Najčuveniji srpski tajkun podneo zahtev za promenu godine rođenja

Kako javljaju mediji, Bogoljub Karić je, u saradnji sa svojim advokatskim timom, gradskoj upravi grada Kragujevca nedavno predao zahtev za promenu godine rođenja u dokumentima. Naime, Bogoljub želi da bude 20 godina mlađi i da mu upišu u ličnu kartu da je rođen 1974. godine, umesto 1954.

Ovaj potez se može pripisati ili vrhunskom trolovanju ili potpunoj beslovesnosti, ali više stvari nas navodi na pomisao da je ipak u pitanju ovo prvo. Pre svega, Bogoljubovo obrazloženje, tj. saopštenje za javnostu, u kome piše da "kao jedinstvena ličnost u savremenoj srpskoj istoriji, Bogoljub Karić neumorno promoviše čovekoljublje", pa je i taj zahtev podneo u ime svih, koji se bez obzira na godine života osećaju sposobnim da rade i budu "posvećeni dobrobiti ne samo svoje porodice, kao najsigurnijeg mesta, nego i društva kao celine, koji ne žele da se penzionišu i budu na teretu budžetu Republike Srbije, Fondu penzijskog i invalidskog osiguranja i Fondu zdravstvenog osiguranja, koji ne žele prava iz tih fondova, da ne bi umanjili sredstva, koja bi pripala drugim ljudima, kojima su stvarno potrebna".

Karić je zahtev podneo u ime svih ljudi koji kao i on misle da "čovek nikada nije star, dok god se oseća mladim i sposobnim da radi". U obrazloženju postoje i filozofske naznake, koje govore da je Bogoljub zaista dobro promislio pre nego što je podneo ovaj bizaran zahtev: naime, Karić smatra da niko osim Boga nema pravo da određuje do kada ćemo biti na ovom svetu, do kada ćemo raditi i stvarati i da zakoni koji čoveka samo zbog datuma rođenja proglašavaju starim i nepodobnim za rad moraju da se menjaju, a do tada i nakon toga, svako treba da ima pravo da mu se razmotri ovakav zahtev.

"Bogoljub Karić ne želi da se penzioniše i da bude na teretu budžetu Republike Srbije, Fondu penzijskog i invalidskog osiguranja i Fondu zdravestvenog osiguranja. Ne želi prava iz tih fondova, čijim ostvarivanjem bi umanjio sredstva koja bi pripala drugim ljudima kojima su stvarno potrebna. Naprotiv, on želi da radi još najmanje 20 godina punom snagom i da puni budžet Republike Srbije, Fond penzijskog i invalidskog osiguranja, Fond zdravstvenog osiguranja i sve druge državne fondove, kao što je i do sada radio", dalje stoji u obrazloženju.

Ali tu nije kraj, jer Karić, odnosno mag koji mu je ovo sastavio (a mora se priznati, Bogoljub nikad nije prezao od toga da za posao plati najboljeg čoveka) se u svom zahtevu dotiče i pitanja biopolitike, i, konačno, bioetike. Pa kaže:

“Bogoljub Karić je nesporno, izuzetnog psihofizičkog zdravlja i stanja, pa biološki fizički i pshički ima daleko manje godina, barem 20 godina manje od onoliko koliko proizlazi iz upisanog podatka u matičnoj knjizi, zbog čega je taj podatak potrebno promeniti u skladu sa odgovorom na pitanje: Kada počinje život, a kada život postaje ljudsko biće? Ovo pravno, filozofsko i medicinsko pitanje, staro je koliko i sama nauka. Reči i sklopovi reči koje se koriste u argumentaciji po ovom pitanju važniji su nego kod bilo kog drugog pitanja o čoveku. Njima se određuje ne samo značenje nego i vrednosni okvir u kome će se ovo pitanje percipirati, razmatrati i vrednovati. Da li dete postaje čovek već momentom fizičkog rođenja, ili kasnije i kad kasnije?",

Nažalost, u zahtevu se nigde ne spominju njegovi upokojeni brkovi, možda i najveći gubitak za Srbiju u ranim 2000-im pored onog blama od pojavljivanja na svetskom 2006. Ali, zato je na kraju zahteva citirana pesma "Ako" Radjarda Kiplinga, koja, “kao da je napisana za Bogoljuba Karića”.

Iskoristićemo ovu priliku da citiramo čitavu pesmu, u prevodu Ive Andrića, a na vama je da odlučite kako se i u kojoj meri odnosi na Bogoljuba Karića.

Ako možeš da sanjaš a da tvoji snovi ne vladaju tobom ,
Ako možeš da misliš, a da ti tvoje misli ne budu (sebi) cilj
Ako možeš da pogledaš u oči Pobedi ili Porazu
I da, nepokolebljiv, uteraš i jedno i drugo u laž;
Ako možeš da podneseš da čuješ istinu koju si izrekao
Izopačenu od podlaca u zamku za budale,
Ako možeš da gledaš tvoje životno delo srušeno u prah,
I da ponovo prilegneš na posao sa polomljenim alatom;

Ako možeš da sabereš sve što imaš
I jednim zamahom staviš sve na kocku,
Izgubiš, i ponovo počneš da stičeš
I nikad, ni jednom reči ne pomeneš svoj gubitak;
Ako si u stanju da prisiliš svoje srce, živce, žile
Da te služe još dugo, iako su te već odavno izdali
I da tako istraješ u mestu, kad u tebi nema ničega više
Do volje koja im govori: Istraj!

Ako možeš da se pomešaš sa gomilom a da sačuvaš svoju čast;
Ili da opštiš sa kraljevima i da ostaneš skroman;
Ako te najzad niko, ni prijatelj ni neprijatelj ne može da uvredi;
Ako svi ljudi računaju na tebe ali ne preterano;
Ako možeš da ispuniš minut koji ne prašta
Sa šezdeset skupocenih sekunda,
Tada je ceo svet tvoj i sve što je u njemu,
I što je mnogo više, tada ćeš biti veliki Čovek, sine moj.