkluzivnim” pristupom, koji bi možda mogao korisnicima interneta omogućiti da slobodno objavljuju slike svojih genitalija ili da savetuju roditelje kako da bebama daju da piju izbeljivač, ali bi mogao i da se odnosi na tenzije između širokih ideala i praktičnih realnosti kada se poseduje jedan vebsajt.
Umesto toga, on je predložio nekoliko ideja, kao što je opcija menjanja tvita (i potencijalno ukidanje fejvovanja i ritvitovanja); uvođenje “tajmauta” umesto “trajnih zabrana” i pretvaranje Tviterovog algoritma u open source kod “bez manipulacija iza kulisa, bilo automatskih ili manualnih”.
Zaposleni Tvitera su navodno “paničili” zbog ove situacije, o kojoj su pričali u četvrtak popodne na sastanku, prenosi Rojters. Pre nego što je Mask objavio svoju ponudu, oni su pitali Ruman Čaudhuri, direktorku etike mašinskog učenja, transparentnosti i odgovornosti Tvitera, da li se plaši Maskovog preuzimanja ove kompanije.
“Bilo bi interesantno videti kako bi on vodio kompaniju bez zaposlenih”, napisala je ona u odgovoru.
U sredu, Mask je napisao pismo jednom od članova upravnog odbora Tvitera Bretu Tejloru u kome je otkrio svoju nameru da će ponuditi da kupi ovu kompaniju, rekavši da iako veruje da bi Tviter mogao poslužiti kao globalna “platforma za slobodu govora”, on je odlučan da ova kompanija ne može “uspeti niti služiti ovom socijetalnom imperativu u svojoj trenutnoj formi” kao i da je subsekvencionalno treba “transformisati u privanu kompaniju”, stoji u ovom pismu.
“Moja ponuda je moja najbolja i finalna ponuda i ukoliko ne bide prihvaćena, moraću da ponovo porazmislim o svojoj poziciji kao vlasnika deonica”, napisao je Mask.
“Ovo nije pretnja”, takođe je dodao, prema transkriptu glasovnog zapisa. En Lipton, profesorka prava na Tulenu, koja proučava biznis i bezbednost, rekla je da bi to potencijalno moglo biti iskorišćeno od strane Tvitera kao “legalno pokriće za odbijanje ove ponude.”
Prethodna odluka Tvitera da Maska uključe u upravni odbor čini se kao pokušaj da se obuzda jedan od najglasnijih zagovornika opcije za menjanje tvitova. Ukoliko Mask prihvati mesto u upravnom odboru, biće mu efektivno zabranjeno da preuzme ovu kompaniju u toku naredne dve godine, kao što se navodi u sporazumu koji bi mu onemogućio da poveća svoju udeo u deonicama ove kompanije na više od 14.9 posto sve do godišnjeg sastanka deoničara ove kompanije koji će se održati 2024. godine. Takođe bi i morao da se “ponaša u najboljem interesu kompanije”, rekao je Agraval u nedelju.
On je na kraju odlučio da mu to nije dovoljno dobar ugovor i počeo je da kuje planove za preuzimanje. Kao i sve što ima veze sa Maskom, i ova tema postala je plodno tle za kojekakve teorije i maštarije. Mark Kjuben, na primer, rekao je da Mask nije ozbiljan kada se radi o preuzimanju ove kompanije, već da samo želi da zaradi na ceni deonica.
Niko ne zna šta je istina – ni Agraval, a možda ni sam Mask. Ono što je jasno je da se ovoj situaciji ne nazire kraj. U jednom trenutku u intervjuu na TED-u, Anderson je pitao Maska da li postoji “plan B” u slučaju da njegov pokušaj da preuzme Tviter propadne.
Bez ulaženja u dodatne detalje, on je podovorio, “Postoji.”
