Početkom marta kada je Srbija doživela renesansu u muzici, katarzu u masovnom tapšanju, i kada je lansirala Konstraktu, umetnicu koja nas je naterala da pljeskamo i pevamo “Biti zdrava, biti zdrava, biti zdrava” odavde pa do Triglava (a i šire), ja sam neprestano slušala Kene Berija, princa od Pefkohorija, Iliju, ili možda pre hip hop princa Beograda, rekla bih.
Reklame
Za njega znam neko vreme, ali taman što sam se udubila i pozvala ga da radimo intervju, trebalo je da izda EP Anđelo: biće suza. Sačekala sam i iako je Konstrakta zavela sve svojim Triptihom, Kene Beri je imao da poruči nešto drugo u svom triptihu, odnosno u tri nove pesme.
Tokom dogovora za intervju shvatamo da smo u istom kraju i predlažem da sednemo negde, u neko opšte mesto, gde nećemo sresti nikoga poznatog. Tako je i bilo. Kasnio je kao prava zvezda. Došao je tek probuđen, blago krvavih očiju, pozdravili smo se uz njegovo izvinjenje što kasni. Šta drugo posle besane noći nego da naruči pivo, da možemo da počnemo.
Razgovor počinjemo o muškim suzama. Par večeri ranije puštao je muziku u gradu i upravo je to bila tema: “muške suze”. Pre svega, pitam ga kako je uopšte došlo do toga da pušta muziku negde.
“To je krenulo bukvalno sa storijima, tovario sam ljude muzikom, posebno u post raskid periodu. Pošto sam se toliko očigledno patio po tom Instagramu, drugar Nihil je bio u fazonu, hajde da puštamo zajedno te “muške suze”. A moje suze su vrlo muške suze i eto taman je trebalo da izađe EP Anđelo: biće suza. Koncept tih naših žurki su muškarci koji plaču kroz različite ere, na stranim i domaćim jezicima, od 80ih do Weekenda, Ushera, Akona, Tošeta Proeskog, Vlade Georieva pa Željka Šašića i Samardžića, mada nam to nije uvek dozvoljeno baš haha.”
Tokom dogovora za intervju shvatamo da smo u istom kraju i predlažem da sednemo negde, u neko opšte mesto, gde nećemo sresti nikoga poznatog. Tako je i bilo. Kasnio je kao prava zvezda. Došao je tek probuđen, blago krvavih očiju, pozdravili smo se uz njegovo izvinjenje što kasni. Šta drugo posle besane noći nego da naruči pivo, da možemo da počnemo.
Razgovor počinjemo o muškim suzama. Par večeri ranije puštao je muziku u gradu i upravo je to bila tema: “muške suze”. Pre svega, pitam ga kako je uopšte došlo do toga da pušta muziku negde.
“To je krenulo bukvalno sa storijima, tovario sam ljude muzikom, posebno u post raskid periodu. Pošto sam se toliko očigledno patio po tom Instagramu, drugar Nihil je bio u fazonu, hajde da puštamo zajedno te “muške suze”. A moje suze su vrlo muške suze i eto taman je trebalo da izađe EP Anđelo: biće suza. Koncept tih naših žurki su muškarci koji plaču kroz različite ere, na stranim i domaćim jezicima, od 80ih do Weekenda, Ushera, Akona, Tošeta Proeskog, Vlade Georieva pa Željka Šašića i Samardžića, mada nam to nije uvek dozvoljeno baš haha.”
Reklame
U međuvremenu, posle fotografisanja, otišli smo u Kalenić. Stigli su ćevapi za njega. Bez teških priča dok secka i jede, priča mi o dokumentarcu o Kanjeu Vestu na Netfliksu.
“Gledao sam taj dokumentarac i spektakularan mi je. To je nešto što apsolutno svako ko se bavi muzikom treba da odgleda”. Ali isto tako svako ko se bavi muzikom treba da odgleda koncert Adele u Albert Hallu.” Ja poskakujem od zadovoljstva, jer obožavam Adele, i vrlo dobro znam taj koncert. On nastavlja o ljubavi prema Adele, kako je sam rekao, bez trunke ironije.
“U tom trenutku ona ima 21. godinu i na stranu šta publika misli o njoj, njeno rezonovanje i razmišljanje o pesmama, o onome što ona daje kroz tekst i muziku, meni je to i lično i kao umetniku veoma značajno.” Usput smo odmah pomenuli i reditelja Xaviera Dolana koji je režirao njena dva spota, za pesmu Hello, i Easy on me i kog oboje volimo, kao i omiljenu scenu iz njegovog filma Mommy. Ubrzo smo se dotakli teme o toksičnom maskulinitetu. U njegovim pesmama sam videla rasterećnost od toga, čula sam maskulinitet bez toksičnog. Kako je uspeo da ne robuje tim stereotipima, ne baš lako.
Kada me, recimo, pitaju u storijima da li sam gej, namerno neću da kažem, niti želim da objašnjavam šta jesam a šta nisam, nego puši kurac, to je što je
Reklame
“Siguran sam da i ja ispod površine imam neke probleme, unutar sebe, ali vremenom osvešćuješ neke stvari. Ne znam koliko je moguće da nešto što ti je ucrtano od malih nogu promeniš skroz. Mislim da sam se sa tim izborio najviše svojim humorom i harizmom, to je moj fazon. Nemam šta da se pravdam.”
Kako to misliš da se pravdaš?
“Kada me, recimo, pitaju u storijima da li sam gej, namerno neću da kažem, niti želim da objašnjavam šta jesam a šta nisam, nego puši kurac, to je što je, ako ti se sviđa, sviđa ti se, ako ne, nema veze, ja da glumim i objašnjavam ne mogu, ne dugujem ti nikakva objašnjenja.”
Gde je toksični maskulinitet, ne mogu da ne pomenem i političku korektnost u umetnosti i da li ga to ograničava ili naprotiv.
“Naravno da obraćam pažnju na tekstove. Imao sam raspravu sa sestrom zbog stiha ‘puca mi pička od iskrenosti’, kao što nisam rekao ‘kurac’. Ali ja sam hteo da kažem ‘pička’ i volim da kažem stvari kakve jesu u tom trenutku kako intuitivno osetim. Volim i to izvrtanje stvari. S druge strane, imam tekstove od pre pet godina i dan danas se vratim na njih i nešto izmenim, vrlo merim reči, malo zbog OCD-ja, a malo zbog onoga što želim da kažem. Postoje i stvari koje bih rado rekao jer mi je smešno a opet nije korektno. To ne doživljavam kao autocenzuru nego neku svoju ličnu odgovornost.”
Prekidam ga kao furija između dva ćevapa: “Da li si feminista?”
“Iskreno nemam pojma. Svakako podržavam borbu za ostvarivanje ženskih prava u potpunosti, al me etikete generalno ne zanimaju previše, niti sam neki barjaktar. Nevezano za pitanje feminizma, uglavnom mi je ideja da kroz svoje delovanje, muziku i tekstove pošaljem neku poruku, nekad vrlo jasnu, nekad između redova. Ljudi iz toga mogu da naslute kakav sam i vade zaključke ako žele, al nije mi cilj nikome da naguravam ništa i opterećujem ih svojim uverenjima, osim kad baš popizdim za nešto i smatram da je neophodno. Onda naguravam.
Reklame
Mislim da je nekad bolje stati iza konkretnih pojedinačnih stvari nego ih stavljati pod neki kišobran, na taj način poruka stigne do više ljudi, pa i do onih koji je možda baš ne bi čuli. To nije bežanje od odgovornosti ako jasno staneš iza onoga u šta veruješ, samo nisi dužan da za svaku priliku uzimaš megafon i tvituješ, niti da imaš mišljenje o svemu. Ja stvarno nisam u fazonu da govorim ljudima šta treba da rade i čemu mi kao društvo treba da stremimo. Već zvučim dovoljno pretenciozno. A i objektivno nemam pojma. Ja ću da snimim pesme, okačim jebene storije, i kroz to ću reći šta imam u tom trenutku. Često će to biti totalne gluposti, nekad ću se oglasiti povodom nečega što smatram izuzetno bitnim ili učestvovavati u nekoj aktivnosti, a ljudi će iz toga sami da shvate. Ili neće. Il ih samo zabole."
Iako je više puta ponovio ranije u intervjuima, ipak želim da mi kaže zašto Kene Beri, to jest “neke ribe”.
“Kada sam bio klinac, pa ono loženje pred izlazak u grad, kao oće da budu neke ribe, to mi je bilo to osećanje i uzbuđenje zbog ‘da li će biti nekih riba’. Odatle Kene Beri.”
Nedavno je izdao EP Anđelo: biće suza. Ja sam to nazvala ljubavni triptih, a on kaže to je post raskid EP.
“Meni lično je bilo potrebno da to izbacim i nisam previše razmišljao o publici. Jeste mi padalo na pamet da li će biti treš, patetično, ali na tom nivou da mi je samo prošlo kroz glavu. Nisam se time vodio i jako mi je bilo važno da mi niko ne gostuje na tom albumu, da mi ne peva nijedna riba koja kida. Bitno mi je bilo da to bude sirovo, svedeno, autentično i iskreno, baš onako kako sam se u tom trenutku osećao. Ono što mi jako znači je što sam mislio da je EP samo za mene i još jednu osobu, a dosta ljudi mi se javilo, posebno muškaraca, pa čak i jedan vojnik, da kažu da su pustili suzu. Mušku suzu.”
Anđelo, Anđelo, Anđelooo, pitam ga odakle Anđelo?
“Seti se R＆B iz devedesetih, dvehiljaditih, recimo Di Anđela, Ushera, to obučen u belo, (hahah), negovao sam taj R＆B momenat, takođe nikad nisam bežao od tog Bekstrit boj dela sebe, dečko iz kraja i prigrlio sam ceo taj fazon i to mi se savršeno uklopilo s onim što je došlo kasnije, kao što je ovaj break up EP.”
Dok jednim okom gledam u bakicu koja sedi i radi ispred wc u Kaleniću, i pitam se koliko joj para daju, posle vidim da je situacija daj šta daš, konstatujem da je break up EP jako divno i nežno napisan.
“Razložio sam ga u tri dela, svaki deo je posebna faza i period, mogao sam i još verovatno, imao sam materijala, a onda sam s druge strane bio u fazonu ‘aj dečko odjebi više, pun mi te kurac, dosta je, i kao ok, to je to. Raskid, patnja, pokušaj isplivavanja na površinu.”
Iako je više puta ponovio ranije u intervjuima, ipak želim da mi kaže zašto Kene Beri, to jest “neke ribe”.
“Kada sam bio klinac, pa ono loženje pred izlazak u grad, kao oće da budu neke ribe, to mi je bilo to osećanje i uzbuđenje zbog ‘da li će biti nekih riba’. Odatle Kene Beri.”
Nedavno je izdao EP Anđelo: biće suza. Ja sam to nazvala ljubavni triptih, a on kaže to je post raskid EP.
“Meni lično je bilo potrebno da to izbacim i nisam previše razmišljao o publici. Jeste mi padalo na pamet da li će biti treš, patetično, ali na tom nivou da mi je samo prošlo kroz glavu. Nisam se time vodio i jako mi je bilo važno da mi niko ne gostuje na tom albumu, da mi ne peva nijedna riba koja kida. Bitno mi je bilo da to bude sirovo, svedeno, autentično i iskreno, baš onako kako sam se u tom trenutku osećao. Ono što mi jako znači je što sam mislio da je EP samo za mene i još jednu osobu, a dosta ljudi mi se javilo, posebno muškaraca, pa čak i jedan vojnik, da kažu da su pustili suzu. Mušku suzu.”
Anđelo, Anđelo, Anđelooo, pitam ga odakle Anđelo?
“Seti se R＆B iz devedesetih, dvehiljaditih, recimo Di Anđela, Ushera, to obučen u belo, (hahah), negovao sam taj R＆B momenat, takođe nikad nisam bežao od tog Bekstrit boj dela sebe, dečko iz kraja i prigrlio sam ceo taj fazon i to mi se savršeno uklopilo s onim što je došlo kasnije, kao što je ovaj break up EP.”
Dok jednim okom gledam u bakicu koja sedi i radi ispred wc u Kaleniću, i pitam se koliko joj para daju, posle vidim da je situacija daj šta daš, konstatujem da je break up EP jako divno i nežno napisan.
“Razložio sam ga u tri dela, svaki deo je posebna faza i period, mogao sam i još verovatno, imao sam materijala, a onda sam s druge strane bio u fazonu ‘aj dečko odjebi više, pun mi te kurac, dosta je, i kao ok, to je to. Raskid, patnja, pokušaj isplivavanja na površinu.”
Reklame
Ako sam se blamirao i brukao, neka tako i ostane.
Pomenuo je nekoliko puta u razgovoru Instagram i storije, ali i u pesmama. Htela sam da saznam nešto više o tim izlivima na mrežama.
“Apsolutno, i ne brišem nikad šta postavim, to sebi ne dozvoljavam. Jednom sam obrisao mreže kad sam otišao u kurac, i to je trajalo dva tri dana, ali koliko god da budem katastrofalan u storijima, skidao se go, kačio 18 storija za veče, ne brišem nego držim telefon sa strane i u sramoti pređem u sledeći dan. Ako sam se blamirao i brukao, neka tako i ostane.”
Pitam ga kako je proveo period korone, lično i kreativno.
“Pored duge veze koja mi se raspala, što mi je bio i jeste najgori period, takođe se non stop postavljalo pitanje kako ću da nastupam, jer tada sam i dao otkaz u marketinškoj agenciji. Bilo je zeznuto jer je momenat bio katastrofalan, ali skupio sam muda i dao otkaz. Iako sam u Nici završio master, živeo u Francuskoj četiri godine, u Americi završio poslednji razred gimnazije i mogao sam da ostanem tamo, imao sam priliku, igrao sam i fudbal, mogao sam tamo da pravim život, uvek sam se iznova vraćao ovde. Zašto sam ponosan na tu odluku?”
Zašto, pitam?
“Treba imati velika muda da kažeš: ‘Ja sam reper’. Meni je to bilo smešno, kao kad neko kaže da je reper, u smislu ko će da te shvati ozbiljno i u životu i u onome što želiš da kažeš.”
Šta si sada?
“Isključivo sam reper i mislim da mi je to najhrabrija odluka. I mogu da kažem da ne samo da sam reper, nego i muzičar, bitmejker, performer, hodajuća atrakcija i neprijatnost.
U njegovim pesmama vidim veliki uticaj pop muzike. Ističem da kulturološki gađa i mene, stariju generaciju, recimo pesmom “Boško City”. Nastavljamo o različitim generacijama kojim je okružen, i o tome da li oseća generacijski jaz. Sa mlađima ili starijima od sebe?
“Sa mlađima, verovatno jer sam sa njima bliži. U celoj toj rep ekipi ja sam među starijima tako da i više osećam jaz sa mlađima. Ne kapiram te neke fore, imam i dosta mlade fanove i kapiram da je to nova era koje ja nisam deo. Zvučaće baš otrcano, al učim od njih. Poslušajte recimo EP „akomeneželiš“.”
Ne možemo da zaobiđemo događaje ovde i u svetu, pa me zanima koliko se informiše i koliko razni događaji utiču na njega.
“Imam veliku nelagodu kada su u pitanju neki događaji. Mogu da pustim suzu na reklamu, a kamoli kada su u pitanju teže stvari. Mislim da je to i do mog trenutnog stanja ali i do moje emotivne crte. Ipak, sve sam više izolovan i ne pratim sve iz minuta u minut.
Reklame
Moram da priznam da mi je pun kurac geopolitike na spidu i sprdanja kroz mimove sa baš svakim jebenim sranjem. Ta relativizacija i obesmišljavanje baš svake teme i aktuelnosti mi je malo deprimirajuća. Al to je opet pitanje odgovornosti, i naravno bola u kurcu u kombinaciji sa potrebom da se na svako sranje nakači i ostavi lični pečat. Jebena lajmska bolest.“
Kaže mi da je tokom korone najviše komunicirao preko storija na Instagramu i na taj način se i izražavao, lično i profesionalno. Uvek iz ega, i onoga šta ide iz njega, nije bilo do drugih ljudi, nije želeo da otkriva nikakve istine već je želeo da izbaci svašta iz sebe, od Nestorovića do slepih miševa.
"Pa to zajebavanje sa storijima mi prirodno dođe, u naletu inspiracije, nije nešto ciljano kao sad ću ja narodu da objasnim kroz šalu to i to, nego izbacim malo nešto što me kopka, pa usput ipak malo i objasnim. To je moj ubilački stori instinkt haha."
U avgustu je, kao što je rekao već gore, dao otkaz u marketingu kao kopirajter, i to prilično uspešan. Nije više mogao da izdrži.
"Pisao sam pet dana jednu pozivnicu od tri reda, je l može kreativnijie, je l može malo manje kreativno, i na kraju petog dana mi vraćaju ista tri reda. Zavrteo sam se u stolici, pogledao u nebo i reko' šta ja radim, ovamo pišem neku muziku, pišem nešto što znači i samo za 150 ljudi ali im znači. Pozivnica je otišla na kraju neka najbazičnija, hahah i onda sam dao otkaz, skupio muda da kažem: "'Ja sam sad reper' i to mi je najhrabrija i najbolja odluka koju sam doneo. Kasnim povremeno sa računima, ali uspevam.
Dotičemo se i teme kakvo je stanje umetnika u Srbiji i njegovim mestom na muzičkoj mapi u Srbiji.
"Ne opterećujem se time i to nisu stvari za kojima ja jurim. Meni nije cilj da me čuje što više ljudi, ne vodim se time. Ako me pitaš da li bih voleo da moju muziku i najbolju pesmu čuje 150 miliona ljudi, da voleo bih. Da li mi je cilj da moju muziku čuje 150 miliona - nije, jer da mi je cilj, dovljno sam lep, mlad, atraktivan da mogu da napravim spot i napišem tekst koji će da uhvatiti pažnju. Bavim se isključivo pravljenjem onoga što me loži i što mi je zabavno. Na to sam izuzetno ponosan, kao i na svaki račun koji kasnim da platim."
Kaže mi da je tokom korone najviše komunicirao preko storija na Instagramu i na taj način se i izražavao, lično i profesionalno. Uvek iz ega, i onoga šta ide iz njega, nije bilo do drugih ljudi, nije želeo da otkriva nikakve istine već je želeo da izbaci svašta iz sebe, od Nestorovića do slepih miševa.
"Pa to zajebavanje sa storijima mi prirodno dođe, u naletu inspiracije, nije nešto ciljano kao sad ću ja narodu da objasnim kroz šalu to i to, nego izbacim malo nešto što me kopka, pa usput ipak malo i objasnim. To je moj ubilački stori instinkt haha."
"Pisao sam pet dana jednu pozivnicu od tri reda, je l može kreativnijie, je l može malo manje kreativno, i na kraju petog dana mi vraćaju ista tri reda
U avgustu je, kao što je rekao već gore, dao otkaz u marketingu kao kopirajter, i to prilično uspešan. Nije više mogao da izdrži.
"Pisao sam pet dana jednu pozivnicu od tri reda, je l može kreativnijie, je l može malo manje kreativno, i na kraju petog dana mi vraćaju ista tri reda. Zavrteo sam se u stolici, pogledao u nebo i reko' šta ja radim, ovamo pišem neku muziku, pišem nešto što znači i samo za 150 ljudi ali im znači. Pozivnica je otišla na kraju neka najbazičnija, hahah i onda sam dao otkaz, skupio muda da kažem: "'Ja sam sad reper' i to mi je najhrabrija i najbolja odluka koju sam doneo. Kasnim povremeno sa računima, ali uspevam.
Dotičemo se i teme kakvo je stanje umetnika u Srbiji i njegovim mestom na muzičkoj mapi u Srbiji.
"Ne opterećujem se time i to nisu stvari za kojima ja jurim. Meni nije cilj da me čuje što više ljudi, ne vodim se time. Ako me pitaš da li bih voleo da moju muziku i najbolju pesmu čuje 150 miliona ljudi, da voleo bih. Da li mi je cilj da moju muziku čuje 150 miliona - nije, jer da mi je cilj, dovljno sam lep, mlad, atraktivan da mogu da napravim spot i napišem tekst koji će da uhvatiti pažnju. Bavim se isključivo pravljenjem onoga što me loži i što mi je zabavno. Na to sam izuzetno ponosan, kao i na svaki račun koji kasnim da platim."